Zašto se virus velikih boginja još čuva u laboratorijama?

Globalna kampanja vakcinacije uspešno je iskorenila virus, čime su velike boginje postale jedina ljudska bolest koja je potpuno iskorenjena na globalnom nivou, prenosi Science Focus.

Zato bi vas možda iznenadilo da i dalje čuvamo uzorke ovog virusa.

Oni se drže zamrznuti u visokobezbednosnim državnim laboratorijama u SAD i Rusiji. Budući da se čuvaju na temperaturama ispod nule, uzorci se smatraju „živim“ jer bi, ako bi se pravilno odmrzli, mogli da budu infektivni.

Zapravo, institucije poput američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) i britanske Agencije za zdravstvenu bezbednost (UKHSA) čuvaju žive uzorke brojnih različitih patogena kako bi pomogle u razvoju vakcina, terapija i dijagnostičkih metoda.

Iako uvek postoji mala mogućnost da bi ovi uzorci mogli slučajno da budu oslobođeni, mnogi naučnici smatraju da koristi njihovog čuvanja nadmašuju rizike.

Ali zašto bismo čuvali uzorke odavno iskorenjene bolesti? Ove bočice zamrznutih velikih boginja izazvale su žestoku raspravu među naučnicima i stručnjacima za javno zdravlje.

Iako je bolest iskorenjena, pojedini stručnjaci smatraju da uzorci virusa i dalje imaju naučnu vrednost. Na primer, neki žele da proučavaju virus kako bi bolje razumeli njegovu evoluciju i način na koji stupa u interakciju sa imunskim sistemom.

Suprotan argument je da smo već prikupili dovoljno podataka o virusu velikih boginja – uključujući i njegovu kompletnu genomsku sekvencu – da se istraživanja mogu nastaviti bez živih uzoraka.

Još jedan argument u prilog čuvanju uzoraka velikih boginja jeste mogućnost da negde postoje i drugi uzorci za koje ne znamo.

To nije toliko neverovatno koliko možda zvuči. Naime, 2014. godine u jednoj laboratoriji u Merilendu, u SAD, pronađeno je šest zaboravljenih bočica sa liofilizovanim virusom velikih boginja, koje su poticale iz 1950-ih.

Ako širom sveta postoje i druge nepoznate zalihe virusa, one bi mogle da izazovu slučajno izbijanje bolesti ili čak da budu upotrebljene kao biološko oružje.

Pošto se ljudi više ne vakcinišu protiv velikih boginja, novo izbijanje bolesti moglo bi da bude katastrofalno. Ipak, zagovornici uništavanja zaliha virusa tvrde da se vakcine mogu proizvesti i bez njih.

Pregled koji je 2010. godine naručila Svetska zdravstvena organizacija (SZO) zaključio je da zalihe virusa velikih boginja nemaju ključnu svrhu u zaštiti javnog zdravlja.

Rasprava o zalihama virusa velikih boginja traje više od četiri decenije, a SZO je više puta odlagala ranije predviđeni datum njihovog uništavanja.

Velike boginje možda jesu iskorenjene, ali iz nekog razloga nikako ne uspevamo da ih se potpuno odreknemo.