Zašto vas boli glava svaki dan u isto vreme: Neurolog otkriva uzrok koji se često previdi

Sve to prati cikluse od približno 24 sata koji su duboko povezani sa ljudskom biologijom. Taj sistem, poznat kao cirkadijalni ritam, upravlja mnogo više od samog spavanja.

Kada neko primeti da ga boli glava tačno u podne, ili da ga bol budi svakog jutra između četiri i pet sati, intuitivno traži objašnjenje u stresu, ishrani ili lošem snu. Retko pomisli da postoji nešto preciznije od toga, nešto što ne može jednostavno da se objasni samo promenom navika ili uzimanjem lekova protiv bolova.

Metaanaliza iz 2023. godine ukazala je na povezanost između cirkadijalnog ritma i pojave određenih vrsta glavobolja. Istraživanje je obuhvatilo više studija o migreni i klaster glavoboljama u odnosu na cirkadijalne sisteme, a istraživači su posebnu pažnju posvetili dobu dana i godišnjem dobu u kojima se bol pojavljuje.

Rezultati su bili jasniji nego što se očekivalo. Kod dela osoba sa migrenom napadi se češće javljaju u određeno doba dana, ali obrazac nije isti kod svih pacijenata.

Klaster glavobolje, koje su manje poznate ali znatno intenzivnije od migrene, već su bile poznate specijalistima kao stanje s izuzetno preciznim dnevnim ciklusom, ali izraženost te veze kod migrene bila je posebno zanimljiva istraživačima.

Hipotalamus kao centralna tačka

Jedan od ključnih delova ovog procesa nalazi se u maloj, ali veoma aktivnoj strukturi duboko u mozgu. Hipotalamus reguliše spavanje, telesnu temperaturu i glad, i odavno je poznat kao koordinacioni centar osnovnih telesnih funkcija, ali njegova uloga u glavoboljama dugo nije bila dovoljno ispitana.

Prema istraživanjima, hipotalamus se aktivira na samom početku i migrene i klaster glavobolje, a budući da isti taj hipotalamus kontroliše i cirkadijalni ritam, istraživači smatraju da se ovi tipovi boli direktno oslanjaju na taj sistem. Veza između hipotalamusa, cirkadijalnog ritma i glavobolja još nije u potpunosti razjašnjena, ali istraživanja ukazuju na važnu ulogu hipotalamusa u ovim procesima.

Migrena može da traje i više dana ako se ne leči, dok klaster glavobolje obično prolaze za 30 do 90 minuta, ali se mogu pojaviti i do osam puta unutar jednog dana. Klaster glavobolja javlja se u napadima koji traju ograničeno vreme, dok migrena može trajati od nekoliko sati do nekoliko dana.

Razlikuju se i po lokalizaciji: klaster bol zahvata jednu stranu glave, najčešće oko oka ili slepoočnice, dok migrena može da zahvati ceo predeo glave. I migrena i klaster glavobolja povezane su sa genetskim faktorima, ali se njihova genetska osnova razlikuje. Kod klaster glavobolja, čak se i pušenje povezuje sa većim rizikom, iako mehanizam te veze još nije potpuno razjašnjen.

Hormoni koji prate ritam

Istraživanje je ispitalo i vezu ovih glavobolja s hormonima koji su direktno povezani s cirkadijalnim sistemom. Melatonin, koji telo luči u tami i koji signalizira mozgu da je vreme za odmor, i kortizol, čiji nivoi prirodno rastu u ranim jutarnjim satima, oba su pod kontrolom istog unutrašnjeg sata koji reguliše i pojavu bola.

Kod osoba sa migrenom u nekim istraživanjima zabeleženi su niži nivoi melatonina, dok su kod klaster glavobolje takođe pronađene promene povezane sa melatoninom. Ovi nalazi dodatno ukazuju na povezanost glavobolja i cirkadijalnog sistema.

Šta menja noćna smena

Jedan od praktičnih uglova ovog istraživanja odnosi se na osobe koje rade u noćnoj smeni. Rad noću remeti cirkadijalni ritam jer se telo drži budnim onda kada bi prirodno trebalo da spava, a svetlost, temperatura i aktivnost mogu poremetiti signale unutrašnjem satu i doprineti njegovom narušavanju.

Proučavanje uticaja poremećenog cirkadijalnog ritma moglo bi doprineti razvoju novih pristupa prevenciji i lečenju glavobolja, što bi konkretno značilo terapije usmerene ne samo na vrstu bola, već i na vreme u koje se bol pojavljuje i na spoljne faktore koji ga pokreću. Za ljude čiji je ritam trajno poremećen zbog prirode posla, to bi moglo da predstavlja suštinski drugačiji pristup od svega što trenutno postoji.

Kada je vreme za lekara

Povremene glavobolje same po sebi ne moraju da znače ništa ozbiljno, ali problem nastaje kada postanu deo pravilnog obrasca, kada se promene u intenzitetu ili učestalosti u odnosu na ono na šta je osoba navikla, ili kada prate simptome koji ranije nisu bili prisutni. Novu ili neuobičajenu glavobolju, naročito ako se prvi put javlja u kasnijem životnom dobu, treba proceniti sa lekarom, kao i bol koji se javlja nakon fizičkog napora, koji remeti san ili budi iz sna, koji progresivno jača ujutru ili koji prati poremećaj vida, govora, ravnoteže ili pamćenja.

Nagla i eksplozivna bol koja se razlikuje od svega što je osoba ranije doživela, kao i glavobolje koje traju neuobičajeno dugo, zahtevaju medicinsku procenu.

Migrena se ne dijagnostikuje laboratorijskim testom niti jednim snimanjem. Postavlja se razgovorom između pacijenta i neurologa, što znači da precizan opis simptoma, uključujući vreme pojave, trajanje i faktore koji bol pojačavaju ili ublažavaju, ima direktan uticaj na tačnost dijagnoze. Istraživanja koja ukazuju na biološke mehanizme ovih stanja mogu pomoći pacijentima da bolje razumeju svoje simptome, iako se migrena ne može potvrditi snimanjem mozga.

Lečenje i preventiva

Lekovi koji se koriste za ove vrste boli dele se u dve grupe – akutni, koji se uzimaju tokom napada sa ciljem da ga prekinu i skrate, i preventivni, koji se uzimaju redovno i smanjuju učestalost i intenzitet epizoda tokom vremena. Postoje terapije koje mogu uticati na san i ritam budnosti, ali je broj terapija koje direktno ciljaju cirkadijalni mehanizam i dalje ograničen.

Dublje razumevanje uloge cirkadijalnog ritma moglo bi da vodi razvoju terapija koje ne ciljaju samo simptom već i momenat i okolnosti u kojima se simptom najčešće javlja, što bi za osobe koje decenijama žive s ovim tegobama moglo da znači suštinski manji broj napada i bolji kvalitet svakodnevnog života.

Za mnoge pacijente, saznanje da iza njihovog bola postoji biološki mehanizam koji se može pratiti i potencijalno predvideti već nešto menja samo po sebi. Razumevanje bioloških mehanizama koji mogu biti povezani sa glavoboljama može pomoći pacijentima da bolje razumeju svoje simptome i mogućnosti lečenja.