Zbog koje genetske greške, bez ijednog simptoma, mladi ljudi mogu dobiti infarkt?

Stoga dr Katarina Lalić, endokrinološkinja Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, ističe da su redovne analize holesterola vrlo važne.

"Holesterol je jedna od masti koja je vrlo važna i dragocena za naš organizam. Naš organizam 80 odsto dnevnih potreba holesterola sintetiše sam. Svega 20 odsto treba da unesemo hranom, dakle naše dnevne potrebe za holesterolom su relativno male. Ali ishrana je strašno bogata holesterolom i svi unosimo mnogo više nego što nam treba", objašnjava ona.

Holesterol se, dodaje, onda skladišti u, kako opisuje, lopticama koje ga prenose kroz cirkulaciju.

"Čim ga ima mnogo, lepi se na zidove krvnih sudova. To je nešto što zovemo stručno ateroskleroza i čija je posledica koronarna bolest, odnosno ishemijska bolest srca sa najgorim krajem - infarktom, odnosno srčanim udarom", kaže lekarka, dodajući da vrlo slično nastaje i moždani udar.

Od takve bolesti u Srbiji godišnje umre oko 52.000 ljudi, ističe dr Lalić.
"To je čitav jedan grad. Mi godišnje gubimo jedan grad, a pri tome je moglo da se uradi dosta da se to spreči", ističe ona.

A familijarna hiperholesterolemija je, kaže, primer.

"Mi gen za stvaranje holesterola nasleđujemo ili od oca ili od majke. Ako neko u porodici to ima, šanse su 50-50 da se nasledi. Nasleđuje se ta nemogućnost preuzimanja holesterola u ćelije i onda jetra stvara mnogo viška holesterola. Pošto se sa tim rađamo, i u ranom životnom dobu postoje visoke vrednosti holesterola i zbog toga je moguće da se mnogo ranije pojavi infarkt, moždani udar itd. Neko može da ga doživi i sa 20, 30, 40 godina", navodi ona.

Dodatni problem je što visoke vrednosti holesterola ne daju nikakve simptome.

"Mnogi imaju tu genetsku predispoziciju, a nisu ni svesni toga. Apsolutno, neke procene, neke epidemiološke studije kažu da 90 odsto ljudi koji imaju familijarnu hiperholesterolemiju ne zna da to ima. Zato je jako važan skrining, pokušaj ranog otkrivanja i mi savetujemo da bi svako trebalo da zna svoj nivo holesterola - što ranije, to bolje. Pogotovo ako u porodici postoji taj problem ili su roditelji možda preminuli u ranim godinama srčane udare, naprasnu su preminuli i slično", kaže. 

Navodi dobar primer Slovenije gde se deci proverava nivo holesterola pre nego pođu u školu, a ako imaju visok holesterol, poziva se cela porodica na kontrolu.

Kada je o nivou holesterola reč, napominje da lekari ne leče brojke, već ljude, te kod osoba koje imaju koronarnu bolest i srčane tegobe, ciljana vrednost treba da bude manja 1,4 mmol/L.
"Ako je osoba mlađa, zdravija, nema druge faktore rizika, loš holesterrol može da ide i do tri mmol. Uvek kažem studentima, holesterol je jako aterogen ako se nađe u lošem društvu kao što su gojaznost, dijabetes, hipertenzija, loše navike u ishrani, alkoholizam, fizička neaktivnost. Prepoznajemo sve ono što većina nas u radi. I ako na sve to još imate genetsku grešku koja vodi povišenju holesterola, zagarantovan je završetak priče u, nažalost, koronarnoj jedinici", kaže lekarka.

Kako navodi, ko ima familijarnu hiperkolesterolemija, genetsku grešku, dijeta bi mogla da reši samo 20 odsto problema.

"Tu je vrlo važan način ishrane, fizička aktivnost, reguliše gojaznost i tako dalje. No, bez obzira na to, velikom broju pacijenata potrebni su lekovi ili neka od savremenih terapija. Apelujem na svakog ko ima povišene vrednosti holesterola da se javi svom lekaru, da im se proračuna rizik i da se vidi ko je za terapiju, ko je samo za izmenu životnog stila i da se sve to protumači zajedno sa doktorom. Ne možete sami tumačiti te rezultate, jer sve se analizira u odnosu i na druge faktore rizika", kaže doktorka.