Zevanje može biti opasno: Stručnjaci upozoravaju na rizike prekomerne pospanosti

„Pospanost je ozbiljan zdravstveni problem sa dalekosežnim posledicama“, rekao je predsednik AASM-a dr Erik Olson, pulmolog i specijalista za medicinu spavanja u klinici Mejo u Ročesteru, Minesota.

„Od sudara izazvanih vožnjom u pospanom stanju do grešaka na poslu i dugoročnih zdravstvenih rizika, efekti prekomerne dnevne pospanosti utiču na pojedince i društvo svakog dana“, rekao je Olson u saopštenju povodom istraživanja, koji podržava 25 različitih medicinskih organizacija, uključujući Američku akademiju za neurologiju, Nacionalni savet za bezbednost i Američku akademiju porodičnih lekara.

Ne dobijanje kvalitetnog noćnog sna od najmanje sedam do osam sati povezano je sa razvojem ili pogoršanjem dijabetesa, depresije, bolesti srca i bubrega, visokog krvnog pritiska, gojaznosti i moždanog udara, kažu stručnjaci.

Prečesto ljudi ignorišu znake pospanosti, poput dremanja tokom sastanka na poslu, smatrajući ih beznačajnim, umesto kao znak potencijalno opasnog nedostatka sna, kažu stručnjaci.

„Dremanje na dosadnim sastancima pokazuje nedostatak sna. Neko ko je potpuno odmoran neće zaspati na sastancima, bez obzira koliko su dosadni“, rekla je specijalistkinja za spavanje Kristin Nutson, vanredna profesorka neurologije i preventivne medicine na Medicinskom fakultetu Fajnberg pri Univerzitetu Nortvestern u Čikagu.

„Prekomerna dnevna pospanost može narušiti performanse i biti indikator skrivenih poremećaja spavanja ili drugih problema“, rekla je Nutson CNN-u. „Ako neko redovno doživljava prekomernu dnevnu pospanost, treba da razgovara sa svojim lekarom.“

Skrivena opasnost

Telo se ponaša čudno kada je konstantno pospano, uključujući i prevazilaženje zevanja i slanje signala da se zapravo nosite sa nedostatkom sna. Međutim, ti signali su daleko od istine, rekla je članica odbora AASM-a i druga autorka izveštaja, dr Indira Gurubagavatula, profesorka medicine spavanja u Veteranskom medicinskom centru pri Pen Medicini u Filadelfiji.

„Nažalost, podaci pokazuju da sa hroničnom delimičnom deprivacijom sna sposobnost da procenimo sopstveni nivo oštećenja više nije tačna - mislimo da smo dobro, a zapravo nismo“, rekla je Gurubagavatula.

„Kada radimo stvarne testove za merenje funkcije mozga - vreme reakcije, sposobnost prisećanja, testovi memorije, koordinacija - otkrivamo da ljudi zapravo prave mnogo grešaka“, rekla je. „I to je zastrašujuće jer i dalje imaju neprimereno visok nivo samopouzdanja da su dobro.“

Uz kontinuiranu pospanost, mozak može da pravi mini dremke, ili ono što stručnjaci zovu mikrosan.

„Vaš mozak zapravo ulazi u kratke dremke od dve, tri ili deset sekundi, pa se vraća, i možda ni ne shvatate da se to dešava“, rekla je. „To može biti veoma opasno ako vozite ili radite nešto što uključuje bezbednost. Dakle, ako osećate da biste mogli da zaspite, obratite pažnju na to, jer je to znak da nije bezbedno voziti.“

Oko 100.000 saobraćajnih nesreća godišnje povezano je sa vožnjom u pospanom stanju, prema statistici.

Testovi pospanosti

Kako da znate da li vaša pospanost prelazi u opasnu zonu? Možete je izmeriti na raznim skalama, uključujući Epvortovu skalu pospanosti, rekla je Gurubagavatula.

Pitanja u testu uključuju koliko je verovatno da ćete zaspati dok mirno sedite posle ručka bez alkohola; ležite popodne; sedite neaktivni na javnom mestu; sedite i čitate; sedite i pričate s nekim; vozite se kao suvozač u autu sat vremena; sedite u saobraćaju nekoliko minuta dok vozite; i gledate televiziju.

„Od pacijenata tražimo da ocene od nula do tri koliko je verovatno da će zaspati u ovih osam sedentarnih situacija“, rekla je. „Maksimalni rezultat je 24, što ukazuje na to da ste veoma, veoma pospani. Generalno smatramo da su rezultati iznad 10 klinički značajni i vredni intervencije.“

Kako deprivacija sna napreduje, opasni simptomi pospanosti se mogu pojačati, rekla je Gurubagavatula.

„Kapci vam padaju, telo vam se savija, teško vam je da ostanete uspravni, a neki ljudi čak primećuju i vrtoglavicu, okretanje prostorije, drhtanje ruku pri ozbiljnoj deprivaciji“, rekla je. „Takođe možete biti rizični i impulsivni, kao da vas nije briga. To je još jedan simptom.“

Dodatni uzroci pospanosti

Poremećaji spavanja kao što su apneja u snu, nesanica, sindrom nemirnih nogu i poremećaji cirkadijalnog ritma, kao i hronična stanja bola i lekovi, takođe mogu doprineti pospanosti, što će proceniti specijalista za spavanje.

„Možete takođe pitati svog farmaceuta o vašim lekovima na recept, i treba da razmotrite i one koji se izdaju bez recepta,“ rekla je Gurubagavatula.

Određeni životni stilovi takođe mogu doprineti hroničnoj pospanosti, kažu stručnjaci.

„Stvari poput previše kofeina, konzumiranja alkohola pre spavanja, korišćenja marihuane, količine fizičke aktivnosti i loše higijene sna, poput spavanja u svetloj, hladnoj, vrućoj ili bučnoj sobi, svakako utiču na to kako će vaš san biti organizovan i koliko će biti osvežavajući,“ rekla je Gurubagavatula.

Mnogi ljudi posežu za alkoholom ili marihuanom u pogrešnom uverenju da to može poboljšati san. Iako alkohol izgleda da olakšava uspavljivanje, telo će se probuditi usred noći kada se alkohol metaboliše, kažu stručnjaci.

„Imam pacijente koji su veoma iznenađeni koliko im se san poboljšao kada izbace to jedno piće koje imaju uz večeru,“ rekla je Gurubhagavatula.

„Što se tiče marihuane, znamo da zapravo ima neželjene efekte na san. Efikasnost sna se smanjuje, a osećaj umora sledećeg dana raste, tako da kvalitet sna zapravo počinje da opada.“