Značaj joda za ljudski organizam - čemu služi i kako sprečiti nedostatak

Endokrinolog dr Saša Kiković kaže za portal N1 da je bitno kroz ishranu unositi jod u dovoljnim količinama, jer telo nema sposobnost da ga stvara.

Od ukupne količine joda u ljudskom organizmu (20-50 miligrama ), 70-80 odsto se nalazi u štitastoj žlezdi. Štitasta žlezda preuzima jod iz krvi, a on je neophodan za sintezu hormona štitaste žlezde, koji se po potrebi oslobađaju u cirkulaciju, dodaje naš sagovornik.
"Hormoni štitaste žlezde ispoljavaju svoje dejstvo u ciljnim organima i tkivima organizma: regulišu nivo bazalnog metabolizma i na taj način očuvanje konstantne telesne temperature, utiču na metabolizam ugljenih hidrata, proteina i masti; deluju na kardiovaskularni i respiratorni sistem; deluju na digestivni trakt; pomažu mentalni i fizički rast irazvoj u toku embrionalnog razvoja i u detinjstvu; utiču na polno sazrevanje i obavljanje polnih funkcija", navodi dr Kiković.

Prema njegovim rečima, jod ima i druge značajne funkcije - podstiče naš imuni sistem, stimuliše i povećava aktivnost antioksidanasa u celom telu kao odbrambenu meru protiv različitih bolesti, uključujući srčane bolesti i rak.

Procenjuje se da nedostatak joda ugrožava oko dve milijarde ljudi u svetu i da je glavni uzrok pojave mentalne retardacije, dodaje on.

"Manjak joda smanjuje inteligenciju za 10-15 procenata, a od gušavosti koju izaziva nedostatak joda pati 700 miliona ljudi na svetu. Pedesetih godina XX veka u Srbiji je bilo 650.000 stanovnika sa endemskom strumom. Tokom poslednjih decenija, broj zemalja sa deficitom joda je smanjen", kaže dr Kiković.

Za potpuni razvoj ljudskog tela i njegovo normalno funkcionisanje neophodne su sledeće doze joda:

odojčad 12 meseci – 60 mikrograma / dan;

deca 1-3 godine – 70 mikrograma / dan;

deca 3-7 – 100 mikrograma / dan;

adolescenti 11-18 i odrasli – 150 mikorograma / dan;

trudnice i dojilje– 250 mikrograma.

Prirodni izvori joda

Telo ne može da proizvede jod, pa sve što je potrebno mora doći putem ishrane. Iako je dostupan u voću, povrću i orasima, jod se nalazi u najvećim količinama u plodovima mora, jajima i mlečnim proizvodima. Morske alge – sadrže najviše joda (od 300 do 3000 mikrograma).

Dr Kiković navodi da su namirnice bogate jodom školjke, škampe i morska riba – tunjevina, losos, sardine, posebno bakalar. Plodovi mora i morska riba – pored neophodnog elementa u tragovima, ova hrana bogata je omega 3 i 6 masnim kiselinama.

Bobice i voće, odnosno jagode, borovnice, grožđe, brusnice sadrže dosta joda, kao i orašasto voće. Namirnice koje sadrže manje joda su ćuretina, heljda, pečurke, ovsena kaša, krompir, cvekla, rotkvice i kefir, dodaje on.

"Ipak, ne preporučuje se oslanjanje na to da će ove namirnice obezbediti dnevni unos joda koji se zahteva. Namirnice će ishranom najverovatnije obezbediti oko 5-30 odsto od količine joda koja je potrebna organizmu. Ljudi koji konzumiraju plodove mora nekoliko puta nedeljno imaju dobre šanse da ispunjavaju svoje dnevne potrebe jodom i do 50 odsto dnevnih potreba", ističe dr Kiković.

Simptomi i znaci nedostatka joda

Kada se ne leči, nedostak joda može dovesti do smanjenja funkcije štitaste žlezde – hipotireoze, što ima uticaj na fukcionisanje mnogih organa, naglašava sagovornik.

"Kod tih osoba može se videti uvećanje štitne žlezde; nizak nivo hormona štitne žlezde (provera određivanjem u krvi); problemi sa kilažom, u smislu debljanja odnosno nemogućnosti gubitka viška kilograma; hroničan umor i opšta slabost organizma, suva koža koja se peruta, krhki i slabi nokti, opadanje kose, netolerancija na hladnu temperaturu, poteškoće s pamćenjem i koncentracijom, nagle promene raspoloženja, usporen srčani rad, opstipacija", navodi on.

Kao jedan od načina da se spreči nedostatak joda, dr Kiković navodi svakodnevno konzumiranje ovog dragocenog minerala. Važna stvar je uključivanje raznovrsne hrane bogate jodom.

Imajući u vidu da ove namirnice ne mogu obezbediti dnevni unos joda koji se zahteva, korišćenje jodirane kuhinjske soli je najčešće korišćena strategija za kontrolu nedostatka joda.

"Zašto jodiranje soli? Upotreba soli stabilna tokom cele godine, so koriste svi, tehnologija jodiranja je jednostavna, dodatak joda ne menja boju, ukus ni miris soli. Prema zakonskim propisima u našoj zemlji (uredba iz 1953) se vrši jodiranje kuhinjske soli sa 5-10 mg KJ/kg soli, a danas 20 mg KJ/kg", objašnjava on.

So je najbolje dodavati u jela pri kraju ili nakon kuvanja jer se tokom kuvanja gubi oko 50 odsto prisutnog joda. Nešto manja količina se gubi pečenjem i prženjem, dodaje.

"Postizanje optimalnog unosa joda iz jodirane soli (u opsegu od 150 do 250 mikrograma/dnevno za odrasle) može smanjiti nastanak poremećaja funkcije štitaste žlezde", ističe dr Saša Kiković.