Tuna iz konzerve se svakodnevno nalazi na našim trpezama, ali da li ste se nekad zapitali odakle ona dolazi? Na ambalaži se nalazi taj odgovor.
Udruženje potrošača Efektiva na svom Tviter profilu dalo je primer tunjevine na kojoj je jasno navedeno da sadrži ribu iz ribolovnih područja koja su obeležena kao rizična, u smislu povišenog stepena radijacije, piše Danas.
Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede je, međutim, za Raskrikavanje, navela da se morski plodovi mogu konzumirati – bez bojazni, jer analize pri uvozu nisu pokazale nedozvoljen nivo radioaktivnosti.
Efektiva je na društvenim mrežama navela da se u prodavnicama „mogu naći proizvodi od ribe koja je ulovljena u ribolovnim područjima koja su obeležena kao rizična, u smislu povišenog stepena radijacije“.
„Jedan od takvih je i ovaj sa slike, na kom je jasno navedeno da sadrži ribu iz ribolovnih područja Tihog okeana koja su obeležena crvenim slovima, kao posledica havarije u nuklearnoj elektrani Fukušima. Istina, to se desilo pre 12 godina, ali aktivnosti oko ispuštanja radiokativne vode u more, traju i danas“, stoji u objavi pored fotografije konzerve.
Efektiva je ukazala da su rafovi marketa puni su ribljih proizvoda iz različitih krajeva sveta, a kada je reč o „divljoj“ ribi, potrebno je na ambalaži navesti ribolovno područje gde je ulovljena (za uzgojene ribe zemlja u kojoj se uzgaja), kao i da je ribolovno područje označeno prema međunarodnoj klasifikaciji (FAO + odgovarajući broj).
Uprava: Testovi nisu pokazali nedozvoljen nivo radioaktivnosti
U Upravi za veterinu ističu za Raskrikavanje da se morski plodovi mogu konzumirati bez bojazni.
Kažu da se od početka godine u Srbiju uvozila konzervirana riba iz Albanije, BiH, Bugarske, Vijetnama, Gane, Grčke, Danske, Ekvadora, Indonezije, Italije, Kine, Letonije, Litvanije, Maroka, Mauricijusa, Poljske, Portugalije, Rusije, Sejšela, Slovenije, Tajlanda, Francuske, Hrvatske, Crne Gore i Španije. Ta riba se pri uvozu šalje na razne laboratorijske testove, pa i na testove za radioaktivnost. Oni dosad, kako tvrde, nisu pokazali nedozvoljen nivo radioaktivnosti.
„U skladu sa rezultatima laboratorijskih ispitivanja na radioaktivnost, ispitivane riblje konzerve bile su bezbedne za ishranu ljudi“, navode iz Uprave.
Štaviše, napominju da je testiranje obavezno za ribu ulovljenu u potencijalno rizičnim regionima FAO 61, 67, 71 i 77 (videti na mapi: severni i centralni deo Pacifika – od istočnih obala Azije do zapadnih obala SAD i Srednje Amerike, prim. nov. Raskrikavanja). Ona se ispituje na prisustvo radioaktivnog Cs-137.
Osim toga, pošiljke ribljih konzervi se mogu testirati i na još jedan izotop cezijuma (Cs-143), radioaktivni izotop kalijuma (K-40), stroncijuma (Sr-90) i uranijuma (U-238).
Raskrikavanje navodi da javnost zabrinjava nedavna vest iz Japana da je ova država počela da izbacuje prečišćenu radioaktivnu otpadnu vodu iz elektrane Fukušima u Pacifik, koja je korišćena za hlađenje šipki u nuklearnom reaktoru. Kako piše Njujork Tajms, Japan planira da u okean izbaci više od milion tona vode u narednih 30 godina.
Tamošnje vlasti tvrde da se voda svaki dan testira i da nema povišene radioaktivnosti, ali im neki ne veruju – Kina je objavila da prestaje sa uvozom morskih plodova iz Japana.
Pitali smo Upravu za veterinu i o ovome – kakav je plan za ubuduće kada je reč o uvozu morskih plodova iz Pacifika, s ozbirom na nedavna dešavanja u Japanu.
„U slučaju da bude uvoza ribljih konzervi iz Japana, biće pojačan nadzor na graničnim prelazima od strane granične veterinarske inspekcije“, navode iz Uprave i ponavljaju da se riba uvezena iz tzv. rizičnih područja Pacifika svakako obavezno kontroliše na prisustvo radioaktivnih elemenata.
Raskrikavanje podseća da navodi o „radioaktivnoj ribi iz Fukušime“ nisu novi. Blic je u aprilu 2022. pisao da se u Srbiji konzumira riba iz područja FAO 61 blizu Fukušime, a iz Uprave za veterinu su im tada rekli isto – da nisu zabeleženi nivoi radioaktivnosti koji bi bili opasni za zdravlje.
Ribolovna područja
Spisak svih ribolovnih područja dostupan je i na interaktivnoj mapi Evropske komisije.
Kada je reč o slučaju havarije u Fukušimi (zemljotres i cunami koji su u martu 2011. oštetili nuklearnu elektranu Fukušima Daiči), Međunarodnа agencijа za atomsku energiju IAEA objavila je studiju pod nazivom „Uticaj nuklearne nesreće u Japanu na bezbednost morske hrane“ u kojoj se navodi da su neke zemlje i regioni van Japana uveli mere za praćenje morskih plodova uvezenih iz Japana i ulovljenih u određenim ribolovnim područjima.
„Na primer, Evropska komisija preporučuje svojim državama članicama da nasumično prate nivo radioaktivnosti morskih plodova ulovljenih u glavnom ribolovnom području FAO 61, kao i (što je od manjeg značaja) u FAO ribolovnim područjima 67, 71 i 77“, navodi IAEA.
IAEA je tada konstatovala da vlasti u SAD prate nivoe radioaktivnosti u morskim plodovima koji se uvoze iz Japana „i do sada nisu otkrili radionuklide sa dugim vremenom poluraspada (kao što je Cs-137)“.
Komentari ()
Vidi sve komentare