Već više od jedne decenije, na tržištu droga pojavljuju se nove psihoaktivne supstance, čiji su efekti slični "tradicionalnim" ilegalnim drogama. Često su napravljeni tako da se njihova struktura minimalno razlikuje - tek toliko da nisu uvrštene na liste zabranjenih droga. Takve supstance su vrlo dostupne i mogu se naručiti putem interneta, ali njihova upotreba je povezana s visokim rizikom. U Sloveniji je u poslednjih pet godina na listu zabranjenih droga uvršteno 111 novih psihoaktivnih supstanci.
Droge verovatno još nikada nisu bile tako dostupne kao danas. Kako je Aleksis Gusdil, direktor Evropskog centra za praćenje droga i zavisnosti od droga (EMCDDA) rekao u Evropskom izveštaju o drogama za 2022. godinu, situacija se može sažeti rečima „svugde, sve, svi“.
Pročitajte još
„Već poznate droge nikada nisu bile dostupnije, a nove moćne supstance nastavljaju da se pojavljuju. Danas može biti droga gotovo sve što ima psihoaktivna svojstva, jer su granice između dozvoljenih i zabranjenih supstanci zamagljene“, upozorio je.
U izveštaju su naveli da se nova psihoaktivna supstanca pojavljuje na tržištu praktično svake nedelje. Oni su 2021. su putem Evropskog sistema ranog upozoravanja (EWS) prvi put izveštavali o 52 nove droge, a ukupan broj novih psihoaktivnih supstanci koje je pratio EMCDDA bio je 880.
Šta su nove psihoaktivne supstance
Nove psihoaktivne supstance (NPS) su prema EMCDDA definisane kao supstance koje nisu obuhvaćene konvencijama Ujedinjenih nacija o psihotropnim supstancama, a koje mogu predstavljati sličnu pretnju po javno zdravlje kao i one navedene u tim konvencijama. Neke od supstanci, koje su ranije bile definisane kao NPS, kasnije su stavljene pod međunarodnu kontrolu, ali za njih i dalje često koristimo termin nova psihoaktivna supstanca. Primer je, recimo, mefedron.
U slovenačkoj Nacionalnoj forenzičkoj laboratoriji su nam pokazali nove psihoaktivne supstance koje je poslednjih godina policija zaplenila od korisnika. Ove droge dolaze u različitim oblicima, najčešće su nanesene na biljni materijal ili su u obliku belog praha. Neke su pakovane u obične plastične kesice, a druge u šarene industrijske ambalaže, koje ne ostavljaju utisak da je sadržaj potencijalno štetan po zdravlje ili čak opasan.
Marko Verdenik iz Udruženja Drogart, koje je opredeljeno prema smanjivanju štetnih posledica droga, rekao je da se označavanje nove psihoaktivne supstance pojavljuje od 2008. godine, kada je na tržištu droga bila nestašica MDMA, najčešće psihoaktivne supstance ekstazija.
„Budući da je potražnja bila velika, proizvođači su tražili alternative koje bi izazvale iste ili slične efekte. Tada se pojavio mefedron, prva od novih psihoaktivnih supstanci koja nije bila regulisana u okviru konvencija UN. S tim su došli i visoki rizici, jer nikome nisu bile poznate kratkoročne ili dugoročne posledice, potencijal zavisnosti, zdravstveni rizici“, rekao je.
U poslednje vreme u Drogartu primećuju da su se korisnici droga vratili tradicionalnijim drogama, na koje su takođe više navikli, a i zato što je dobra ponuda na tržištu. Tako su, prema Verdenikovim rečima, trenutno najčešće korišćene droge kanabis, kokain, MDMA i amfetamini, psihodelici i ketamin.
Među novim drogama najčešće su „sladoled“ i mefedron
Prema podacima poslednje Nacionalne ankete o upotrebi duvana, alkohola i drugih droga, koju je sproveo slovenački Nacionalni institut za javno zdravlje (NIJZ) 2018. godine, 0,3 odsto stanovništva Slovenije od 15 do 64 godine već je koristilo novu psihoaktivnu supstancu u nekom trenutku. Iste godine je sprovedeno istraživanje „Sa zdravljem povezana ponašanja u školskom periodu“, koje je pokazalo da je dva odsto sedamnaestogodišnjaka već nekada koristilo novu psihoaktivnu supstancu.
NIJZ je 2021. godine učestvovao i u Evropskom onlajn istraživanju o upotrebi droga, koje je obuhvatilo korisnike droga starije od 18 godina, koji su naveli da su konzumirali najmanje jednu nedozvoljenu drogu u poslednjih 12 meseci. Prema podacima ovog istraživanja, 13 odsto ispitanika koristilo je novu psihoaktivnu supstancu u tom periodu.
Od novih droga, na ovim prostorima su najzastupljeniji „sladoled“ (3-mmc) i mefedron (4-mmc), koji se, prema rečima Marka Verdenika, u poslednje vreme na tržištu droga ponovo pojavljuju u većem obimu. Obe supstance izazivaju osećaj zadovoljstva, euforije, ljubavi. Korisnici opisuju efekte mefedrona kao slične efektima MDMA i kokaina, ali kao intenzivnije, objašnjavaju u Drogartu.
Opasno i izaziva zavisnost
Međutim, obe supstance mogu da budu opasne za korisnike, posebno kada uzimaju velike doze, jer mogu da izazovu konvulzije i napade slične epilepsiji. Mogu se javiti i problemi sa srčanim mišićem.
Sa mefedronom su, nakon što je njegova rekreativna upotreba postala široko rasprostranjena između 2007. i 2009. godine, bile povezane brojne zdravstvene komplikacije, pa čak i smrtni slučajevi. Zbog toga je uvršten na listu zabranjenih droga. Na pomenutoj listi nalazi se i „sladoled“, koji je izomer mefedrona, inače vrlo slabo istražena supstanca.
Verdenik je upozorio da je kod obe droge problem i to što se radi o supstancama sa jakim potencijalom ovisnosti.
„Kada efekat oslabi, korisnik ima jaku želju za ponavljanjem. Zato se često dešava da korisnici uzimaju doze dok ne potroše sve svoje zalihe. To može uzrokovati ravnodušnost ili nelagodu nakon upotrebe, što se naziva ’come down’ efektom. Što više supstance koristite, to je ovaj efekat izraženiji. Korisnici često ‘balansiraju’ s novom dozom, što može dovesti do začaranog kruga“, naglasio je.
Opasnost od podmetanja i seksualnog zlostavljanja
Mefedron i „sladoled“ se često koriste i u svrhu takozvanog hemseksa, gde korisnici uzimaju određene droge pre, za vreme i nakon seksa, uglavnom radi povećanja zadovoljstva. Ova praksa se u početku proširila među muškarcima koji imaju polne odnose sa muškarcima, ali se nedavno pojavila i među heteroseksualcima, objasnio je Verdenik. Sa hemseksom se inače povezuje i droga GHB ili GBL, jer pojačava seksualnu želju.
„Ova droga je u našoj zemlji prisutna već dvadeset godina, ali njena rasprostranjenost varira. U određenim periodima se povećava, što je povezano sa povećanim brojem predoziranja“, rekao je sagovornik.
S korištenjem GHB/GBL-a navodno su bila povezana i seksualna zlostavljanja, na koja su pre nekog vremena ukazivala anonimna svedočenja na Instagramu. Zloupotrebe su se navodno dešavale na ili nakon „aftera“ koje je organizovao direktor Fotopuba Dušan Smodej. Kako su učesnice izjavljivale, na tim zabavama je bilo prisutno dosta GHB/GBL-a, a drogu su navodno podmetali i u piće.
U Drogartu upozoravaju da, zbog jakog delovanja, već kod malih doza i zbog opasnog mešanja sa alkoholom, postoji veliki rizik od predoziranja. Čovek može brzo da zaspi ili bude psihički odsutan, ili čak da padne u komu. To povećava rizik od zlostavljanja. Izražavanje slaganja ili neslaganja sa polnim odnosom je kod osobe koja se predozirala vrlo upitno, pa čak i nemoguće.
Drogu GHB/GBL u svojim anonimnim svedočenjima spominju devojke koje su bile na zabavama ili „afterima“ koje je organizovao Dušan Smodej, direktor Fotopuba, od kojih je neke dok su bile pod dejstvom navedene droge navodno seksualno zlostavljao.
„Važno je da su korisnici svesni da su, čak i ako koriste drogu, a nešto im je bilo podmetnuto, i dalje žrtve. Uobičajena je stigma da ako neko već koristi drogu, neće ga shvatiti ozbiljno ili da je čak i saučesnik ako mu je nešto bilo podmetnuto ili je bio zlostavljan. Ako neko koristi droge, to je njegova odluka, njegova odgovornost, a ‘kriv’ je samo u odnosu na sebe. Ako neko podmeće supstance, šteti drugome. To je važna razlika koja bi trebalo da bude jasna. Budući da su droge zabranjene i često stigmatizovane, ta razlika nam se nažalost ponekad sakrije“, objasnio je Verdenik.
S vremena na vreme se među posetiocima noćnih klubova pojavljuju izveštaji da im je u piće bila ubačena droga. Verdenik savetuje da na zabavama uvek imamo svoju čašu pića pod kontrolom i da pića od drugih ne prihvatamo. Važno je da to na odgovarajući način jasno objasnimo odrastajućim tinejdžerima.
Prošle godine bilo 17 trovanja novim psihoaktivnim supstancama
U UKC Ljubljana se 2021. godine lečilo 17 pacijenata koji su se otrovali novim psihoaktivnim supstancama, rekao je šef centra za kliničku toksikologiju i farmakologiju Miran Brvar. Ovo je ubjedljivo najviše u poslednjoj deceniji.
Tako su 2010. godine, na primer, primljena tri takva pacijenta, 2011. jedan, a 2012. nijedan. Najviše trovanja zabeleženo je 2014, 2016. i 2017. godine (10, odnosno 11), nakon čega je broj ponovo opao.
Brvar je objasnio da se znakovi trovanja ovim supstancama najčešće manifestuju nemirom, zbunjenošću, širokim zenicama, drhtanjem, ubrzanim i dubokim disanjem, ubrzanim radom srca, povišenim krvnim pritiskom, poremećajima srčanog ritma, epileptičkim napadima i povišenom telesnom temperaturom. Naglasio je da je važno potražiti lekarsku pomoć u slučaju ovakvih i drugih tegoba, koje se javljaju uglavnom nakon uzimanja prevelikih doza droga.
„Kakvi će biti dugoročni efekti, nije poznato“
Ljudi koji uzimaju nove psihoaktivne supstance bukvalno su pokusni kunići, upozorila je Mojca Janežič iz Odjeljenja za hemijska ispitivanja Nacionalne forenzičke laboratorije, koja deluje u okviru Generalne uprave policije.
Mojca Janežič i njene kolege iz odeljenja između ostalog analiziraju zaplenjene droge i pokušavaju da ih identifikuju.
Kako kaže sagovornica, radi se o veoma širokom spektru ovih jedinjenja. Svake godine se pojavljuju nova.
„Čim se jedno jedinjenje stavi na listu zabranjenih droga, kod nas ili negde drugde, pojavljuje se novo koje će ga zameniti i koje ima samo malo izmenjenu strukturu, zbog čega nije definisano kao zabranjeno“, istakla je.
Kakvi će biti njihovi dugoročni efekti, nije poznato.
Supstance koje se dobijaju u laboratoriji su različitih oblika. Najčešće su to sintetički kanabinoidi koji su naneseni na biljni materijal i koriste se kao zamena za kanabis, vrlo često su to praškaste supstance, ponekad i tablete.
Neke su pakovane u šarenu industrijsku ambalažu, a neke u obične prozirne kesice. Uglavnom se ne navodi o kakvoj se supstanci radi, a ponekad su podaci o sadržaju navedeni, ali mogu biti pogrešni.
Sve to znači da je prilično verovatno da ono što dobiješ nije ono što si naručio, upozorila je.
„Kada supstancu dobijemo u laboratoriju, analiziramo je i utvrđujemo strukturu jedinjenja. Na osnovu baze podataka prilikom analize zaplenjenog materijala možemo potvrditi određenu supstancu. Ako se radi o novoj supstanci i nemamo tih podataka, kontaktiramo spoljne institucije – Evropski centar za praćenje droga i zavisnosti od droga (EMCDDA), Evropsku mrežu forenzičkih instituta ili tražimo pomoć od Fakulteta za hemiju i hemijsku tehnologiju, koji ima opremu koju naša laboratorija nema,“ objasnila je.
Takvih slučajeva nema mnogo, u proseku se dešavaju nekoliko puta godišnje.
Među novim psihoaktivnim supstancama koje policija zapleni, osim sintetičkih kanabinoida, najčešći su sintetički katinoni (stimulansi), dizajnirani benzodiazepini (sredstva za smirenje), disocijativni agensi (analozi ketamina)…
U poslednjih pet godina otkriveno 111 novih ilegalnih droga
Na osnovu identifikovane supstance, priprema se izveštaj, na osnovu kog se nova psihoaktivna supstanca može staviti na listu zabranjenih droga. Janežič je objasnila da se na tu listu može uvrstiti i supstanca koja se pojavila samo jednom, ako se proceni da je rizik po javno zdravlje visok.
Ministarstvo zdravlja Slovenije je reklo da je u poslednjih pet godina na listu zabranjenih droga stavljeno 111 psihoaktivnih supstanci.
„Sve nove psihoaktivne supstance, koje su bile regulisane na nivou EU ili UN, Slovenija je ažurno prenela na Listu zabranjenih droga. Osim ovih, na navedenoj listi se nalaze i druge nove psihoaktivne supstance koje su otkrivene na crnom tržištu u Sloveniji“, objasnili su.
Stavljanje na listu zabranjenih droga ili razvrstavanje u jednu od tri grupe zabranjenih droga prihvaćeno je od strane vlade. Osnova za to je Zakon o proizvodnji i prometu nedozvoljenih droga, koji propisuje da su „nedozvoljene droge biljke ili supstance prirodnog ili sintetičkog porekla, koje imaju psihotropno delovanje i mogu da utiču na fizičko ili psihičko zdravlje ili da ugroze odgovarajuće socijalno stanje ljudi“.
Kako sa adolescentima razgovarati o drogama
Obzirom da su nove droge lako dostupne, važno je edukovati adolescente o njima, njihovom izgledu, štetnosti, zavisnosti i posledicama zavisnosti, kako u školi, tako i kod kuće.
Važno je da roditelji sa adolescentima neguju odnos zasnovan na poverenju, kako bi oni znali da mogu da im se obrate u slučaju bilo kakvih problema. Važno je i da roditelji ne stigmatizuju upotrebu droga i da se edukuju o toj problematici, kaže Verdnik.
„Svako konzumiranje droge ima svoj kontekst, ponekad je to zabava, drugi put može biti pritisak vršnjaka kojima mlada osoba ne zna da kaže ne, ponekad je to beg od situacije u školi ili od loših odnosa kod kuće. Dobro je razumeti šta je iza kulisa. Roditelji i druge odrasle osobe, koje su bliske mladoj osobi, to mogu postići dobrim odnosom s njima, zasnovanim na poverenju“, istakao je.
Sagovornik je naglasio da bi i roditelji trebalo da se informišu o ovoj problematici, jer, kako napominju, ne znaju mnogo o tome.
„Ako roditelj kaže tinejdžeru da će ga povremeno konzumiranje kanabisa dovesti do zavisnosti od heroina, ovaj mu najverovatnije neće verovati, jer ima potpuno drugačije iskustvo. Zato je kada govorimo o drogama dobro ostaviti prostora mladima da sami kažu kako doživljavaju droge i njihovu moguću konzumaciju. Za to je potreban otvoren razgovor bez zastrašivanja“, smatra.
Naravno, roditelji moraju da postave jasne granice koje proizilaze iz njihovih vrednosti i očekivanja, a na osnovu kojih ima smisla određivati pravila zajedno sa tinejdžerima i iskomunicirati ih na način na koji će ih tinejdžeri razumeti, dodao je.
Jasno je da se mladi neće uvek obraćati roditeljima za savet, ali je važno da znaju da mogu doći po pomoć kada naiđu na probleme, naglasio je Verdenik.
„Ako izgubimo poverenje u dete i dete će izgubiti poverenje u nas“, upozorava.
Prema njegovim rečima, rizik od zloupotrebe droga i razvoja zavisnosti je veći posebno kod mladih koji nemaju stabilnu porodičnu situaciju i koji nemaju kome da se obrate kada naiđu na probleme.
Kada i gde potražiti pomoć?
Rizik od razvoja zavisnosti je veći ako drogu konzumiramo kada smo suočeni sa teškim životnim situacijama, upozorava sagovornik.
Takođe, kod mladih je veći rizik od zlostavljanja i zavisnosti, jer se oni još uvek karakterno razvijaju.
Ako mislite da imate problem s drogom, možete kontaktirati jedan od programa pomoći. Jedan od njih je i Drogart, gde pružaju kako jednokratno savetovanje, tako i savetodavno-terapeutski program.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare