Oporavak vazduhoplovstva - prazni letovi, borba za olakšice...

Godine 2019. su avio prevoznici izveli nešto više od 11 miliona letova sa poletanjem ili sletanjem u Evropi. 2020. godine, u prvoj godini pandemije kovida-19, kada je putnički avio saobraćaj od marta do maja bio čak potpuno obustavljen, izveli su ih samo pet miliona, piše N1 Slovenija.

Prošle godine je organizacija Eurocontrol, sistemski operater evropskog vazdušnog prostora, izbrojila nešto više od šest miliona, 4,9 miliona odnosno, 44 odsto manje nego u poslednjoj "normalnoj", 2019. godini.

"U 2021. godini smo bili svedoci delimičnom, i istrajnom oporavku vazdušnog saobraćaja", napisali su u prošle sedmice objavljenom statističkom pregledu prošle godine. Još u januaru je bilo za 64 odsto manje vazdušnog saobraćaja nego u januaru 2019. godine. U decembru prošle godine su brojevi bili još za samo 22 odsto niži nego u decembru 2019. godine.

Oporavak vazdušnog saobraćaja je na vidiku, ali je još uvek vrlo nesiguran i zavisan od razvoja pandemije.

"Kada se pojavio omikron i kada su države ponovo počele pooštravati mere na granicama, vazdušni saobraćaj u Evropi je u jednoj sedmici opao za deset odsto", izjavio je direktor Agencije za civilno vazduhoplovstvo Rok Marolt.

"Vazdušni saobraćaj se nakon pada jako dugo oporavlja, a kod novih komplikacija ponovo vrlo brzo opada".

Nužni su bespotrebni letovi

Neizvesnost avio kompanijama uzrokuje mnogo glavobolje, posebno u vezi sa pravilima unutar industrije, koja su prvenstveno namenjena očuvanju predvidivosti vazdušnih veza, a ne usputnom prilagođavanju situaciji.

"Na jesen smo bili prijatno iznenađeni oporavkom našeg posla. Ali od sredine januara do februara ponovo zapažamo snažan pad rezervacija", u intervjuu za Frankfurter Allgemeine Zeitung krajem prošle godine je izjavio predsednik uprave grupacije Lufthansa Carsten Spohr.

Pored nemačkog nacionalnog prevoznika u grupaciju Lufthansa između ostalih spadaju još i kompanije Austrian Airlines, Eurowings i Brussels Airlines.

Nova ograničenja zbog širenja omikron varijante su se ponovo uvukla u vazdušna putovanja.

"Zbog toga moramo otkazati 33 hiljade letova, približno deset odsto svih planiranih u našoj grupaciji u zimskoj sezoni. Istovremeno u tom periodu moramo izvesti dodatnih 18 hiljada bespotrebnih letova samo zato, da bi sačuvali pristup našim stalnim aerodromskim terminima".

"Ekološka i finansijska ludost"

Na najprometnijim evropskim aerodromima termini za poletanja i sletanja, takozvani "slotovi", predstavljaju značajnu imovinu avio kompanija, koji im omogućavaju stabilno poslovanje. Kako bi ih zadržali za sebe, moraju ih i koristiti.

Pre pandemije je važilo, da za očuvanje svog slota avio kompanija mora izvesti najmanje 80 odsto svih predviđenih letova u određenom terminu. Zbog tog pravila su već početkom marta 2020. godine, kada su ljudi masovno počeli otkazivati putovanja, evropskim nebom leteli skoro prazni avioni. Nijedna od avio kompanija nije želela izgubiti svoje slotove, jer bi im to nakon normalizacije situacije uzrokovalo velike operativne probleme.

Evropska komisija je tada, privremeno, na jednu godinu, do prošlog proleća, suspendovala kvote letova za očuvanje slotova. To je učinila uprkos protestima nekih niskobudžetnih avio prevoznika, među njima Ryanaira i WizzAira, čiji su čelnici tvrdili, da se pri tome radi o zaštiti nacionalnih prevoznika i ometanju konkurencije.

Posle godinu dana bez ikakve kvote letenja za očuvanje aerodromskih slotova su u Evropskoj komisiji odlučili da avio saobraćaju treba vratiti barem određenu meru predvidivosti i "normalnosti". Tako su za prošlogodišnju letnju sezonu odlučili da će avio kompanije za očuvanje slotova morati obaviti barem 50 odsto predviđenih letova.

I leti, na vrhuncu turističke sezone i u periodu niže stope infekcija, to je bilo prilično jednostavno postići. Problem je nastao kada je Komisija letos odlučila da će ista, 50-postotna kvota važiti i za zimski period.

"Mnogi avioni će uprkos vrlo malom interesu svejedno morati poleteti za zaštitu slotova, što je ekološka i finansijska ludost", početkom leta je napisao Willie Walsh, direktor međunarodnog udruženja avio prevoznika IATA, koje ujedinjava 290 avio kompanija iz celog sveta.

Uprkos pozivima brojnih predstavnika avioindustrije i političara, te ogorčenju ekologa Evropska komisija za sada još uvek istrajava u 50-postotnom pragu za očuvanje slotova, tvrdeći da time osigurava mobilnost i zaštitu potrošača.

U Sloveniji još uvek više od milion putnika manje

Daleko najprometniji slovenački aerodrom na Brniku problemi sa očuvanjem slotova ne pogađaju. Naime, još uvek je vrlo mali i premalo važan da bi se avio kompanije otimale za prostor na njemu.

Slovenački vazdušni prostor je već skoro pun aviona kao i pre pandemije, ali je još uvek daleko manje letova usmerenih na slovenačke aerodrome.

U katastrofalnoj 2020. godini, kada je redovni putnički avio saobraćaj od sredine marta do početka maja bio potpuno obustavljen, broj putnika na brničkom aerodromu u odnosu na 2019. opao za čak 83 odsto.

Prošle godine se počeo oporavljati, ali je još daleko od predkriznog nivoa. 2019. godine je preko brničkog aerodroma prošlo više od milion i 700 hiljada putnika. U 2020. ih je bilo 291 hiljada. Prošle godine još uvek samo 431 hiljada.

"Prema našim očekivanjima broj putnika će se na nivo iz 2019. vratiti 2026. ili 2027. godine", rekao je Janez Krašnja, šef aerodromskih usluga u kompaniji Fraport Slovenija, koji upravlja aerodromom Jožeta Pučnika.

U poređenju sa prošlom zimom ove godine je rast primetan.

"U ovom momentu u zimskom redu letenja sa našeg aerodroma je moguće leteti na 14 destinacija, što ukazuje na lep trend rasta u poređenju sa prošlogodišnjom zimskom sezonom, kada smo u isto vreme imali svega šest avio linija. Takođe i za dalje, za letnji red letenja nam dobro pokazuje, jer planiramo redovne letove na barem 22 destinacije".

Naravno da je, dodao je Krašnja, daljnji razvoj na području avio linija snažno zavisan od razvoja pandemije.

Fraport Slovenija, koji je 2020. godinu završio sa nešto više od šest miliona evra gubitka, bi u prošloj godini već trebalo da se približio pozitivnom poslovanju.

"Na kraju, ali ne i manje važno, promet nam je u poređenju sa 2020. godinom porastao za skoro 50 odsto, a ne smemo zaboraviti ni pet miliona državne pomoći, koja nam je pomogla da prebrodimo teška vremena", rekao je Krašnja.

"Još ne znam da li ćemo imati dobit. Ukoliko bude, biće minimalna".

Dvostruka kriza zbog propasti Adrie

Slovenački avio saobraćaj je bio u krizi i pre nego što je u martu 2020. godine krenula pandemija. Konačna propast Adrie Airways je već sama po sebi snažno srezala ponudu i količinu letova, jer je broj poletanja i sletanja na brničkom aerodromu u jesen 2019. momentalno snizila za približno 30 odsto, a u celoj godini se to pokazalo kao 10-postotni pad prometa u poređenju sa 2018. godinom.

Prema mišljenju Roka Marolta propast Adrie je važan razlog za loše rezultate brničkog aerodroma.

"Uvek sam prigovarao onima koji su tvrdili da će pitanje avio veza nakon propasti Adrie urediti tržište. Tržište bi to sigurno uredilo u velikim saobraćajnim čvorištima, recimo Njujorku, Frankfurtu, Briselu, Parizu... U Sloveniji prema mom mišljenju tržište nikada više neće na zadovoljavajući način urediti stanje na području avio veza jer smo nažalost premalo zanimljivi za strane prevoznike".

U Fraportu Slovenija kažu, da su ispočetka najave za 2020. bile vrlo obećavajuće, kada im planove ne bi pokvarila pandemija.

"Promet koji nam je osiguravala Adria Airways nismo mogli nadoknaditi u onolikoj meri u kojoj smo planirali", izjavio je Janez Krašnja.

Veliki gubici za kontrolore vazdušnog saobraćaja

Iako na njih retko ko pomisli, u toku zastoja avio saobraćaja za vreme epidemije u velikoj krizi su se našli i kontrolori vazdušnog saobraćaja. Prema podacima Eurocontrola, njihovog krovnog regulatornog organa, evropske kontrole vazdušnog saobraćaja su zbog pada prihoda (avio kompanije svaki prelet zračnog prostora plaćaju) u 2020. imale 4,7 milijardi evra gubitaka. Prošle godine je bilo malo bolje – gubici su iznosili 3,7 milijardi evra.

"Iza nas su dve teške godine, a budućnost izgleda sjajno. Nadam se da će prognoze izdržati", razgovor započinje Žiga Ogrizek, kontrolor letenja u Kontroli vazdušnog saobraćaja, slovenačkoj kompaniji u državnom vlasništvu.

U 2020. godini je kompanija prvi put od osnivanja 2004. godine imala gubitak – iznosio je čak 14 miliona evra.

Konačnih podataka za 2021. godinu još nema.

"Sigurno smo i u 2021. godini ostvarili gubitak, ali će taj gubitak biti značajno manji nego u 2020. godini", rekao je Ogrizek.

Za ovu godinu već planiraju pozitivno poslovanje.

Prihodi Kontrole vazdušnog saobraćaja su samo u manjoj meri zavisni od broja poletanja i sletanja na slovenačkim aerodromima. Glavninu njihovog dela i prihoda predstavljaju preleti aviona kroz slovenački vazdušni prostor. Ovih je u 2019. godini bilo čak 324 hiljade. Broj je zatim u 2020. godini pao na 138 hiljada, a u prošloj godini je ponovo porastao na 204 hiljade preleta.

"Što se tiče preleta našeg zračnog prostora situacija je puno bolja, nego kad se radi o poletanjima i sletanjima na našim aerodromima", izjavio je Ogrizek.

"Imamo sreću da Slovenija leži na tzv. jugoistočnoj osi, gde se saobraćaj prie svega na račun turističkih destinacija na jugoistoku Evrope, oporavlja puno brže od evropskog proseka".

Dnevni rekordi

Do sada najprometniji dan na slovenačkom nebu je bio 31. avgust 2019. godine, kada je kroz vazdušni prostor koji nadziru leteo 1551 avion. Isto tako je dnevni rekord u 2020. postavljen krajem avgusta i iznosio je 960 letova. Rekordni dan u 2021. je bio krajem jula - 1360 letova. Slovenačka Kontrola vazdušnog saobraćaja, naime, ne nadzire celo nebo iznad Slovenije. Za potrebe civilnog vazduhoplovstva zračni saobraćaj iznad Prekmurja usmeravaju njihove austrijske kolege.

Ako je na nivou cele Evrope vazdušnog saobraćaja u ovim danima i dalje za približno 25 odsto manje nego u ovom periodu prije dve godine, onda je saobraćaj kroz naš vazdušni prostor praktično već na istom nivou kao tada.

"U prošloj sedmici smo čak za nekoliko postotaka premašili saobraćaj iz januara 2019. godini, a očekujemo da će zbog pooštrene epidemiološke situacije on u drugoj polovini januara ponovo blago opasti", rekao je Ogrizek.

Najpre oporavak, a tek onda briga za životnu sredinu

Pre pandemije kovida-19 koja ga je gurnula u najveću krizu u istoriji, civilno vazduhoplovstvo je bilo među najbrže rastućim izvorima emisije stakleničkih plinova. Bilo je odgovorno za približno četiri odsto svih evropskih emisija CO2, pri čemu stručnjaci upozoravaju da na globalno zagrevanje utiču i druge emisije avionskih motora, zbog čega je uloga avioindustrije u klimatskim promenama još znatno veća.

Nakon što je pad saobraćaja u 2020. i 2021. avionske emisije praktično prepolovio, industrija i politika pre svega rade na ponovnom povratku u "normalno stanje".

Iako se takođe i u avioindustriji mnogo govori o zelenom oporavku, realnost je prilično drugačija.

Kako u reviji Nature Communications tvrde stručnjaci iz više evropskih država, prognoze u vezi sa smanjenjem emisija iz vazduhoplovstva su u skladu sa ciljevima pariškog klimatskog sporazuma, iako "postoji velika verovatnoća, da ciljevi neće biti ostvareni".

Olakšica za emisije

Avio kompanije, koje za avio gorivo svakako ne treba da plaćaju trošarine, ni obaveze na emisije CO2, ni porez na dodanu vrednost, čime samo u Evropi godišnje uštede 27 milijardi evra, su se u toku krize izborile još i za dodatnu pogodnost.

Međunarodna organizacija za civilno vazduhoplovstvo (ICAO) je 2020. godine na brzinu izmenila pravila rada svoje prve globalne sheme za ograničavanje avionskih emisija, nazvane CORSIA, čija je probna faza započela 2021. godine.

Ova shema bi trebalo da osigura ugljenično neutralan rast avio saobraćaja. Avio kompanije bi to trebalo da postignu poboljšanjem efikasnosti aviona, korišćenjem novih "održivih" goriva i takozvanim ugljeničnim poravnanjem (eng. offsetting), finansijskom podrškom projektima za smanjivanje emisija na drugim područjima.

Na ovaj način bi osigurali, da najavljeno značajno povećanje avionskih emisija u narednim decenijama ne bi dodatno uticalo na globalno zagrevanje.

CORSIA je na početku predviđala da će za granicu, iznad koje će se avio kompanije morati pobrinuti za ugljenično neutralan rast, važiti prosek emisija u 2019. i 2020. godini. No, kako je avio saobraćaj u 2020. godini zbog pandemije drastično opao, to bi značilo da bi granica bila postavljena znatno niže nego što je to na početku predviđeno, a to bi snažno povećalo troškove avio kompanija.

Zato su u ICAO u lobiranju brojnih država odlučili, da za polazište uzmu samo emisije iz 2019. godine, koja je za vazduhoplovstvo do sada bila rekordna. To naravno znači da avio kompanije u nekoliko narednih godina, koliko će trajati oporavak nakon pandemije i vraćanje saobraćaja na nivo iz 2019., za smanjivanje emisija u okiru ove sheme neće morati izdvojiti ni centa.

Procvat posla privatnih aviona

Emisije iz vazduhoplovstva su jedne od najneravnopravnije rapoređenih među svetskom populacijom. U 2018. je prema studiji objavljenoj u časopisu Environmental Research Letters, avionom putovalo samo 11 odsto svetskog stanovništva. Postotak svetskog stanovništva, koji najčešće koristi avio prevoze sam je odgovoran za više od polovine svih avionskih emisija.

Dok je prosečan Slovenac godišnje svim svojim aktivnostima odgovoran za nešto više od devet tona emisija CO2, česti korisnici privatnih aviona, kako navodi studija, samo letenjem uzrokuju do 7.500 tona godišnjih emisija CO2.

Svi segmenti vazduhoplovstva zbog pandemije nisu jednako pogođeni. Dok se uobičajeni i niskobudžetni putnički saobraćaj još uvijek oporavljaju od šoka, drugi tržišni segmenti su prilično brzo stali na noge.

Teretni saobraćaj praktično nikada nije bio ozbiljno pogođen, a čarter i poslovni letovi su takođe brzo oživeli. Sva tri pomenuta segmenta su krajem prošle godine već pokazivala rast u poređenju sa stanjem na kraju 2019. godine.

Pad ponude redovnih letova je među bogatima snažno povećao zanimanje za poslovne letove, za iznajmljivanje privatnih aviona. Ponuđači letova i proizvođači manjih aviona jedva sustižu porast interesovanja.

"Segment poslovne avijacije je u značajnom porastu", komentarisao je Žiga Ogrizek.

"Nekolicina nekadašnjih pilota Adrie sada radi na ovom polju".

Ovo je loša vest za klimu. Kako upozoravaju u briselskoj nevladinoj organizaciji Transport&Environment, privatni letovi na pojedinačnog putnika u vazduh ispuste između 5 i 14 puta više gasova sa efektom staklene bašte od uobičajenih putničkih aviona. Pored toga ovi avioni češće obavljaju kraće a s tim i manje efikasne letove, često između destinacija, koje su na zadovoljavajući način dostupne i brzom železničkom linijom.

"Pandemija je proširila bazu korisnika privatnih letova", za Bloomberg je izjavio Ron Draper, predsednik uprave kompanije Textron Aviation, koja proizvodi avione marke Cessna i Beechcraft.

"I to se neće promeniti".

Istovremeno je prošle godine uspešnim lansiranjem raketa u vlasništvu kompanija Virgin Galactic, Space X i Blue Origin započela nova era energetski i ekološki rasipnih letova – komercijalni svemirski turizam. Kako upozorava profesorka geografije na University College London dr. Eloise Marais, pri jednosatnom izletu u svemir su ispusti CO2 između 50 i 100 puta veći nego kod prekookeanskog leta putničkim avionom. Zato da bi milijarderi, kao što je Jeff Bezos, mogli glumiti astronaute i u bestežinskom prostoru ustima loviti kokice.