Ilon Mask je najbogatiji Zemljanin. Pod kontrolom ima najpopularnijeg proizvođača automobila. Vodi najnapredniju svemirsku vazduhoplovnu kompaniju, koja se priprema za osvajanje Marsa. Odnedavno je takođe vlasnik jedne od najuticajnijih društvenih mreža. Nema sumnje da se radi o jednom od najzanimljivijih ljudi na svetu, a mišljenja o njemu često su podeljena. Je li genije i vizionar ili pak previše samouvereni nezreli milijarder, kojem ogromno bogatsvo omogućava ostvarivanje još luđih i potencijalno pogrešnih i štetnih zamisli?
Ovo je godina kada je Ilon Mask postao sveprisutan.
Preuzimanjem Tvitera za 44 milijarde postao je alfa i omega jedne od najuticajnijih društvenih mreža i postavio se u u ulogu „zaštitnika“ slobode govora.
S električnim automobilom Tesla model Y, u septembru je osvojio Evropu – postao je ne samo najprodavaniji model električnog automobila, nego i najprodavaniji model bilo kojeg automobila. U Nemačkoj su ih prodali više nego Folksvagenovih golfova.
Raketa Falcon 9, tegleći konj Maskove svemirske kompanije SpaceX, u oktobru je uspešno izvela već 48. let u orbitu u ovoj godini, što je rekord po broju letova bilo koje svemirske letelice u kalendarskoj godini u istoriji.
Satelitski komunikacijski sistem Starlink, koji je razvijen u kompaniji SpaceX, ima ključnu ulogu u osiguravanju neometane koordinacije ukrajinske vojske u odbrani od ruske invazije.
Ako su se krajem prošle godine mnogi zgražavali nad činjenicom da je Mask u magazinu „Time“ proglašen za ličnost 2021. godine, sada više nema nikakve sumnje da je titulu zaslužio. Ne samo da je na Forbsovoj listi sa približno 200 milijardi evra imovine, najbogatiji Zemljanin, nego je sa svojom poslovnom imperijom postao i jedan od najuticajnijih.
Čovek koji se u javnosti često ponaša kao klovn i koji poslovne odluke često donosi impulsivno, bogatsvom, uticajem i kontrolom nad protokom informacija može da utiče na ishode ratova i izbora, te na kretanje finansijskih tržišta.
„Ptica je oslobođena“
Kupovina Tvitera u Maskovoj je glavi bila altruistički čin za dobrobit čovečanstva. Kako naglašava, ne radi se o novcu, nego o odbrani platforme kao poverenja vrednog globalnog „gradskog tržišta“ za razmenu ideja. Naime, brine ga da će se debata na društvenim mrežama podeliti po političkim linijama i da će nam ostati još samo izbor kojem mehuriću istomišljenika da se pridružimo.
Pročitajte još:
Konzervativni korisnici od Maska, samoprozvanog „apsolutiste slobode govora“, pre svega očekuju da će omogućiti ponovno tvitovanje Donaldu Trampu i drugim prenosiocima dezinformacija, kojima je Tviter pod prethodnim vođstvom zabranio korišćenje platforme. „Ptica je oslobođena“, tvitnuo je Mask nakon preuzimanja.
Njegovo preuzimanje Tvitera se odmah odrazilo u povećanoj frekvenciji govora mržnje na platformi, jer su korisnici želeli da isprobaju navodnu nanovo stečenu „slobodu“. Korišćenje rasističkog izraza „crnčuga“ je odmah skočilo za 500 odsto.
Istovremeno je brzo postalo jasno da će Maskova vizija u različitim delovima sveta naići na razna ograničenja. „U Evropi će ptica leteti po našim pravilima“, tvitnuo je recimo evropski komesar za unutrašnje tržište Tijeri Breton.
Čak je i Mask u poruci oglašivačima naveo da Tviter ne može biti mesto gde bez posledica možeš reći bilo šta i da će naravno poštovati državne zakone.
Za očekivati je da će pritisci za kontrolom sadržaja na platformi u autoritarnijim državama biti dalekosežniji i prikriveni.
„Vlasništvo Tvitera i njegova politika na području moderacije govora za Maska bi mogla postati važna prepreka za sklapanje poslova u državama u svetu sa različitim pogledima na to šta je dozvoljeno, a šta ne“, mišljenja je Anže Tomić, poznavalac tehnologije i jedan od kreatora podkasta „Odbita do bita na Valu 202“.
„Tviter već duže vreme radi na paru, nešto se moralo preduzeti. Ali nisam uveren da je Mask pravi čovek za njegov spas. Ne verujem da je u ovo ušao potpuno nepromišljeno, ali lično ne vidim strategiju po kojoj bi mu pruzimanje Tvitera moglo koristiti u poslovnim podvizima“, smatra on.
„Očigledno sam mazohista“, izjavio je Mask za Fajnenšel tajms o preuzimanju Tvitera.
Opravdanu sumnju u ostvarivost Maskove vizije apsolutne slobode govora izaziva i činjenica da su drugi i treći najveći deoničari Tvitera prilikom Maskovog preuzimanja postale fondacije iz Saudijske Arabije i Katara, država koje ne slove za bastione demokratije i slobode.
Beg iz Južne Afrike
Ilon Mask je odrastao u Južnoj Africi. Kako možemo saznati iz njegove biografije, koju je 2015. godine napisao novinar Ešli Vens, bio je neobično i suzdržano dete zbog čega su ga vršnjaci više puta provocirali i maltretirali, a i odnos sa njegovim ocem bio je sve osim idealan, iako o detaljima ne želi da govori.
U dobi od 12 godina napisao je kompjutersku igru Blaster, u kojoj Zemlju treba odbraniti od napada vanzemaljaca. Ovaj motiv ga prati celi život. Kako saznajemo u biografiji, njegov primarni cilj još od mladosti je briga za sudbinu čovečanstva u svemiru. „Možda sam kao dete čitao previše stripova“, komentarisao je Mask u jednom od razgovora sa Vensom.
Njegov osnovni životni cilj i danas ostaje kolonizacija Marsa i omogućavanje multiplanetarne budućnosti čovečanstvu, a s tim i mogućnost preživljavanja u slučaju uništenja Zemlje.
Čim se mladom Ilonu pružila mogućnost, iskoristio je majčino kanadsko državljanstvo i pre navršene 18. godine zauvek napustio Južnu Afriku, čime je takođe izbegao i obavezno služenje vojnog roka u sistemu aparthejda.
Snovi Silicijumske doline
Nakon nekoliko godina života i studija u Kanadi, gde je isprva boravio kod rodbine i izdržavao se radeći povremene poslove, najpre se preselio na Univerzitet u Pensilvaniji gde je završio studije fizike i ekonomije, a zatim odlazi u sveto mesto informatičke tehnologije – u Silicijumsku dolinu u Kaliforniji.
Tamo je sa bratom Kimbalom 1995. godine osnovao kompaniju Zip2, koja je trebalo da uspostaviti onlajn žute stranice, listu prodavnica i lokala u kombinaciji sa mapama. Četiri godine kasnije informatička kompanija Compaq kupila je kompaniju Zip2 za 307 miliona dolara, a Mask je zaradio svoje prve milione – 22 miliona dolara.
Veliki deo novca je uložio u novu kompaniju X.com, koja je razvijala internet bankarstvo, na kraju je postala deo kompanije za internet transakcije PayPal, koju je zatim 2002. godine za 1,5 milijardi dolara kupila internet prodavnica eBay. Masku je u džep kanulo približno 180 miiona dolara.
Iste godine je osnovao kompaniju SpaceExploration Technologies, danas poznatu kao SpaceX. Kompaniji Tesla Motors, koja danas predstavlja lavovski deo Maskovog bogatstva, kao glavni ulagač se pridružio 2004. godine. Osnivači Tesla Motors, Martin Eberhard i Mark Tarpening, nisu više deo kompanije.
Od Stiva Džobsa do Ajronmena
Mask je poslovnu imperiju gradio postepeno i više puta je bio na ivici bankrota, a za uspeh je uvek bio spreman da potroši svaki cent.
Danas je najveći deoničar najvrednijeg proizvođača automobila na svetu – kompanije Tesla – prvi je čovek koji stoji iza uspona električnih automobila. Iz ničega je uspeo da izgradi proizvođača automobila, koji je konkurencija najvećim i prisiljava ih da ga kopiraju.
Isto tako je najveći deoničar kompanije SpaceX, koja je revolucionirala svemirske letove i koja ima potencijal da po vrednosti premaši Teslu.
Mask poseduje i kompaniju TheBoringCompany, koja se bavi kopanjem tunela i po njegovim najavama revolucioniraće automobilski saobraćaj, te kompaniju Neuralink, koja razvija interfejs za povezivanje ljudskog mozga sa računarima.
Zvezda je koju mediji prate na svakom koraku i analiziraju svaku njegovu izjavu ili objavu na Tviteru. Tamo ima mnogo vernih sledbenika i obožavatelja (zalepio im se nadimak „masketiri“), koji ga tretiraju kao poluboga i spremni su žestoko da brane svaki njegov potez.
Maska često upoređuju sa pokojnim osnivačem kompanije Epl, Stivom Džobsom, a još je izazovnija komparacija sa stripovskim likom tehnobiznismena Tonija Starka, koji spašava svet kao superjunak Ajronmen.
Mask je dobio ulogu od nekoliko sekundi u filmu Ajonmen 2. Filmski glumac Robert Dauni Džunior, koji je u filmovima glumio Tonija Starka, za ulogu se pripremao i posećujući Maskove radionice. „Ilon je neko s kim se Toni druži i izlazi u provod, a još verovatnije je da zajedno odlaze na neke neobične šetnje džunglom, gde usput piju šamanske napitke“, za Maskovu biografiju je komentarisao Dauni Džunior.
Dežurni spasilac iz kriznih situacija
Mask iza sebe ima mnoga teška iskušenja. „Što su teža, to mu bolje ide“, opisao ga je jedan od ranijih ulagača u Teslu Antonio Grasias, prisećajući se vremena kada je Mask 2008. godine hodao na ivici bankrota. „Ko je uživo video kroz šta je prošao, nakon toga ga je još više poštovao. Zaista još nikada nisam video nekoga ko bi mogao toliko podneti“.
Rešavanje kriznih situacija Maska čak i privlači. Kada je pre nekoliko godina na Tajlandu ostala zarobljena grupa mladih fudbalera, svojim inženjerima je naredio da naprave posebne podmornice/kapsule, kojima bi ih mogli prevesti na sigurno.
Na kraju su decu ipak spasili na drugačiji način, a Mask je jednog od spasilaca koji je njegovu napravu opisao kao nepraktičnu nazvao „pedo tipom“. U tužbi za klevetu koja je usledila bio je oslobođen.
Kada se pre nekoliko godina Južna Australija suočavala sa nestankom struje zbog nestabilnih izvora energije, Mask je kao rešenje ponudio Tesline sistemske baterije i najavio da sistem mogu instalirati u roku od 100 dana od potpisa ugovora. Ako ne ispoštuju rok, instaliraće ga besplatno, dodao je. Baterijsko skladište električne energije, koje je tada bilo najveće na svetu, bilo je postavljeno u roku.
Geopolitički agent haosa
U poslednje vreme Mask interveniše i na sve više ključnih svetskih kriznih žarišta. Magazin „New York Times“ ga je nedavno nazvao „geopolitičkim agentom haosa“.
Pročitajte još:
Nakon ruskog napada na Ukrajinu, ukrajinskoj vojsci je omogućio korišćenje komunikacijskog sistema Starlink. Nedavno je razmišljao da prestane da ga finansira, ali se zatim predomislio.
Prošlog meseca takođe je pokušao da dogovori mir. S predlogom za primirje, u kojem Rusija automatski zadržava Krim, a da se na drugim okupiranim područjima referendumi ponove pod međunarodnim nadzorom (objavio ga je na Tviteru u obliku ankete), uznemirio je napadnute Ukrajince. Ukrajinski ambasador u Nemačkoj Andrej Melnik mu je „diplomatski“ poručio „neka se j***“.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov s druge strane nazvao je „pozitivnim“ to što se čovek kao što je Ilon Mask zalaže za traženje mirnog „rešenja“.
U intervjuu za „Financial Times“, Mask je takođe nedavno predstavio predlog za rešavanje statusa Tajvana – trebao bi postati posebna administrativna regija po uzoru na Hong Kong.
Kineski ambasador u SAD na Tviteru se zahvalio Masku. „Zaista su mirno ujedinjenje i sistem jedna država, dva sistema, naši ključni principi za rešavanje pitanja Tajvana“.
A tajvanski predstavnik u Vašingtonu Masku je rekao da „sloboda i demokratija nisu na prodaju“.
Zadnja stanica – Mars
Mask je poznat po svojim nadljudskim radnim navikama koje očekuje i od svojih zaposlenih. Ali kako u Maskovoj biografiji kaže jedan od njegovih nekadašnjih saradnika: „Svi smo radili po 20 sati na dan, Ilon je radio po 23 sata“.
Svako ko mu prigovori ili ako tvrdi da je nešto što je zamislio Mask nemoguće izvesti, brzo pada u nemilost i u najboljem slučaju izložen je samo verbalnom napadu, te vrlo brzo može ostati i bez posla. Na zaposlene prvenstveno gleda kao na sredstvo za postizanje svog cilja.
Sve što radi u poslovnom svetu, radi misleći na svoj veliki cilj – kolonizaciju Marsa. Recimo tehnologiju kopanja tunela koju razvija u okviru kompanije TheBoringCompany, jednog dana bi trebalo koristiti za gradnju podzemne infrastrukture na Marsu.
Ambicioznim ciljevima mu je uspelo pridobiti i zadržati mnoge najtalentovanije inženjere.
„Maskova priča o tome da ćemo čoveka poslati na Mars, nekome možda može zvučati pomalo ludo. Međutim deluje kao neverovatna vezna energija u njegovim kompanijama. To je taj veliki cilj, onaj objedinjujući princip svega što radi. Zaposleni su toga itekako svesni i potpuno im je jasno da dan za danom pokušavaju postići nešto nemoguće. Kada Mask postavlja nerealne ciljeve, viče na zaposlene i forsira ih do iznemoglosti, na nekom nivou razumeju, da sve to spada u sveobuhvatni program naseljavanja Marsa. Zato ga neki zaposleni toliko vole. Drugi ga preziru, a istovremeno mu iz poštovanja prema njegovoj energiji i osećaju misije ostaju verni“, piše autor njegove biografije Ešli Vens.
Svemirska aviokompanija
Zasigurno se pojavom i probojem Ilona Maska Mars čini bližim nego ikad u poslednjih nekoliko decenija. U kompaniji SpaceX već su napravili svemirsku letelicu koja će tamo odvesti astronaute. Ali za demonstraciju poslaće je najpre na manje udaljeni cilj – NASA je poverila SpaceX-u povratak SAD na Mesec.
Napredak koji je kompanija ostvarila u oblasti svemirskih letova je izuzetan. Fascinantno je gledati pogonske delove rakete koje smo navikli da nekontrolisano padaju u more, dok se meko vraćaju na platformu nakon obavljenog posla.
Njihov krajnji cilj je da svemirska lansiranja učine potpuno rutinskim. Nakon obavljenog zadatka, raketa bi sletela na platformu, gde bi se napunila gorivom, opremila novim teretom i bila poslata nazad u svemir. Za snabdevanje Marsa biće potrebno prevesti dosta tereta.
Veliki deo lansiranja raketa SpaceX-a danas je posvećen uspostavljanju Starlink globalne satelitske komunikacijske mreže. To bi im na kraju trebalo omogućiti da uspostave pristup bržem širokopojasnom internetu bilo gde na Zemlji, kao i da uspostave globalnog provajdera mobilne telefonije.
Mreža se sastoji od tzv. konstelacije, grupe desetina satelita koji u formacijama kruže oko Zemlje. U orbiti je trenutno već približno 3.000 od planiranih najmanje 12.000 Starlink satelita.
Ovoliki broj satelita daje mnogo sedih vlasi naučnicima. „Megakonstelacije satelita uveliko povećavaju rizik od sudara u svemiru i formiranja oblaka svemirskog otpada, kroz koji neće biti moguće lansirati neoštećene satelite u više orbite“, upozorava poznati astrofizičar dr. Andreja Gomboc sa Univerziteta u Novoj Gorici.
„Ako do toga dođe, tj. Keslerovog sindroma, to će uveliko uticati na moderan način života, koji u velikoj meri zavisi od komunikacijskih, meteoroloških, navigacijskih i drugih satelita“, dodaje ona.
Prema njenom mišljenju, uloga SpaceX-a u istraživanju svemira nije nužno pozitivna. „Space X pruža važne usluge transporta do Međunarodne svemirske stanice i na taj način podržava istraživanja koja se tamo odvijaju. Istraživanjima koja sežu dalje u naš Sunčev sistem, galaksiju i dublji svemir, SpaceX ne pomaže, već ih otežava svojom megakonstelacijom Starlink satelita“, kaže ona.
Dr Gomboc je uverena da Maskove važne inovacije u svemirskoj tehnologiji, ne nadmašuju negativne posledice koje njihova nepromišljena upotreba može doneti.
„Tehnološke inovacije koje se ne koriste u odgovarajućem ekološko-održivom, društvenom i etičkom okviru mogu doneti veliku štetu. Iz prethodnih grešaka čovečanstvo je već moglo naučiti da ne smemo činiti sve što možemo, a ne da ponavljamo greške, npr. sada bacamo smeće u prostor oko Zemlje“, navodi ona.
Starlink je komercijalni projekat. Kako Mask predviđa u svojoj biografiji, dugoročno bi to trebalo da bude važan izvor prihoda za finansiranje grada na Marsu.
Seks, droga i rokenrol
Mask je zabavljač, koji se često ponaša prilično nezrelo s obzirom na njegov ogroman globalni uticaj i odgovornost.
Tesla je do sada lansirala četiri modela automobila koje je u potpunosti sama dizajnirala – modele S, 3, X i Y, koji zajedno čine reč S3XY.
U 2018. godini, raketa Falcon Heavy, trenutno najmoćnija raketa na svetu, odnela je automobil Tesla u svemir na svom prvom letu sa lutkom austronauta za volanom, dok je na radiju svirao Starman Dejvida Bouvija. Automobil sada kruži oko Sunca.
Kada je Mask 2018. tvitovao da ima osiguran novac za otkup svih deonica i uklanjanje Tesle sa berze, cenu koju je bio spreman da plati je postavio na 420 dolara po deonici.
Deonice kompanije su porasle, ali od posla na kraju ništa nije bilo. Američka agencija za nadzor berze (SEC) kaznila je Maska i Teslu sa po 20 miliona dolara i zabranila Masku da vodi kompaniju na tri godine.
„Mislimo da je zaokružio iznos na 420 dolara zbog značaja koji taj broj ima među konzumentima marihuane (20. april je njihov nezvanični praznik u SAD) i uverenja da će njegovoj devojci to biti zabavno“, rekao je predstavnik SEC-a na konferenciji za medije.
Maskova sklonost ludorijama ponovo je bila vidljiva tokom preuzimanja Tvitera, kada je u sedište kompanije ušao sa lavaboom u rukama. Samo da bi usput mogao da tvituje: „Let that sink in“. Radi se naime o igri reči sa dvostrukim značenjem.
Ali zbog implementacije ideja koje na prvi pogled izgledaju utopijski, veliki deo javnosti spreman je da mu oprosti mnoge nestašluke, greške i prekršena obećanja. Malo more toga se već nakupilo prilikom postavljanja nerealnih rokova za nove proizvode i tehnologije.
U prestižnom američkom časopisu „The Atlantic“, Maska su nazvali „Bulionarom“ – što je kombinacija reči „bullshit“ i „billionaire“. „Radi se o neobičnom pokretaču infantilnih nestašluka, čije mu nezamislivo bogatstvo omogućava da realizuje i najskrivenije planove“.
Božiji kompleks
Kompanija Tesla ne menja samo automobilski svet. Preko podružnice Tesla Energy brinu se i o razvoju i instalaciji solarnih elektrana. Tehnologiju baterija koju su razvili za potrebe automobila koriste i za izradu uređaja za skladištenje energije, koji u kombinaciji sa nestabilnim obnovljivim izvorima poput sunca i vetra, mogu povećati pouzdanost napajanja. Ove godine obaraju prodajne rekorde, ali i dalje ne uspijevaju pratiti potražnju.
Nedavno je Mask najavio da će Tesla takođe početi proizvoditi humanoidne robote, nazvane Optimus, koji će služiti kao proizvodna radna snaga.
Prema rečima Andreja Pečjaka, slovenačkog inovatora i pionira u oblasti električnih automobila, lavina promena koje donosi kompanija Tesla u mobilnosti, kako u energetici tako i u proizvodnim procesima, toliko je moćna da se teško može uporediti s bilo kojom od industrijskih revolucija u poslednjih 300 godina.
„Nijedna od prethodnih industrijskih revolucija nije bila pokretač samo jedne kompanije, možda je još najbliže Fordova masovna proizvodnja automobila početkom 20. veka. Ali u to vreme nije bilo globalizacije, Ford nije gradio gigantske fabrike širom sveta“, kaže on.
Pečjak vidi Ilona Maska kao izrazito dualnu ličnost: „S jedne strane, kao genija i vizionara koji je utvrdio put za elektrifikaciju energije i transporta. S druge strane, njegova gotovo beskonačna moć i uticaj daju mu osjećaj da je nekakvo božanstvo, što pre ili kasnije dovodi do problema s ličnošću“.
„Neko ko je zadužen za nešto duže od decenije i kontroliše to nekim oblikom apsolutizma, pre ili kasnije počinje da misli o sebi kao o nepogrešivom. Ilonu se upravo to dešava, počeo je da se meša u sve i svuda jer je ubeđen da je najpametniji i nepogrešiv. To uzrokuje nepotrebne sukobe, zbog kojih pre ili kasnije počinje narušavati ugled i uspeh kompanije. Ali teši me činjenica da Tesla nije samo Ilon Mask i da ostali vizionari u kompaniji znaju šta rade“, ocenjuje Pečjak.
Simptom propadanja društvenog poretka
Prema rečima dr Aleša Završnika, direktora Instituta za kriminologiju Pravnog fakulteta Univerziteta u Ljubljani, koji se bavi istraživanjem uticaja novih tehnologija na društvo, Ilon Mask je pre svega majstor stvaranja masovne histerije, od automobila i svemira do neuronauke.
„Sa kompanijom Neuralink, na primer, stvara nešto što drugi rade već deceniju, ali svi znamo za interfejse mozak-računar zbog kompanije Neuralink, iako u naučnom smislu to nije nikakav eksces“, kaže on.
Milijarderi poput Maska su, prema Završnikovom mišljenju, simptom, znak anomalija globalnog društveno-političkog režima, posebno činjenice da države više nisu gospodari na svetskoj sceni.
Filozof dr. Alenka Zupančič iz ZRC SAZU nije želela da elaborira lik Ilona Maska i pitanje da li je vizionar genije ili nezreli bogataš, jer njegov rad dovoljno ne poznaje.
„Svakako, nešto nije u redu sa sistemom koji dozvoljava da se tolika moć akumulira u rukama jedne osobe. Sama činjenica da budućnost svih nas može zavisiti od toga da li je ta osoba genije i vizionar ili prebogata osoba ‘narcis’ svedoči na kakvom smo pogrešnom i rizičnom mestu“, zaključila je Zupančić.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare