Profesorka Lea Boromeo gošća Feniks podkasta u nedelju od 22.30

Lea priča o svom putu od privilegovanog detinjstva u Manili – vozač, dadilja, sopstvena osoba za pranje veša – do života izbeglice koja sa majkom spava po stanicama i kupa se u toaletima autobuske stanice. Kroz dirljivu priču o majci, koja je od novčića za jedan dan pravila lekciju iz matematike, budžetiranja i čitanja starih novina sa klupa na stanicama, vidimo kako se iz očajnih okolnosti rađa novinarka i dokumentaristkinja opsednuta nepravdom.

Pričamo i o ocu – čoveku koji podjednako lako razgovara sa predsednikom države i sa čovekom koji spava na stepenicama opštine – i kako je od njega naučila „soft skills“: da sluša, da zna kada da zaćuti i kako da otvori sagovornika. Ta dva pola, majčina beskompromisnost i očeva sposobnost da priđe svakome, ukrštaju se u Leinim filmovima i aktivizmu.

Dotaknuli smo se i cene angažmana: iskustava hapšenja, kupovine oklopnog vozila „da bi se sprdao s policijom“, dana provedenih u ćeliji, pretnji deportacijom, kao i onoga šta takvi susreti sa državom otkrivaju o sistemu moći u Velikoj Britaniji danas. Govorimo o Palestini, filmu „Doctors in Gaza“ i činjenici da obična projekcija dokumentarca danas deluje kao „radikalni čin“.

Na kraju razgovora Lea deli svoj pogled na razliku između jednakosti i pravednosti, na to zašto više ne juri „autentičnost“ već trenutak kada ljudima nakratko padne gard – onu malu pukotinu kroz koju se vidi duša – i zašto veruje da su ove priče tek usputne stanice na putu ka nekom boljem društvu.