Florens Artman: Srebrenica je kolateralna šteta Dejtona

"Knjiga je bazirana na dokumentima jer je bilo teško dobiti odgovor na pitanja koja postoje 20 godina. Amerikanci uvek kažu da treba pitati Evropu ako se nešto desilo u zaštićenim enklavama. Čekala sam dokumente i knjigu sam sastavila od citata i dokumenata", rekla je Artman gostujući u Novom danu.

Ona je istakla da postoji mnogo pitanja, te da je 20 godina pokušavala da dobije odgovor pitajući i istražujući najproblematičnija pitanja kako je i zašto pala Srebrenica kao zaštićena zona."Čitala sam dokumente američke i evropske dokumentacije. Fali još puno dokumenata i nadam se da će jednog dana biti slobodni kako bi mogli jasnije i preciznije objasniti dešavanja u Srebrenici."

Na pitanje šta za nju predstavlja Srebrenica, Artman je odgovorila da je Srebrenica simbol vođenja realpolitike.

"Srebrenica nije samo sinonim za najveći pokolj na Starom kontinentu nakon završetka Drugog svjetskog rata. Srebrenica takođe nije samo sinonim neuspeha velikih sila da spreče povratak genocida u Evropi. Detaljan uvid u diplomatske procese u nedeljama koje su prethodile tragediji otkriva da velike sile snose mnogo teži teret odgovornosti", istakla je ona.

"Realpolitika ne mora biti negativna reč. Tu se misli na realnu situaciju na terenu, njom se opisuje šta je diplomatija, a ona omogućava da niko ne polaže računa. Ljudski principi se zaboravljaju, jer je lako crtati mape u lepim kancelarijama daleko od terena, zaboravivši da svaka crta ima uticaj na život stanovnika. Srebrenica je primer kako smo imali sve instrumente da se spreče zločini, ali se to nije desilo", rekla je Florens Artman.

Gošća jutarnjeg programa N1 televizije je rekla da SAD i Evropa nisu delovale, a trebalo je i mogli su.

"Nije bila zla namera, a želja je bila brzo uspostavljanje mira u BiH, a da bi se to postiglo prešlo se preko nekih stvari. Srebenica je kolateralna šteta da bi Slobodan Milošević seo za pregovarački stol u procesu stvaranja Dejtonskog sporazuma."

Dejtonski sporazum Artmanova opisuje kao napravljeni kompromis. "Manevarski prostor je bio jako sužen. Odlučeno je da se ide na unutrašnje podele. Dejtonski sporazum je trebalo da bude prelazna faza, a ne trajno rešenje. Slobodan Milošević je imao najbolje analize sporazuma, rekavši da je to velika pobeda srpskih političkih ciljeva uprkos ustupcima koje je Srbija morala da napravi", istakla je ona.