Priča o Zuki Džumhuru, čoveku

Danas su retki sretnici koji su imali priliku da se druže s ovim umjetnikom. Rodna kuća Zuke Džumhura, deluje kao depandans Zavičajnog muzeja u Konjicu.U njegovoj rodnoj kući oseća se konjička tradicija iz vremena kada je Zuko bio dete.

"Svi posetioci koji danas dođu, u donjem delu kuće mogu videti fotografije iz Zukinog detinjstva dok se školovao u Beogradu. Osim toga tu se nalaze i lični dokumenti, rukopisi - neki objavljeni i neobjavljeni. Dok u gornjem delu kuće svi zaljubljenici najpopularnije emisije Hodoljublja mogu vidjeti Zukinu garderobu, poznate đubretarce iz te emisije i naravno tu se nalazi autentičan deo nameštaja koji je pripadao njegovoj porodici i star je blizu 100 godina", kaže je Muhamed Krnjić, iz Zavičajnog muzeja Konjic.

Zuko je bio poznat i po karikaturama, a za života ih je napravio više od 10.000. Karikatura koja je proslavila Zuku je ona na kojoj na zidu stoji okačena slika Staljina u radnoj sobi Marksa koji piše svoj "Kapital". Priča se da ga je zbog te karikature zavoleo i Josip Broz Tito.

Sve Zukine karikature godinama je verno skupljao Safet Hebibović, njegov prijatelj i muzeju poklonio 527 karikatura.

Voleo je i Lazara Drljaču, poslednjeg bosanskog bogumila. Prvi put ga je video kao dečak kada je Lazar na plaži nacrtao Staru ćupriju iz nekoliko poteza, tada se u Zuki stvorila ljubav prema slikarstvu.

"On je imao svetsko znanje ali nikada nije odlazio od onoga što je autentično, autohtono za naš bosanskohercegovački duh, a ja bih rekao za konjički duh. Ono što ću isto spomenti je koliko je zapravo značajno delo Zuke Džumhura dovoljno govori i činjenica da je jedino nobelovac Andrić posvetio Zuki Džumhuru pogovor i recenziju negovom djelu Nekrolog jednoj čaršiji. To nikom drugom nije uradio", kazao je Benjamin Mušinović, koordinator Centra za kulturu Konjic.

Nisam nesavremen i nemoderan, pokušavam i uspevam da volim vreme i adete u kojima trajem i duram, rekao je davno Zuko Džumhur.