Za Stari most bili su emotivno vezani mnogi građani Mostara. Nakon šoka kad su čuli vest o njegovom rušenju 9 novembra 1993. željno su čekali njegovu obnovu.

Nešto više od deset godina nakon rušenja, Mostar je ponovo bio središte sveta, ali ovaj put kao pozitivna vest. Tog 23. jula u Mostaru su bili svi. Od princa Čarlsa i visokih zvaničnika Evropske unije, Ujedinjenih nacija i evropskih zemalja, do najviših lidera BiH i zemalja regiona.

Nakon 11 godina čekanja, Mostarci su dosanjali svoj san, među njima arhitekta Tihomir Rozić, koji je punih sedam godina radio na njegovoj obnovi.

„To je bio povratak u jedan njegov novi život, novo obeležje, novi pomak u gradu Mostaru.To je tad u tom trenutku bilo nešto više od nas svih, nešto o čemu su svi sanjali“, kazao je Rozić.

A sanjali su i skakači. Srećni su, kažu, i ponosni što ponovo blista svojim punim sajem.

„Mostar živi, Stari most živi uz Mostar, jedno remek delo, nažalost koje je bilo uništeno, a sada blista punim sjajem i večno će blistati i prkositi svojom lepotom, a mi Mostarci ga volimo“, kaže Mirsad Pašić – veteran skokova.

Emir Balić, šampion skokova sa Starog mosta dodaje: „Komadi Starog mosta znače jednu veliku opomenu, i turistima koji se pitaju odakle ovi komadi, to je opomena da se nikad više ne dogodi, i nadamo se da će ovaj most bitisati više nego što je onaj srušeni Stari most“.

A skakače sa Staroga mosta, koji je visok 27 metara, skokovi u hladnu Neretvu su stil njihovog života, većini i jedini izvor primanja. U turistima bude divljenje, koji za pogled na jedan skok plaćaju 50 KM.

„Mi koji skačemo ovde svaki dan živimo od toga, to smo mi shvatili kao posao, dolazimo ujutru što ranije, a uveče dok mrak ne padne“, kaže Edi Fink, skakač.

Očekivanja od same obnove mosta bila su velika, a najveće nade polagane su u to da će Stari most opet spojiiti i ujediniti ratom podeljeni Mostar.

„Meni je sasvim nerazumljivo da postoje ljudi u gradu koj još ne doživljavaju ovaj spomenik kao svoj i tako da imamo skoro neverovatne slučajeve da turisti iz drugh država, drugih kontinenata su bili više na Starom mostu nego naši sugrađani“, kaže Irhad Puce, student iz Mostara.

Od skokova sa Starog mosta godinama su svoje porodice prehranjivali brojni Mostarci. Ovaj simbol Mostara bio je od velikog značaja i za one koji su živeli od turizma i poseta ljudi koji su dolazili iz svih krajeva sveta.

Obnovu Starog mosta videli su kao priliku da se grad turistički predstavi i ponešto zaradi.