Vlada RS: Referendum informativnog karaktera

Vlada RS je istakla da je referendum o Danu republike pitanja od najvećeg značaja za građane RS, te da je odlukom Ustavnog suda BiH dato ovlašćenje i obaveza RS da sprovede odluku kojom se traži da se obezbedi da Dan republike bude u skladu sa Ustavom BiH.

"Odluka Republici Srpskoj ne zabranjuje da proslavlja dan svog osnivanja", piše u pismu.

Vlada je u pismu navela da je Venecijanska komisija Saveta Evrope ranije detaljno analizirala usklađenost Ustava RS sa Ustavom BiH i nijednom nije prigovorila na odredbu Ustava Republike Srpske o referendumu.

"Referendum je u potpunosti u skladu sa Ustavom BiH i praksama demokratskih država u Evropi i svetu. Dejtonski sporazum ne sadrži nijednu odredbu koja bi se mogla tumačiti kao zabrana ili ograničavanje referenduma", stoji u pismu.

Dalje se navodi da se najavljeni referendum 25. septembra tiče javnog praznika u Republici Srpskoj - stvari koja je u potpunosti u nadležnosti RS kao entiteta.

Ukazuje se da je Dan republike veoma značajan za građane Republike Srpske, jer se osnivanje Republike Srpske generalno smatra presudnim za zaštitu interesa građana srpske nacionalnosti u celoj BiH.

Skupština srpskog naroda u BiH je 9. januara 1992. godine donela deklaraciju o osnivanju Srpske Republike BiH, koja je kasnije preimenovana u Republika Srpska.

“Danom Republike, koji obeležava rođenje Republike Srpske, slavi se postojanje Republike Srpske - postojanje koje Ustav BiH, Aneks 4 Dejtonskog mirovnog sporazuma pozdravlja i potvrđuje. Našavši se pred odlukom Ustavnog suda, vlasti Republike Srpske imaju legitiman interes da čuju njihovo mišljenje o tome kada i na koji način treba slaviti ovaj značajan istorijski događaj, koji je priznat i potvrđen Dejtonskim mirovnim sporazumom”, piše u pismu.

Vlada RS je navela da Ustavni sud BiH nije zatražio od RS da ukine praznovanje na 9. januar, već samo da Zakon o praznicima uskladi sa Ustavom BiH.

Republika Srpska je uverena da se Dan republike može proslavljati bez diskriminacije bilo koje verske ili nacionalne zajednice, ocenjuje se u pismu i dodaje da je prvi korak ka usklađivanju zakona da Republika Srpska utvrdi da li građani žele da zadrže 9. januar kao dan praznika.

"Nakon što građani daju svoj stav, Narodna skupština Republike Srpske može da ga razmotri u okviru nastojanja da se uskladi sporni član Zakona o praznicima sa Ustavom BiH", piše u pismu.

Vlada RS smatra da zabrinutost Ustavnog suda BiH u pogledu Dana republike proističe, pre svega, iz činjenice da se on poklapa s pravoslavnom svetkovinom, Svetim Stefanom, i drugo, da 9. januar, s obzirom na prirodu deklaracije koju obeležava, navodno privileguje Srbe u odnosu na druge narode.

Prema stavu Vlade RS, ne stoji tvrdnja da je Republici Srpskoj Ustavom zabranjena proslava 9. januara kao Dana republike, bilo zato što se poklapa s verskim praznikom ili zato što navodno privileguje jednu etničku grupu u odnosu na druge.

Vlada RS je istakla da Republika Srpska ne želi ukidanje nijednog sekularnog, muslimanskog, katoličkog ili pravoslavnog praznika, ali da bi svi oni bili neustavni ako bi se odluka Ustavnog suda tumačila kao zabrana obeležavanja 9. januara, Dana republike, zato što se poklapa s verskim praznikom.

"Ako bi se odluka Ustavnog suda tumačila kao zabrana obeležavanja Dana Republike Srpske zato što navodno favorizuje jedan narod u odnosu na druge, to bi onda sigurno značilo obaveznu zabranu obeležavanja 1. marta koji se u Federaciji BiH proslavlja kao Dan nezavisnosti", stoji u pismu.

U Federaciji BiH se 1. marta proslavlja godišnjica referenduma održanog 1992. godine, na kojem su Bošnjaci i Hrvati glasali za otcepljenje BiH od Jugoslavije, dok su se Srbi protivili tom referendumu i u njemu nisu učestvovali.

"Pored toga, hrvatski narod u BiH redovno praznuje 28. avgust kao dan Herceg-Bosne i dan u kojem obeležavaju utemeljenje takozvane Hrvatske Republike Herceg-Bosne (HRHB), ukinute Vašingtonskim sporazumom iz 1994. godine, kada su zajednice bošnjačkog i hrvatskog naroda formirale Federacija BiH”, navodi se u pismu.

Vlada RS je navela da nikada od Ustavnog suda BiH nije tražila ukidanje obeležavanja 1. marta kao Dana nezavisnosti u Federaciji BiH, niti praznovanja 28. avgusta, kao dana kada je osnovana HRHB, jer “Republika Srpska demokratski uvažava pravo svakog naroda da obeležava i svetkuje dane koje smatra važnim za svoju istoriju i kulturu”.

“Odluka Ustavnog suda stigmatizuje samo postojanje Republike Srpske u stepenu u kojem stigmatizuje datum njenog osnivanja. Pošto Ustav BiH, Aneks 4 Dejtonskog sporazuma, priznaje Republiku Srpsku kao jedan od dva entiteta koji čine BiH, to onda nikako ne može biti značenje odluke”, naglašava se u pismu.

Stigmatizovanje stvaranja Republike Srpske, pri čemu se jednako tako ne stigmatizuje bošnjačko-hrvatsko jednostrano proglašenje nezavisnosti od Jugoslavije, predstavljalo bi protivpravnu diskriminaciju Srba, piše u pismu Vlade RS koja dodaje da to to sigurno nije bila namera Ustavnog suda BiH.

"Kakve god bile, pravne implikacije i posledice odluke Ustavnog suda iz novembra 2015. godine moraju biti ravnopravno primenjene na sve konstitutivne narode”, zaključuje se u pismu Vlade RS upućenom svim stranim ambasadorima u BiH.