Hrvatski premijer Andrej Plenković izjavio je danas da je Deklaracija o zajedničkom jeziku inicijativa na koju ne treba trošiti reči i dodao da je hrvatski jezik definisan Ustavom Hrvatske i da je jedan od službenih jezika Evropske unije.

„Kako bih to podržavao? Ko to može podržati u Hrvatskoj“, odgovorio je Plenković na pitanje novinara da li podržava „Deklaraciju o zajedničkom jeziku“ koju je sastavilo tridesetak eksperata iz BiH, Crne Gore, Hrvatske i Srbije, prenela je agencija Hina.

Deklaraciju koja će biti predstavljena sutra u Sarajevu do sada je potpisalo više od dve stotine lingvista, književnika, naučnika, aktivista i drugih ličnosti iz javnog i kulturnog života iz te četiri zemlje.

Tekst Deklaracije sačinjen je posle serije regionalnih konferencija projekta „Jezici i nacionalizmi“ koje su od aprila do novembra 2016. održane u Podgorici, Splitu, Beogradu i Sarajevu u nameri da se podigne svest i aktivno utiče na postojeće nacionalističke jezičke prakse u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Srbiji.

Medju potpisnicima Deklaracije o zajedničkom jeziku su Rade Šerbedžija, Igor Štiks, Mirjana Karanović, Dino Mustafić, Boris Dežulović, Nenad Veličković, Maja Raičević, Faruk Šehić, Rajko Grlić, Hanka Vajzović, Borka Pavićević, Filip David, Ermin Bravo, Jasmila Žbanić, Viktor Ivančić, Dragan Markovina, Brano Mandić, Boris Buden, Biljana Srbljanović, Nerzuk Ćurak, Ranko Bugarski, Snježana Kordić i Balša Brković.

Tekst Deklaracije o zajedničkom jeziku i njene ciljeve 30. marta u Sarajevu predstaviće profesor Enver Kazaz, spisateljica Ivana Bodrožić, Vladimir Arsenijević iz Udruženja „Krokodil“, pisac i novinar Balša Brković i Borka Pavićević, direktorka beogradskog Centra za kulturnu dekontaminaciju.