Uredba EU obustavljena, gužve na granicama još nepodnošljive

Hrvatska policija danas ne daje izjave, a nije jasno kakvu im kontrolu sprovode slovenačke kolege. Ekipa televizije N1 provela je dan na granici s nezadovoljnim putinicima.

Gužva i nervoza na granicama između Hrvatske i Slovenije traje i dalje.

''To je ova naša Evropa, gde mi svi želimo da idemo'', ''Ovo nije moguće, u automobilu imam dvoje male dece, nešto je ovde pogrešno, jako pogrešno'', može se čuti od nervoznih putnika.

Zašto gužve i dalje traju iako je policija još juče objavila kako strože mere zbog dugih čekanja privremeno stavlja van snage, putnicima nije jasno.

''Umesto da se granice ukinu, kao što su bili rekli, kao Šengen, oni uvode još neke sankcije'', kazao je našem reporteru nezadovoljni putnik.

''Dva sata i četrdeset minuta, od bivše granice do ovde. Rekli su da će ukinut ovo, ali nisu. Nikad do sada nisu bile ovakve gužve'', govori drugi putnik.

Policija danas s hrvatske strane ne daje izjave, poručuju da rade sve po dogovoru i da u slučaju dužih čekanja ubrzavaju propusnost.

Sa slovenačke strane nema odgovora koji se putnici i koliko često skeniraju, iako je premijer Miro Cerar jasan.

''Sprovođenje evropske Uredbe na granici između Slovenije i Hrvatske dovelo je do neodržive situacije. Razgovarao sam s hrvatskim premijerom Plenkovićem i složili smo se da je ova situacija neprihvatljiva. Hrvatska i Slovenija pripremili su predloge za Komisiju da se ovaj režim što pre promeni'', kazao je Cerar.

Ali, te promene velikom broju putnika očito još nisu vidljive, iako iz MUP-a poručuju da u slučaju dužih čekanja ubrzavaju protok.

Inače, provere su uvedene iz bezbednosnih razloga. Umesto vizuelne kontrole, građanima Unije trebalo je da bude uvedeno skeniranje putnih dokumenata. Prvo na hrvatskoj strani kroz nacionalnu i Interpolovu bazu, pa onda i na slovenačkoj strani - samo metar.

Nova stroža pravila Evropska komisija predložila je kao direktan odgovor na napade u Parizu te na rastuću pretnju ISIS-ovih boraca koji su naratišta otišli kao državljani Unije i sada bi mogli da počnu da se vraćaju. Njihov broj se procjenjuje na oko 5.000.