Linta: U Hrvatskoj nema ni ljudskih prava, ni antifašizma

Hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović kaže da se nada da će poseta Vučića Zagrebu biti realizovana pre kraja godine jer, kako kaže, nema vremena za čekanje.

Međutim, u susret tome objavljen je izveštaj Sigurnosno obaveštajne agencije (SOA) Hrvatske u kome se navodi da se nastavlja širenje velikosrpskog ekstremizma, kao i da Srbi pokušavaju da prikažu Hrvatsku u negativnom svetlu u međunarodnoj zajednici.

Linta je u Danu uživo TV N1 ocenio da je neobično da jedna bezbednosna agencija javno objavljuje izveštaje u kojima zastupa jasne političke stavove.

“Ključni prioritet u hrvatskom društvu, i funkcija svih institucija, pa i SOA, je da se učvrsti mit o domovinskom ratu kao pravednom i odbrambenom, čiji je cilj bio stvaranje tobože demokratske hrvatske države, i da se homogenizuje društvo stalnom pričom o pretnji velikosrpskog nacionalizma i hegemonizma”, smatra on.

Brojne činjenice, kako tvrdi, ukazuju upravo suprotno – da domovinski rat nije bio oslobodilaččki, već “zločinački poduhvat koji je vratio ustaštvo na velika vrata”, a čiji je cilj bilo stvaranje hrvatske države bez Srba ili sa što manje Srba.

Linta odbacuje tvrdnje da su upravo takve njegove izjave ono na šta SOA u svom izveštaju ocenjuje kao pretnju.

“Imamo i slučajeve pojedinih ustaških portala koji me nazivaju Bin Ladenom, teroristom… Moj cilje je pre svega da ukažem na karakter tog rata, i da se izborimo da se poštuju dve temeljne vrednosti - ljudska prava i antifašizam. Hrvatska ne poštuje ni jedno, ni drugo”, ocenjuje on.

Linta smatra da je akcenat u izveštaju SOA na Srbiji, kako bi se, prema njegovim rečima, održavao mit da je Srbija isključivi krivac za ratove 90-ih. S druge strane, kako kaže, koliko god vlade u Srbiji pružale ruku saradnje, u Hrvatskoj nema političke volje da se reše određena otvorena pitanja.

“Sećate se juna prošle godine da je potpisana subotička deklaracija – njom je navedeno nekoliko tačaka, i šta se od toga desilo? Ništa! Hrvatska se obavezala se da će rešiti probleme Srba, a nije. Da li je ispunila obavezu prema EU da sankcioniše ratne zločine? Hrvatska je kao uslov za EU 2005. morala da donese sistemski zakon o pravima nacionalnih manjinja, koji garantuje zapošljavanje Srba u javnom sektoru, i slobodnu upotrebu ćirilice u svim lokalnim sredinama gde Srba ima više od trećine. Taj ustavni zakon je mrtvo slovo na papiru”, ističe on.

Linta smatra da Hrvatske vlasti samo kupuju vreme i deklarativno se zalažu za dijalog.

“Plašim se da nema stvarne političke volje. Čuveni sporazum o sukcesiji, potpisan 2001. u Beču, ima sedam aneksa, jedan je aneks G - privatna svojina i stečena prava koji kaže da svim građanima treba vratiti prava koja su imali na dan 31.12.1990, a da svi ugovori posle toga moraju biti poništeni. Sve zemlje bivše Jugoslavije su ratifikovale taj sporazum, poslednji je ratifikovao Sabor 2004. Od 2004. do danas, Hrvatska odbija bilo kakav dijalog na realizaciji aneksa G koji se tiče povratka imovine i stečanih prava”, kaže on.

Predsednik Saveza Srba iz regiona kaže i da se Zagreb i Beograd sigurno nikada neće složiti o karakteru rata 90-ih, ali da se mogu složiti o poštovanju ljudskih prava i osudi ratnih zločina.

Ako je neki Srbin ubio hrvatskog civila, mora da odgovara, izričit je Linta, ali ukazuje i na to da je u Hrvatskoj doneta samo jedna pravosnažna presuda za zločine posle Oluje, iako je prema hrvatskim podacima, posle te akcije ubijeno oko 700 sprskih civila, a prema srpskim podacima, oko 2.000.

Popov: Izveštaj SOA u funkciji politike

U Dan uživo se uključio i Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam u Novom Sadu, koji je takođe ocenio da je izveštaj SOA u funkciji domaće ili spoljne politike vladajućeg režima.

Izveštaj SOA, prema njegovim rečima, pokazuje da niko u regionu još nije izvršio suočavanje sa prošloću, te da Hrvatska i Srbija imaju dijamteralno suprotne stavove o ratu 90-ih.

Popov smatra da bi bilo dobro da se uoči posete Vučića Zagrebu dese neki pozitivni pomaci u rešavanju otvorenih pitanja, kako bi ta poseta rezultirala poboljšanjem odnosa i nastavkom pozitivnog trenda.

Kada je reč o oceni hrvatskih obaveštajaca o pretnji od islamskog ekstremizma u BiH, Popov ocenjuje da su ti navodi u funkciji drugostepene preude liderima bosanskih Hrvata – Jadranku Prliću i ostalima.

Naime, ukoliko prvostepena presuda bude potvrđena, sadržala bi ocenu o udruženom zločinačkom poduhvati, što bi, kako kaže Popov, bacilo senku na ono što u Hrvatskoj zovu dignitet domovinskog rata. Hrvatska se, kako kaže, navodima u izveštaju pravda da se uključila u rat u BiH upravo da bi sprečila muslimanski ekstremizam.