Rezolucija o vojnoj neutralnosti RS uzburkala duhove u BiH

Rezolucija ponovo uzburkava duhove u Bosni i Hercegovini - deo političke javnosti i međunarodnih zvaničnika kažu da se radi o neustavnom dokumentu.

U Rezoluciji između ostalog stoji: “Teritorija Republike Srpske ne može biti otuđena na bilo koji način mimo Ustava i zakona, niti joj se može upisati ili utvrditi drugo svojstvo.”

To se jasno odnosi na knjiženje vojne imovine na državu, kao ključni uslov aktivacije Akcionog plana za članstvo u NATO.

Rezolucija navodi i sledeće: “Republika Srpska je opredeljena da svaki budući status koordiniše sa Republikom Srbijom kao potpisnicom Dejtonskog sporazuma”.

Interes RS nije NATO, poručuje predsednik tog entiteta Milorad Dodik. “Jer nismo imali ništa od te alijanse. Naš interes pogotovo nije NATO koji se ovde uključio u pitanje sramotne presude za Han Pijesak”, naveo je Dodik.

NATO nikoga ne tera da se priključi Savezu

NATO odgovara da nikoga neće terati da se priključi Savezu. To je suverena odluka svake države.

“Svesni smo različitih stavova u BiH u vezi sa ovim pitanjima. NATO će nastaviti da radi sa institucijama BiH pružajući podršku njenom dugotrajnom spoljnopolitičkom cilju punih evroatlantskih integracija”, poručili su iz NATO-a.

Ipak, pitanje položaja Oružanih snaga je u rukama državnih institucija. Stoga se, mnogi upozoravaju, Rezolucija krši sa zakonskim rješenjima. Zakon o odbrani Bosne i Hercegovine. Član 82. kaže: “U slučaju da je bilo koji entitetski zakon ili podzakonski akt u suprotnosti s odredbama ovog zakona, odredbe ovog zakona imaju prednost.”

Dok se u Članu 84. navodi: “Parlamentarna skupština, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, Predsjedništvo, te svi subjekti odbrane, u okviru vlastite ustavne i zakonske nadležnosti, provest će potrebne aktivnosti za prijem Bosne i Hercegovine u članstvo NATO-a.”

Reagovali Incko, SDA i HDZ

Na pomenute stavke zakona podseča i visoki predstavnik Valentin Incko. “Mirovni sporazum, a samim tim i Ustav, imaju primat nad bilo kojim aktom koji je usvojila NSRS. NSRS nema zakonske ovlasti da taj Sporazum tumači na način da nameće obaveze zvaničnicima na državnom nivou”, rekao je Incko.

Safet Softić iz SDA kaže da je reč o antidejtonskom delovanju. “Entiteti nisu zaduženi za ovu vrstu spoljne politike, za ovu vrstu odluka. U tom smislu mislim da je NSRS preuzela ingerencije koje joj ne pripadaju po zakonu”, naveo je on.

Bariša Čolak iz HDZ-a poručuje da BiH treba da ostane na NATO putu. “Oni tu svoju odluku usuglašavaju kada je u pitanju NATO savez sa Srbijom ali ako malo bolje posmatrate šta radi Srbija u poslednje vreme, čini mi se da jako dobro sarađuje sa institucijama NATO saveza”, primećuje Čolak.

Entiteti su se poslednji put o odbrani pitali 2005. kada je u Parlamentarnoj skupštini usvojen Zakon o odbrani. Uz glasove predstavnika iz RS - i potpis tada predsedavajućeg Predstavničkog doma, Nikole Špirića. 2006. predsjedavajući Predsedništva, Nebojša Radmanović potpisao Sporazum o pristupanju BiH Partnerstvu za mir, a 2009. zahtev BiH za Akcioni plan za članstvo u NATO .

“Dodik može da radi šta želi”

Rezolucija nema formalnu važnost osim te što pokazuje da Milorad Dodik može da radi šta želi, jer ga u tome niko ne sprečava, kaže bivši zamenik ministra odbrane BiH, Emir Suljagić.

“Ovo se događa zato što niko nije slomio zube ni u slučaju referenduma koji je održan negde u ova doba prošle godine, ni u slučaju nezakonitog i neustavnog postrojavanja vojske 9. januara ove godine. Mi u ovom trenutku nemamo nikakav uvid u to šta se događa u Ministarstvu, niko u javnosti ne zna dokle se odmaklo od NATO puta sve što imamo jesu opetovane laži Dragana Čovića evo samo što nije, iza ćoška je”, ocenjuje Suljagić.

Iz Predsedništva BiH, kao vrhovnog komandanta Oružanih snaga, oglasio se bošnjački član Bakir Izetbegović kazavši kako Rezolucija ne može imati pravne posledice jer spoljna politika i odbrana, nisu nadležnost entiteta.