Hrvatska policija je u saopštenju rekla da istragu o slučaju poginule devojčice iz Avganistana sprovodi tužilaštvo Republike Srbije, ali nije reagovala na tvrdnje majke devojčice koja kaže da joj je hrvatska policija onemogućila traženje azila i nije pokazala ni najmanje obzira naredivši njoj i njenoj deci da se usred noći vrate u Srbiju.
Na pruzi na kojoj je izgubila život šestogodišnja devojčica ne bi se ni našla, da ih hrvatska policija nije prisilila da se usred noći vraćaju u Srbiju. Tvrdnja je to njene majke – koju istražuje javno pravobranilaštvo.
„Ne bih sada o tome govorila, jer još uvek nemamo sve informacije, ali predmet vodimo, takođe jesmo, pokušali smo biti u kontaktu s porodicom, kad budemo imali više informacija, onda ćemo ih možda moći objaviti“, izjavila je javna pravobratiteljica Lora Vidović.
Trajaće duže vreme i biće složeno, uveren je Tvrtko Barun iz Isusovačke službe za izbeglice – jer zna da su informacije protivrečne, ali istraga je i više nego potrebna.
„Javna pravobraniteljica ima alate i metode koje nemaju ni mediji, koja može proveriti i nadam se da ćemo i kroz taj okvir dobiti tačnije informacije o tome šta se tamo dogodilo i ko je kriv i da li će biti sankcioniran za ponašanje“, kaže Barun.
MUP i danas upućuje na dva dana staro saopštenje u kome ističu: tog dana policajci su termovizijskim kamerama na teritoriji Srbije
uočili grupu izbeglica, nekoliko trenutaka kasnije čuli su sirenu lokomotive. Nakon nesreće uskočili su u pomoć, a majka i telo devojčice na kraju su uz, kažu, dobrovoljni pristanak vraćeni u Srbiju.
„Naglašavamo da postupanje hrvatske granične policije nije ni na kakav način uticalo na uzrokovanje nesreće i stradanje devojčice“, navodi se u saopštenju.
POVEZANE VESTI
Verzija majke i policije ne slaže se u delu koji se odnosi na prvi kontakt. U svom saopštenju MUP se ne osvrće na optužbe majke da su se pre same nesreće nalazili na hrvatskoj teritoriji na kojoj im je onemogućeno traženje azila zbog čega su vraćeni. Centar za mirovne studije zato insistira na odgovorima, jer ovo nije prva takva tvrdnja.
„Mi smo prikupili brojna svedočanstva, a i napravili smo tri izveštaja u kojima mnoge izbeglice govore da im je na ulasku u Hrvatsku bio onemogućeno traženje azila i da ih vraćaju nazad u Srbiju“, izjavila je Julija Kranjec iz Centra za mirovne studije.
Svako takvo svedočanstvo prijave MUP-u koji, kažu u CMS-u, na kraju saopšti da oni nisu to utvrdili, te obašnjavaju da sprečavaju ilegalne ulaske. Ali, zabraniti traženje azila, jedan je od najgorih oblika kršenja ljudskih prava na koja upozoravaju civilna drušva – ne samo Hrvatske, već i drugih zemalja Evropske unije koja je, nakon zatvaranja Balkanske rute, počela vraćati izbeglice koje je jednom primila.
