Meštani Hodžića žive okruženi minama

Znak upozorenja za mine pored dečijeg igrališta. Mališani znaju zašto ne smeju u šumu.

"Zato što ima mina, pa možeš da umreš".

Tako su govorila deca iz sela Hodžići 2014.godine, a isto govore i danas. Mehmedalija Hasanamidžić Meša nas vodi ivicom minskog polja, jedan deo je uzoran, u drugi posađena detelina. Iako je očišćen deo sela, mina ima nadomak kuća. Niko više i ne broji, kaže, broj stradallih.

"To je katastrofa. Kod mene brat, snaha...Ljudi oru, sve to nije ispitano", žali se Hasanamidžić, meštanin Hodžića.

Strah od mina najbolje opisuju pogledi ljudi i uzdasi.

"Moj brat poginuo čuvajući ovce. Svi znamo gde su mine, ali neko ode da seče drva, neimaština", kaže Safet Avdić, meštanin Hodžića.  

Pokazuje lokalitet Barakovac, očišćen je prošle godine. Deo oko njegove kuće je bezbedan, rekli su im, ali neverice i dalje ima.

"Pa 99 posto nek' je očišćeno, ima onaj 1 posto da može biti koban. I ne treba deca da hodaju šumom, šta će dete u šumi. Ima onaj 1 posto može da bude nešto", ističe Avdić.

U vrhu sela nije čišćeno. To je lokalitet koji se prostire duž međuentitetske granice od blizu 30 kilometara. Linija razgraničenja između RS i FBiH minsko je polje, bukvalno. I pored upozorenja u šumama je prethodnih godina stradalo desetine, uglavnom čobana, ili onih koji su sekli drva za ogrev. U poslednje vreme od mina najčešće strada divljač. 

U nameri da minska polja pretvore u obradiva u prošloj godini u BiH stradale su tri osobe.

U Hodžićima, selu na ničijoj zemlji, u kojem meštani struju plaćaju Republici Srpskoj, a telefon Federaciji, ne očekuju pomoć ni od jednog ni od drugog entiteta. A skeptični su da će ih iz života u minskom polju skoro spasiti i država Bosna i Hercegovina.

"Sumnjam. Svako se zabavio o sebi. Ne znam, da Bog da", zaključuje Hasanamidžić.