Grabar Kitarović: Vučić ništa nije uradio po pitanju nestalih, razočarana sam

Upitana da li Hrvatska treba da uslovljava Srbiju daljim otvaranjem pregovora s EU rešavanjem otvorenih pitanja, zakona o univerzalnoj jurisdikciji i na pitanjem nestalih, ona je rekla da će se ta pitanja svakako otvoriti u okviru određenih poglavlja, posebno poglavlja 23 i 24.

"Jedna sam od osoba koja insistira na njihovom rešavanju mimo tog procesa, jer to su uostalom pitanja koja niko drugi neće rešiti za nas, nego Hrvatska i Srbija. Tu je potreban dijalog, a za dijalog je potrebno dvoje. Jako sam razočarana što nema napretka po pitanju nestalih. Reč je o obiteljima koje polako umiru, članovi tih porodica, koji već godinama i decenijama čekaju zatvaranje tog poglavlja svog života, jedan kutak, mesto gde mogu da polože sveće, porazgovarati sa svojim najmilijima. To je po meni duboko humano i humanitarno pitanje i ne treba ga povezivati niti s univerzalnom jurisdikcijom niti s bilo čime drugim i rekla bih da postoji malo više političke volje i u Srbiji, reći ću to sad otvoreno, jer stavila sam u konačnici svoj politički kredibilitet u te odnose sa Srbijom i Vučićem", rekla je ona.

N1: Je li vas Vučić preveslao po tom pitanju? Obećavao je veći napredak.

"Ne bih rekla da je preveslao, ne volim takve izraze, ali da se ništa nije dogodilo, nije se ništa dogodilo. Mislim da je njegova namera, kad je rekao da to želi da rešava bila iskrena, što ga sputava u ovom trenutku ne znam, ali to svakako treba rešiti".

N1: Treba li i uslovljavati otvaranje ili zatvaranje tog poglavlja tim pitanjem?

"Na ovaj ili onaj način će se to pojaviti, zato što strategija za proširenje, kao uslov ulaska država naših susednih na prostoru jugoistoka Evrope, postavlja i rešenje bilateralnih pitanja. Bilateralna pitanja između Hrvatske i Srbije, osim pitanja granice, jesu i pitanja nestalih i pitanja arhiva, sukcesije, univerzalne jurisdikcije. Što se pre krene u njihovo rešavanje, tim bolje, jer ne treba se niko zavaravati da će izbeći rešavanje tih pitanja, uostalom, Hrvatska ih je i sama morala rešiti i na tome ćemo istrajati. Istrajat ćemo, istrajat ću i ja, zajedno u odnosu i prema Srbiji, ali isto tako i prema drugim kolegama iz EU i iz Evropske komisije. Rešavanje tih pitanja jest na dobrobit građana i s jedne i s druge strane granice.

N1: Ministarka Marija Pejčinović Burić je rekla da Hrvatska u ministarstvu ima ljude koji prate taj proces pristupanja Srbije EU. Jeste li zadovoljni kako se to radi?

"Poglavlja 23 i 24 će ostati jako dugo otvorena. Sigurno će trebati godine dok Srbija ne ispuni uslove. Tu je i pitanje statusa manjina i tako dalje. Ja razumem da je samoj EU to jedan od prioriteta, rešavanje pitanja između Beograda i Prištine, odnosno Srbije i Kosova, pa čak i zbog činjenice da nekoliko evropskih država još uvek nije priznalo neovisnost Kosova i da bi rešenje tog pitanja zapravo uslovljavalo i rešenje nekakvog controverzi u okvirima same EU. To jeste bitno za stabilnost celog prostora, ali ne treba zanemariti druga otvorena pitanja. Hrvatska mora istrajati u svojim nacionalnim interesima".

O Vukovaru i srpskim đacima: Ne možemo prebacivati odgovornost na gradonačenika

N1: Što je po vama problematičnije, to što se mladi Srbi u Vukovaru nisu digli prilikom intoniranja hrvatske himne ili to što je gradonačelnik Vukovara Ivan Penava objavio taj snimak na stranicama grada, zapravo prozivajući maloletne učenike?

"Moj je stav vrlo jasan, ovu državu ne morate voleti, međutim, ovo je vaša država, morate je poštovati, i njene institucije i njene simbole. S druge strane, kad je reč o djeci, apsolutno ne smemo manipulirati njima... Vukovar je jedno od tih rubnih mesta, koje, osim što je zahvaćeno depopulacijom i svim ostalim problemima s kojima se susreću i drugi delovi Hrvatske, isto tako ima još i nezalečene ratne rane. Ne možemo prebacivati odgovornost ni na gradonačelnika niti na bilo koga. Mislim da razgovarati o Vukovaru samo jednom godišnje u obeležavanju Kolone sećanja nije dobro. Treba rešiti i pitanja iz prošlosti, dakle, procesuiranje ratnih zločina i sve ostalo, međutim, valja se okrenuti i budućnosti, valja otvarati nova radna mesta, dovoditi investitore u Vukovar. Mislim da bi puno pomoglo kad bi se razmotrili načini o tome da se napravi nekakva posebna ili porezna zona ili nešto što bi privuklo i građane iz susednih država iz recimo Mađarske i Srbije, da dođu da kupuju u Vukovaru i slično, dakle, da se na bilo koji način podstakne privreda u Vukovaru, jer puno političkih problema i nestabilnosti proizlazi iz ekonomskih i socijalnih problema i pitanja. A da treba poraditi na obrazovanju i da se treba suočiti i s tim nastavom iz istorije i da treba biti vrlo realan - treba. I treba postojati rasprava koja nije ostrašćena".

N1: Šta to znači?

"Ako od iseljenika tražite, ili bilo koga ko želi da zatraži hrvatsko državljanstvo, sad je to izmenjeno, uslov je bio poznavanje hrvatskog jezika, onda to moraju i svi hrvatski državljani, i istoriju i kulturu i sve drugo".

N1: Mislite li da su manjinske škole u Vukovaru na neki način delom odgovorne za to što se mladi Srbi, prema istraživanju na Filozofskom fakultetu, osećaju upravo najmanje integrisani na tom vukovarskom području. Je li to getoizacija?

"Ne bih generalizovala, jer ne živim, nemam taj uvid. Takve škole su rezultat nekakvog dogovora i traženja međunarodne zajednice, ali ja jesam sklona većoj integraciji. Mislim da to nekakvo paralelno razdvajanje nije dobro. Naravno, razumijem i treba poštivati i pravo svih manjina na obrazovanje na njihovom jeziku i o njihovoj kulturi i tako dalje, ali treba i poštivati činjenicu da je ovo hrvatska država".