Čuva tradiciju od zaborava: U ovoj nošnji išao sam na svadbu, nije me sramota

Stefan Vulić kaže da je oduvek voleo stare nošnje koje je radila njegova baka. Sam je naučio tkati, a uputstva je našao na internetu. Razboj ili stan se sastoji prednjeg i zadnjeg vratila, nita, brdila, brda, te podložnica.

"Onda mi je deda napravio malo veći razboj, to je najveći razboj i na njemu se sve može raditi. Od ćilima, platna, torbica, sve što se može raditi, na ovom se može tkati", priča Vulić.

"Proces tkanja ide tako što se osnova namota. Napolju na travi namotam tu prvu osnovu pa je povežem sa prvim vratilom, namotam na vratilo, tu mi baka pomogne. Onda provučem kroz nite i brdo i povežem sa drugim vratilom i počinje tkanje", dodaje.

Nekad su se koristili materijali od vune, pamuka, konoplje. Vulić koristi materijale sa akrilom i lanom. Motive preslikava, a često i sam smišlja šare i dezene.

"Najviše radim torbice. Radio sam pojaseve za nošnju, muške i ženske. Platno za košulju, za pantole, ponjave, prekivače za krevete...Svašta sam radio", dodaje.

 Najzahtevnije što je radio je semberska tkanica. Osim što voli da tka, skuplja stare predmete ali i razne nošnje.

I dok i stari i mladi zaboravaljuju svoju kulturu, običaje, tradiciju, ovaj mladi Semberac, želi biti čuvar svega toga.

"Imam drugove koje ovo ništa ne interesuje. Pitaju me: Šta će tebi to, to ti nikada u životu neće trebati. Pa, da ovog nema, sve bi se zaboravilo. Običaji i sve. Ja volim običaje. Skoro mi se rođaka udavala i ja sam u nošnji išao na svadbu. Nije me bilo sramota", s ponosom ističe Vulić.  

Stefan studira poljoprivredu, a u budućnosti želi da napravi muzej. Pokušava da sačuva dokaze kako se nekada živelo na ovim prostorima, kako se oblačilo i kakvi predmeti koristili u svakodnevnoj upotrebi.