Plenković: Bio bih srećniji da smo sa samita poslali snažniju podršku regionu

Deo analitičara na Zapadnom Balkanu izrazio je razočaranje zbog toga što u završnoj izjavi - Zagrebačkoj deklaraciji - neće biti spomenuto proširenje EU.

"Bio bih srećniji da smo u izjavi snažniji i jasniji, svi mi", rekao je Plenković u telefonskom razgovoru za Politiko.

"Ali ja sam realan, izradili smo vrlo solidan dokument s obzirom na okolnosti. Činjenica da se sastanak održava je već snažan politički signal", dodao je.

Zvaničnicii EU kažu da to ne znači da proširenje više nije na stolu i ukazuju na činjenicu da je blok u martu dao zeleno svetlo Severnoj Makedoniji i Albaniji za pokretanje pregovora o pristupanju.

Plenković je rekao da će ta odluka "biti politička ostavština hrvatskog predsedavanja našim susedima", te da se "proširenje vratilo na dnevni red".

Prema njegovim rečima, ovogodišnji samit u Zagrebu pružiće simetriju budući da su se čelnici EU i Balkana okupili u hrvatskoj prestolnici pre 20 godina kako bi najavili novo razdoblje bliže saradnje nakon deset godina rata i nemira u regionu.

Picula: Proširenje nije u mejnstrimu evropskih politika

Izvestilac Evropskog parlamenta za Zapadni Balkan Tonino Picula ocenio je da je samit EU-Zapadni Balkan "dobrodošao skup" ali da neće staviti proširenje EU u "mejnstrim evropskih politika".

U razgovoru za hrvatski N1 Picula je rekao i da je dobro da je došlo do tog skupa i da će se Hrvatska založiti za evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana, uzimajući u obzir da su u martu Severna Makedonija i Albanija dobile zeleno svetlo za početak pristupnih pregovora, ali da je pitanje šta će biti nakon toga.

"Zagrebačka deklaracija koja će se danas usvojiti delimična je rekapitulacija učinjenog u korist politike proširenja u poslednje vreme. Iako su Severna Makedonija i Albanija dobile zeleno svetlo, toga nema u tekstu deklaracije", rekao je hrvatski poslanik EP.

On je međutim naglasio da ne treba biti nerealan, jer je politika proširenja pod pritiskom odnosa unutar same Unije.

"Još uvek pet članica ne priznaje Kosovo kao samostalnu državu. Dok se ne razreši odnos unutar same Unije oko proširenja, ono će trpeti. U tom okviru treba sastanak pozdraviti, ali treba limitirati očekivanja", rekao je.