Pomen banjalučkim bebama stradalim 1992. godine

Smrt 12 beba bila je posledica nedostatka kiseonika u bolnici, čiji je transport bio onemogućen od strane međunarodne zajednice zbog ratnih dešavanja.

Prva beba umrla je 22. maja, nakon čega je usledila agonija i smrt ostalih. Trinaesto dete tada rođeno u banjalučkoj bolnici umrlo je 13 godina kasnije zbog posledica nedostatka kiseonika, a preživelo četrnaesto dete živi s teškim fizičkim i mentalnim oštećenjima.

Predsednik Republičke organizacije porodica zarobljenih, poginulih boraca i nestalih civila Nedeljko Mitrović izjavio je novinarima da je potrebno večno održavati uspomenu na 12 banjalučkih beba i da spomen-obeležje "život" u centru grada, gde je takođe položeno cveće, šalje poruku da se ovakav zločin nikada nigde ne ponovi.

Predsednica udruženja "Dvanaest beba" i majka jedne od njih Željka Tubić podsetila je da te dece više nema zbog neumoljivosti Saveta bezbednosti UN da se 1992. godine dostavi kiseonik u Klinički centar Banjaluka.

Ona je izrazila nadu da će za taj zločin, ipak, neko jednoga dana i odgovarati.