Nada Ostojić, junakinja koja je 1992. ubijena štiteći Bošnjake u Zvorniku

ED OUDENAARDEN / ANP / AFP

Malo ko danas u Zvorniku kaže da zna ko je Nada Ostojić, junakinja koja je život izgubila pokušavajući da zaštiti prijatelje Bošnjake 9. aprila 1992. godine.

„Prvi put čujem za ime Nada Ostojić“, kaže jedan od sagovornika Radija Slobodna Evropa (RSE) u ovom gradu. Drugi dodaje „da je čuo za to ime, ali ne zna ko je Nada“, piše „Radio Slobodna Evropa“.

Ko je bila Nada dobro zna Mahir Hudović čiji su brat Asim i otac Taib ubijeni u istoj kući gde i Nada Ostojić, nekadašnja matičarka u Opštini Zvornik.

Nakon što su srpski vojnici, Mahir kaže „arkanovci“, 9. aprila ušli u Zvornik, njegov otac, brat, majka i sestra otišli su kod komšije Hakije Šehića. Mahir za RSE kaže kako je kasnije saznao od majke da je Nada Ostojić, etnička Srpkinja, vojnicima govorila da ne diraju njene komšije i prijatelje.

„Kod tog komšije Hakije je svaki dan bila Nada Ostojić, oni su bili najbolji prijatelji. Oni su zajedno bili svi u kući, ja sam bio kod rođaka. Posmatrao sam sa terase i video kako ‘arkanovci’ idu kroz grad. Nazvao sam komšiju, rekao sam bratu da se paze, da ‘arkanovci’ idu prema gore, već su prošli centralni park“, priseća se Mahir.

Nakon toga, Mahir je izgubio vezu s porodicom. Autobusom je preko reke Drine prešao iz Zvornika u Mali Zvornik, u Srbiju. Za sudbinu brata, oca i drugih saznao je kasnije, kada se čuo s majkom.

„Majka mi je rekla da su svi u toj kući morali pokazati lične karte, osim jednog komšije koji je ranije bacio ličnu kartu i slagao ime. On će i videti prvi Nadu, da je ubijena u kući. Muškarce i žene su odvojili. Bile su četiri žene i četiri muškarca. Nada je s njima bila. Kad su ‘arkanovci’ došli, majka je izašla i ponudila im kafu. Oni su tražili lične karte i razdvojili ih. Ženama su rekli da idu prema Opštini. Jedino je jedan komšija rekao da se zove Slobodan i on se u toj gužvi izgubio i krio se dva dana u jednoj šupi kod komšije“, priča Mahir.

Komšinice su kasnije javile Mahirovoj majci šta se desilo. Rekle su da su videle Mahirovog brata Asima i oca Taiba da leže mrtvi. Pored njih su bili komšija Hakija i mnogi drugi.

„Nemojte, to su moji prijatelji“

Nadu Ostojić mrtvu je video dan ili dva kasnije komšija koji se skrivao u šupi. Mahir kaže da su tada vojnici već otišli.

„Na stepeništu kod Hakije Šehića u kući je video Nadu mrtvu. On se vratio tu, sve je otišlo, bila je jedna pustinja tu. Nada je, to mi je mati rekla, govorila – ‘nemojte, to su komšije, mi smo prijatelji, nemojte’. Da li je i to uticalo, ja ne znam. Da li je nju ubio taj vojnik koji je doveo. Normalno da je pokušala zaštititi. To je istina. Mi smo bili svi prijatelji“, priča Mahir.

Nada Ostojić sahranjena je u Malom Zvorniku.

O Nadi ništa ne zna ni gradonačelnik Zvornika

Na pitanje RSE je li mu poznato ko je bila Nada i kako je ubijena 1992. godine, gradonačelnik Zvornika Zoran Stevanović je prvo odgovorio da ne zna.

„Nisam ni bio u Bosni i Hercegovini tokom rata. Ne znam ništa o Nadi, ali raspitaću se, pa ću vam javiti“, kazao je gradonačelnik Stevanović.

Kasnije je, u kratkom telefonskom razgovoru, rekao da je saznao da je bila matičarka „ili je radila na overama u Opštini“.

„Saznao sam da je tragično nastradala. Detalje nisam uspeo da saznam“, kazao je Stevanović, ponavljajući da nije bio u BiH tokom rata.

Istina o Nadi treba biti ispričana

O Nadi je pisao novinar i kolumnista iz Banjaluke Dragan Bursać. U jednoj od kolumni opisao je Nadu kao „čudo“ koje širi sreću kuda kod krene.

„Ima 160 cm visine i srce od pet kilometara dužine. Venčanje i sreća su njen posao u Zvorniku. A sreća se iz Nade i njenih 160 cm širi kao kakav virus, pa su svi oko nje srećni. I nije samo to. Nada je čudo. Pomaže kome stigne. Da ti ne zna leva, šta ti radi desna, a opet za Nadinu dobrotu su čuli svi u Zvorniku. I dalje, jer takve osobe slabo gde ima! I sad Nada sedi u svojoj kući. Gleda preko stola na oca i sina iz porodice Hudović. Komšije, pretrnule od straha. Ekonomista Asim Hudović i njegov otac Taib, gledaju netremice u Nadu. ‘Ne brinite se, kako bude meni, biće i vama. Ma, za komšiju i u smrt bih skočila, reče Nada!'“, napisao je Bursać u svome tekstu o Nadi Ostojić.

Za RSE Bursać kaže kako je važno pisati i govoriti o ljudima poput Nade.

„Kada govorimo o Nadi Ostojić, kada govorimo o mnogim ljudima, govorimo zapravo o ljudima herojima koji su manje-više nepoznati u našoj sredini. Zašto su nepoznati u našoj sredini – zato što naša sredina nije sposobna da prepozna istinu, da prepozna istinske heroje. Nažalost, imate sredina u kojima su heroji ratni zločinci, onda vam je heroina poput Nade s druge strane. Kažem nažalost i to je strašno, ali to je tako. Svi zajedno treba da se borimo da skupljamo tu parčad istine, pa da donesemo svetu priču koju je svojim delom ispričala Nada Ostojić“, kaže Bursać i dodaje: „Ako mi to ne uradimo, bojim se da će žrtve postati brojevi, a ratni zločinci heroji“, naglašava kolumnista.

Mahira, koji je iz ratnog Zvornika otišao u Nemačku, i dalje boli kad neko kaže da su njegovu brat i otac poginuli.

„Nisu oni poginuli, oni su ubijeni, u dvorištu“, navodi Mahir. Bez obzira na rat i tragične događaje, Mahir, kaže, nije dozvolio da mu „svi ljudi postanu isti“. Vojnici koji su 1992. došli u Zvornik, tvrdi, nisu Zvorničani. „Oni su došli odnekud, iz Srbije. Tek nekoliko komšija obuklo je tad uniformu. Nije bilo meštana tih prvih dana. Posle će ih dizati. Video sam ih kad sam tek iz Zvornika otišao u Srbiju, u hotelu Jezero u Malom Zvorniku sve je vojska bila. Oni su se tu spremali“, priseća se.

Smatra da danas u Zvorniku žive ljudi koji vrlo često ne žele da vide ni čuju pravu istinu, pa tako ni priču o junakinji Nadi, zvorničkoj.