Zajednička politika Evropske unije nije donela rezultate u rešavanju izbegličke krize, kaže šef mađarske diplomatije Peter Sijarto ističući da je "u interesu ljudi koji beže iz ratnih zona" da "sačekaju kraj tog rata što je bliže njihovoj kući", a da je Budimpešta spremna da pruži veliki doprinos tim naporima.
Ističući da migrantski talas ima „beskonačne rezerve“, Sijarto je rekao da EU treba da bez odlaganja formira zajedničke snage koje će zaštiti granice Grčke i da finansira izbegličke kampove u Turskoj, Jordanu, Libani i Iraku, kao i izgradnju novih ukoliko budu potrebni, prenele su agencije.
Mađarski ministar inostranih poslova je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa komesarom EU za migracije i unutrašnje poslove Dimitrisom Avramopulosom rekao da je Mađarska spremna da doprinese združenim snagama EU policijom, vojskom i novcem.
„Kvote treba primeniti tu, jer tu imaju smisla“, rekao je on a prenosi Rojters.
Sijarto je odbacio kritike izrečene Mađarskoj zbog postupanja prema izbeglicama i migrantima na granici sa Srbijom, navodeći da je „bizarno i šokantno kako neki učesnici međunarodne politike i svetske štampe interpretiraju jučerašnje događaje“.
Ne imenujući nikoga posebno, mađarski ministar je rekao da pravdajući bacanje kamenja na mađarsku policiju u sukobima u kojima je povređeno 20 policajaca neki „uvaženi akteri“ međunarodne politike samo ohrabruju nasilje.
„Svi ti ljudi biće odgovorni ukoliko se ti događaji ponove danas, sutra ili prekosutra“, kazao je Sijarto.
Rojters je preneo izjavu Avramopulosa da podizanje „zidova“ na granici može da bude samo privremeno rešenje i da „nema zida koji ne može biti preskočen, mora koje se ne može preploviti, ako se beži od nasilja i terora“, kao i generalnog sekretara UN Ban Ki-muna da je šokiran zbog tretmana izbeglica i migranata na granici Mađarske i Srbije.
Ban je upozorio da sa njima treba postupati sa dostojanstvom i uz poštovanje njihovih ljudskih prava, podseća britanska novinska agencija.
Mađarska je u sredu uhapsila 29 osoba posle sukoba migranata koji su želeli da pređu granicu i pripadnika interventne jedinice mađarske policije koja je upotrebila suzavac i vodene topove, navodi Rojters.
Mađarska namerava da ogradu podignutu na granici sa Srbijom produži i na granici sa Rumunijom i sa Hrvatskom, tvrdeći da je ta mera neophodna za zaštitu spoljnih granica EU i šengenske zone „bez granica“.
Spremni na razgovor o izbegličkoj krizi
POVEZANE VESTI:
Mađarska se u principu protivi predlogu EU o raspodeli migranata na osnovu kvota, ali je spremna da razmotri načine da pomogne zemljama koje su najviše pogođene, izjavio je šef vladine kancelarije Janoš Lazar. Lazar je rekao da je od najave zatvaranja granica 17. juna, Mađarska jedina članica EU koja je bila sposobna da poštuje šengenski sporazum. Rezultat toga je da u izbegličkim kampovima gotovo i nema ljudi o kojima treba brinuti.
„Sada kada su kampovi prazni, Mađarska je spremna da razmori kako da se pomogne zemljama sa mnogo izbeglica“, kazao je on.
Osvrnuvši se na međunarodne reakcije, on je konstatovao da su austrijski kancelar i rumunski premijer uputuili „govor mržnje“ prema Mađarima, prenosi agencija MTI. On je konstatovao da su „među svim evropskim bla-bla“, podizanje ograde na granici sa ojačanim pisustvom policije, bilo efikasna mera.
Prema njegovim rečima, trvrdnje da je sadašnji talas migracije organizovan su vredne pažnje, jer se izbeglice najkraćim putem prevoze od srpsko-makedonske granice do mađarsko-srpske, što znači da su organizatori bili u stanju da utiču na smer kretanja.
Lazar je dodao da policijska upotreba nasilja nije dobrodošao razvoj, čak i ako je to bilo potrebno i proporcionalno. On je naglasio da je Mađarska tražila od EU pomoć za spovođenje šengenskih propisa, ali je ona izostala.
Prema njegovim rečima, EU je izdvojila po 500 miliona evra Italiji i Grčkoj kao pomoć za izbeglice, dok je Mađarska dobila 65 miliona, a na taj problem potrošila 200 miliona.
