Beranski sud naložio policiji da privremeno oduzme spomenik Pavlu Đurišiću

Naveli su da je zahtev beranskog tužilaštva za privremeno oduzimanje spomen-obežja Đurišiću od mitropolita budimljansko-nikšićkog Metodija ocenjen kao osnovan, pišu Vijesti.

Time je preinačena odluka sutkinje Osnovnog suda u Beranama Dubravke Popović, koja je u petak, po peti put, odbila zahtev tužilaštva za privremeno oduzimanje spomenika saradniku okupatora u Drugom svetskom ratu.

"Sud je naložio privremeno oduzimanje navedenog spomen-obeležja iz prostorija i ostalih objekata koji su sastavni dio Manastira Đurđevi Stupovi, jer isti predmet može poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku protiv okrivljenog Vujadina Dobrašinovića zbog krivičnog dela povreda i nedozvoljeno podizanje spomen-obeležja u saizvršilaštvu iz čl. 411a u vezi čl. 23. Krivičnog zakonika Crne Gore", piše u saopštenju dostavljenom redakciji.

Navodi se i da je Metodije dužan da preda kip Đurišića "koji se nalazi u prostorijama i ostalim objektima koji su sastavni dio Manastira Đurđevi Stupovi u Beranama".

"Ukoliko isto odbije, može se kazniti novčanom kaznom do 1.000 evra, a u slučaju daljeg odbijanja može se zatvoriti", dodaje se.

Navedeno je i da se oduzeti spomenik predaje na čuvanje beranskoj policiji, koja i izvršava rešenje suda o oduzimanju spomenika ratnom zločincu.

“Vijesti” su sredinom oktobra pisale da je sutkinja Popović gotovo svaki put drugačije obrazlagala odluke kojima je odbijala zahteve tužilaštva.

Zahtev ODT-a prvo je odbila 11. septembra, drugi put 29. septembra, potom 13. oktobra, pa 15. oktobra i, konačno, 7. novembra.

Beransko tužilaštvo podnelo je 15. avgusta optužni predlog protiv Vujadina Dobrašinovića, osumnjičivši ga za nezakonito podizanje spomenika. Nakon što je policija krajem avgusta obavestila tužilaštvo da se spomen-obeležje nalazi u Manastiru Đurđevi stupovi u Beranama, tužiteljka Amra Sujković je 28. avgusta, pa onda i 2. septembra, tražila od suda da naloži privremeno oduzimanje kipa od igumana manastira Danila Trpčevskog, s obzirom na to da je reč o predmetu izvršenja krivičnog dela.

Popović je 11. septembra, kad je prvi put odbila zahtev, kao razlog odluke navela da Dobrašinović nije “niti vlasnik, niti u posedu te stvari”, kao i da on nije spomenik izmestio i odneo na drugo mesto, tj. u manastir.

Nakon što se tužilaštvo ponovo žalilo sudu u Beranama, vanraspravno veće sudija je 17. septembra donelo odluku da predmet vrati na ponovno odlučivanje. Popović je onda 29. septembra donela novu odluku, ali s istim ishodom - opet je odbijen zahev tužilaštva, ali iz drugog razloga. Sutkinja je u obrazloženju navela da je zahtev neosnovan shodno članu 90a Zakonika o krivičnom postupku, tvrdeći da ona, kao pretresni sudija, ne može da donese odluku o privremenom oduzimanju spomenika, već da je to posao sudije za istragu, te da tužilaštvo treba njemu da se obrati.

Tužilaštvo se ponovo žalilo, a vanraspravno veće suda je 1. oktobra preinačilo odluku sutkinje i naložilo privremeno oduzimanje spomen-obeležja Đurišića. Policija je istog dana postupila po odluci, a tada ih je u Manastiru Đurđevi stupovi dočekao iguman Trpčevski. Nakon što policija nije pronašla statuu u konaku manastira, Trpčevski je telefonom kontaktirao sa mitropolitom budimljansko-nikšićkim Metodijem, koji je policajcima rekao da “u manastiru postoje prostorije od kojih samo on ima ključ”.

Tužilaštvo je nedelju dana kasnije od suda tražilo da donese rešenje kojim se naređuje Metodiju da preda spomenik “koji se nalazi u konaku manastira...”, a 10. oktobra je ispravilo taj predlog, navodeći da bi statua trebalo da se oduzme “iz prostorija i ostalih objekata koji su sastavni deo Manastira Đurđevi stupovi”. Popović je, međutim, 13. oktobra ponovo odbila zahtjev ODT-a.

Tužilaštvo je istog dana podnelo novi zahtev, navodeći da im je policija dostavila obaveštenje u kom piše da je iguman Trpčevski izjavio da je Metodije jedini nadležan i odgovoran za konak manastira, te da čudi da se sud bavi “citiranjem navoda iz zahteva tužilaštva, a ne konkretno razlozima navedenim u zahtevu”.

Ipak, Popović je 15. oktobra četvrti put odbila zahtev tužilaštva, navodeći da samo sudija za istragu može da donese odluku o oduzimanju spomenika, iako su joj vanraspravno veće Osnovnog suda i tužilaštvo predočili da to nije tačno. Tužilaštvo je tog dana podnelo žalbu, ističući da je nesporna činjenica da policija nije mogla da pristupi svim prostorijama Manastira Đurđevi stupovi, jer ključ od njih ima samo Metodije, te da zbog toga nije mogla da utvrdi gde se nalazi spomenik.

Bronzana statua s likom ratnog zločinca premeštena je polovinom avgusta u konak manastira. Spomenik je tu prenesen iz crkve u Gornjem Zaostru, gde je prebačen nakon što je uklonjen s postamenta u tom beranskom selu, gde je i otkriven 8. avgusta.

Kip Đurišiću otkrio je Metodije, uz intoniranje himne Srbije, a statua je uklonjena istog dana u poslepodnevnim satima. Nezakonito obeleže tada su sklonili meštani po, kako su tvrdili, “prethodnom dogovoru s policijom”. Nadležna inspekcija naknadno je, uz asistenciju policije, srušila postament obeležja.

Otkrivanje spomenika izazvalo je burne reakcije u javnosti, a posebno nakon napada na ekipe “Vijesti” i “Pobjede”, koje su pokušale da zabeleže kako statuu Đurišiću uklanjaju meštani Gornjeg Zaostra.

Đurišića je 1941. vrhovni četnički vođa Dragoljub Draža Mihailović imenovao za jednog od komandanata četničkih snaga u Crnoj Gori. U narednim mesecima, prema brojnim istorijskim izvorima, započela je Đurišićeva intenzivna kolaboracija s italijanskim, pa nemačkim okupatorom, pri čemu su njegovi četnici u više navrata izvršili masakre nad civilnim stanovništvom.

U Gornjem Zaostru je 2002. postavljen postament za spomenik Đurišiću, a 2013. i spomen-kompleks. Međutim, oba su srušena.