BiH zauzima visoko mesto na listi organizovanog kriminala i korupcije, umešani u visoki zvaničnici

Prema ovom Indeksu, BiH je zauzela 56. mesto od ukupno 193 države u svetu.

Novi izveštaj je pokazao da se BiH suočava sa duboko ukorenjenim problemima organizovanog kriminala i korupcije, koja je, kako se navodi, rasprostranjena na svim nivoima vlasti, a pojedini visoki politički i službeni zvaničnici direktno su umešani u trgovinu drogom, finansijske malverzacije i nezakonitu eksploataciju prirodnih resursa.

Prema izveštaju, BiH funkcioniše i kao izvor, tranzitna tačka i odredište za žrtve trgovine ljudima.

"Žene i devojke iz BiH se trguju radi seksualne eksploatacije kako u državi, tako i u inostranstvu, dok su romska deca izložena prisilnom prosačenju i kućnom ropstvu", ističe se u izveštaju.

Dodaje se i da kriminalne mreže koriste korupciju unutar državnih institucija, pri čemu su pojedini službenici u državnim institucijama bili umešani u izdavanje lažnih dokumenata kako bi se olakšala trgovina ljudima.

Navodeći da su vlasti povećale broj krivičnih postupaka i finansirale skloništa, identifikacija žrtava i dalje je neadekvatna, a migranti i izbeglice, posebno maloletnici niz Avganistana, Pakistana i Sirije suočavaju se sa povećanim rizicima eksploatacije, a mnogi postaju žrtve trgovine ljudima.

Bosna i Hercegovina je označena i kao kritična tranzitna tačka na balkanskoj migrantskoj ruti, gde je tržište krijumčarenja ljudi duboko ukorenjeno i usko povezano s trgovinom oružjem.

"Kriminalne grupe koriste šifrovane komunikacione platforme za organizovanje ilegalnih prelazaka granice prema Hrvatskoj i Sloveniji", stoji u izveštaju.

Nedavne policijske akcije, ističe se, otkrile su sve veći stepen saradnje krijumčara migranata iz različitih zemalja i njihovih saradnika sa područja Balkana, što ukazuje na rastuću međunarodnu povezanost ovih mreža.

Još se navodi da su iznude i reketiranje sveprisutni i usmereni na ugostiteljski sektor, mala preduzeća i kreditne poslove, uz ocenu da zelenaši nameću previsoke kamate, a u većim gradovima poput Sarajeva i Banjaluke uobičajeno je i nasilje povezano sa iznudom.

Osim toga, BiH i dalje služi kao izvor i tranzitna zemlja za ilegalno oružje, koje se često krijumčari u Zapadnu Evropu, a deo vatrenog oružja završava na ratnim područjima, uključujući Ukrajinu.

Veliki problem za Bosnu i Hercegovinu, dodaje se, predstavlja i tržište falsifikovane robe, najviše odeće, obuće i lekova iz Turske i Kine, a u tim operacijama učestvuju i korumpirani carinski službenici, koji olakšavaju promet takve robe.

Zaplene su i dalje niske u poređenju sa zemljama u okruženju, stoji u izveštaju.

Upozorava se da ilegalna trgovina akciznim proizvodima, posebno duvanom, ostaje značajan izazov za BiH, koja služi i kao izvor i kao tranzitna zemlja za krijumčarene cigarete sa kriminalnim mrežama koje koriste slabu kontrolu na granicama i korupciju u bezbednosnim agencijama.

U izveštaju se ističe da su nedavne istrage otkrile umešanost visokih policijskih zvaničnika u krijumčarenje akciznih proizvoda.

Naglašava se i da se heroin prometuje preko Turske, dok su glavne tranzitne tačke u Bijeljini i Cazinu, a BiH služi i kao tranzitna tačka za kokain koji stiže iz Južne Amerike u Zapadnu Evropu.

"Sukobi povezani sa trgovinom drogom između kriminalnih klanova postaju sve češći, a uključuju i ubistva. Kanabis se uglavnom uvozi iz Albanije i Crne Gore, međutim domaća proizvodnja u ruralnim i graničnim područjima je, takođe, u porastu", navodi se u izveštaju.

Osim toga, širi se i trgovina sintetičkim drogama, posebno amfetaminom i MDMA, koji se proizvode u BiH, a distrubuišu širom regiona.

Kartel "Tito i Dino", koji deluje u BiH i Holandiji, održavajući direktne veze sa latinoameričkim dobavljačima droge, označen je kao jedna od najvećih svetskih mreža za trgovinu drogom.

BiH beleži i porast sajber napada, koji uglavnom potiču iz Brazila, Holandije, SAD, Rusije, Nemačke i Kine.

Izveštaj upozorava da nedostatak nezavisnosti pravosuđa ometa efikasno krivčno gonjenje organizovanog kriminala i korupcije.

Ističu da praksa otkupljivanja zatvorskih kazni do jedne godine narušava pravosudni sistem, omogućavajući pojedincima, posebno onima koji su uključeni u organizovani kriminal, da izbegnu izdržavanje zatvorske kazne.