Pahor: Kandidatura za specijalnog izaslanika je u mojim, a odluka o njoj u rukama drugih

Region 15. apr 202417:17 6 komentara
Reuters/Ints Kalnins

Budući da proces pronalaženja i imenovanja novog specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine još nije zvanično počeo, Borut Pahor je oprezan u pogledu kandidature za ovu funkciju. Ima podršku premijera Slovenije Roberta Goloba i šefice diplomatije Tanje Fajon, ali bi, kaže, voleo jedinstvenu podršku slovenačke politike u zvaničnom procesu kandidature.

„Ali poštovaću i različite stavove“, rekao je Pahor.

U međuvremenu, u Briselu su se spekulisale da bi sadašnji specijalni izaslanik za dijalog Beograda i Prištine, slovački diplomata Miroslav Lajčak, mogao da napusti funkciju pre kraja mandata.

Uz podršku premijera Roberta Goloba i šefice diplomatije Tanje Fajon, bivši predsednik Republike Borut Pahor kandidat je Slovenije za specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine. Postoji nekoliko specijalnih izaslanika EU, a oni rade u okviru službe visokog predstavnika EU za spoljnu i bezbednosnu politiku, a to je trenutno španski političar Žozep Borel.

Funkciju specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine trenutno obavlja slovački diplomata Miroslav Lajčak, koji ove godine odlazi na novu funkciju ambasadora EU u Švajcarskoj.

Lobiranje podrške Pahorovoj kandidaturi već je u toku, takođe uz pomoć slovenačkog premijera i slovenačke diplomatske mreže, ali pošto proces imenovanja Lajčakovog naslednika u Briselu još nije zvanično počeo, Borut Pahor je za N1 Slovenija oprezan u vezi sa svojom odlukom. za sad.

„Po završetku političke karijere često su me pitali da li bih se kandidovao za međunarodne funkcije. Moj odgovor je bio ne, osim ako se ukaže prilika da radim na Zapadnom Balkanu. U osnovi su to dve funkcije – za visokog predstavnika međunarodne zajednice, koji je sada Kristijan Šmit, i specijalnog predstavnika EU za dijalog između Prištine i Beograda i druga pitanja Zapadnog Balkana, koji je sada Miroslav Lajčak. Oni koji veruju da bi se dobro snašao u svojoj ulozi su me pre izvesnog vremena upozorili da bi Lajčak mogao ranije otići i pozvali su me da razmislim o kandidovanju. Uradio sam to i odlučio da se kandidujem ako budem imao podršku premijera i ministra spoljnih poslova. Shvatio sam to. Voleo bih da dobijem jednoglasnu podršku slovenačke politike u zvaničnom procesu kandidature, ali ću poštovati i različite stavove“, objašnjava Pahor za N1.

„Težim poštovanju i saradnji“

Na pitanje zašto je odlučio da se kandiduje, Pahor odgovara:

„Zato što smatram da imam dugogodišnje iskustvo sa regionom, i smatram da me ovaj region smatra poštenim posrednikom, jer imam potrebno znanje i posebno dostignuća o tome“.

Pahor ovde nabraja sklapanje arbitražnog sporazuma sa Hrvatskom, normalizaciju odnosa sa Srbijom nakon slovenačkog priznanja Kosova, uspostavljanje Brdo Brionskog procesa pre 14 godina.

„U februaru 2022. opravdao sam inicijativu za bezuslovno davanje statusa kandidata za Bosnu i Hercegovinu, a zapravo niko nije bio za to. Krajem iste godine, Veće EU je odlučilo o tome i ispostavilo se da je to bila ispravna procena i odluka. Takođe sam demonstrirao politiku pomirenja i suživota širom regiona, uključujući i ceremoniju pomirenja sa Matarelom u Bazovici i Van Der Belnom u Klagenfurtu. Težim poštovanju i saradnji među narodima i liderima regiona”, rekao je Pahor.

U svoje prednosti Pahor zbog toga ubraja iskustvo, poznavanje prilika u regionu, poznavanje jezika i emocija ljudi.

„A posebno stvarna dostignuća. Takođe razumem rezerve. Do sada niko sa prostora bivše Jugoslavije nije imao takve posredničke funkcije, rat i vreme posle njega i dalje ostavljaju nedoumice. Međutim, simpatije javnosti, a samim tim i poverenje u rad i predloge, koliko se to može utvrditi, nisu mogli da se suprotstave prethodnim predstavnicima. Kandidatura je u mojim rukama, a odluka o tome je u rukama drugih“, kaže bivši predsednik republike.

Izbor novog visokog predstavnika EU za spoljnu i bezbednosnu možda i ranije

Miroslavu Lajčaku, slovačkom diplomati, kao specijalnom izaslaniku EU za dijalog Beograda i Prištine mandat ističe 31. avgusta. Dakle, posle junskih evropskih izbora, kada se može očekivati i dolazak novog visokog predstavnika EU za spoljnu i bezbednosnu politiku.

Specijalne izaslanike imenuju države članice na predlog visokog predstavnika EU za spoljnu politiku. Pahoru je zato potrebna i podrška visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost i podrška država članica. Kao što je već najavljeno, Pahor bi trebo bi da ima podršku Borela.

On uživa i punu podršku premijera Slovenije Goloba, koji je već najavio da je povodom Pahorove kandidature imao „brojne bilateralne razgovore sa liderima evropskih zemalja i sa najvišim predstavnicima EU”.

Ali poslednjih dana u Briselu su se čuli nagoveštaji da bi proces pronalaženja novog specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine mogao da počne ranije. Navodi se da postoji mogućnost da Lajčak ne završi svoj mandat kada je to i predviđeno, već da bi mogao krajem aprila da podnese ostavku na svoju funkciju.

Kada proces bude zvanično okončan, biće jasno ko će, osim Pahora, biti kandidat za ovu funkciju.

S druge strane, Lajčak ovog vikenda dolazi u Ljubljanu na prvu međunarodnu konferenciju Instituta prijatelja Zapadnog Balkana, koju je Pahor osnovao po isteku mandata bivšeg predsednika Republike, a na kojoj će o Zapadnom Balkanu će govoriti 28 govornika, od kojih su mnogi upravo odatle.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare