Britanski Telegraf: Ići ćemo na more u Holandiju, ovo je početak kraja za Mediteran

Region 23. jun 202415:11 29 komentara
Envato Elements/ wirestock

Svi znaci ukazuju na to da će do kraja ovog veka popularnost Mediterana kao destinacije za letovanje drastično pasti, zbog nesnosnih vrućina.

Mediteran će u avgustu biti poput Dubaija, upozorava britanski list Telegraf.

Negativni trendovi su već vidljivi. Grčka je, na primer, zabeležila najraniji toplotni talas u poslednje dve nedelje, u delovima Katalonije tokom Uskrsa na snazi je smanjenje vode zbog rekordne suše, a na Siciliji, gde je živa u termometru dostigla rekordnih 48,8 stepeni Celzijusa godine. 2021, ovih dana neki objekti za noćenje sa doručkom morali su da odbijaju goste zbog nestašice vode, prenosi Jutarnji list.

Neki tvrde da je Evropa oduvek imala sezonske toplotne talase, ali nikada nisu bili ovako intenzivni i česti.

Povezane vesti

Prema podacima Kopernikusove službe za klimatske promene (C3S), deset najtoplijih godina zabeleženo je od 2000. Prošle godine, temperature širom Evrope bile su za jedan stepen iznad proseka i za dva stepena premašile predindustrijske nivoe.

Piter Stot, bivši šef Met Kancelarije za praćenje klime, predviđa da će temperature u Evropi uskoro preći prag od 50 stepeni Celzijusa.

To će se prvo dogoditi u oblastima najbližim Mediteranu, jer je tamo uticaj toplog vazduha iz severne Afrike najjači“, upozorio je Stot.

Meteorološkinja sa Univerziteta Riding, Rouzi Mamat, rekla je da bi ovo leto moglo doneti još rekordnih temperatura. A njihovim rastom, južna Evropa će biti najugroženija.

Stopa smrtnosti od toplote na Starom kontinentu porasla je za 30 odsto, a duža, toplija i suva leta izazivaju suše, koje zauzvrat utiču na poljoprivredu i proizvodnju hrane, oštećuju infrastrukturu i uništavaju staništa. Sredozemno more se zagreva brže od globalnog proseka, a predviđa se da će porasti i do jednog metra do 2100. godine.

Imajući u vidu sve navedeno, turističke destinacije na Mediteranu svakako imaju razloga za brigu, jer se njihove ekonomije u velikoj meri oslanjaju na turizam, koji u Hrvatskoj čini više od 19,6 odsto BDP-a, u Grčkoj 18 odsto, u Španiji 12 odsto i 10.5 odsto u Italiji.

Radek Novak iz agencije „Intrepid travel” rekao je da tokom najtoplijih meseci više ne organizuju pešačke izlete u Španiji i Portugalu.

„Ali dodali smo još putovanja van sezone, u aprilu i oktobru, kako bismo olakšali ljudima da izbegnu ekstremne temperature. Dodali smo i zimska putovanja u zemlje poput Grčke i Hrvatske“, rekao je Novak.

U budućnosti će se turizam sve više okretati ka hladnijem severu. Dokument od prošle godine, koji je naručila EU, koji simulira različite nivoe zagrevanja i uticaj na turistička kretanja, predviđa jasan obrazac u promenama turističke potražnje, pri čemu će severni regioni imati koristi od klimatskih promena, a južni regioni suočeni sa značajnim smanjenjem turističke potražnje.

Ovaj proces je već u toku. Izvršni direktor nemačkog Tuija Sebastijan Ebel rekao je da njihova kompanija planira da ulaže više u paket aranžmane oko poljskog Baltičkog mora i u Holandiji i Belgiji.

Pogledajte još: Kako se u Italiji bore sa vrućinama

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare