Da li će Plenković biti prvi čovek NATO-a? Mediji tvrde da je ozbiljan kandidat

Zapadni mediji poslednjih nedelja sve češće spekulišu o kandidatima za naslednika Stoltenberga, a juče su se u nagađanja upustila i dva švedska dnevna lista, socijaldemokratski Aftonbladet i konzervativni Svenska Dagbladet.

Oba lista spominju hrvatskog premijera Andreja Plenkovića kao ozbiljnog kandidata za novog generalnog sekretara NATO-a. Aftonbladet piše kako se zemlje istočne i srednje Evrope već dugo osećaju zapostavljene u raspodeli ključnih dužnosti u Evropskoj uniji i NATO-u, prenosi Index.

Švedski list ističe kako to otvara prostor za aktuelnog rumunskog predsednika Klausa Joahanisa, estonsku premijersku Kaju Kallas i Andreja Plenkovića.

Međutim, Johanisu predsednički mandat ističe tek u novembru 2024. godine, a Kalas se smatra previše neprijateljski nastrojenom prema Rusiji, što Plenkovića stavlja u poziciju favorita bude li se sledeći generalni sekretar tražio u ovom delu Evrope. Treba reći da se Plenković u švedskoj javnosti i dosad smatrao jednim od lidera Evropske narodne stranke i uticajnom figurom u Evropskoj uniji.

Moguće je i da NATO preuzme žena

Švedski mediji nadalje nagađaju da bi vođenje NATO prvi put u istoriji možda mogla da preuzme žena, međutim sve tri navedene kandidatkinje imaju određene prepreke i nedostatke.

Donedavna socijaldemokratska finska premijerka Sana Marin teško će do te pozicije, ne samo zato što je Finska tek ovu nedelju postala članica NATO-a, nego i zbog toga što dvojica poslednjih generalnih sekretara dolaze iz nordijskih zemalja – Danac Anders Fog Rasmusen i Norvežanin Stoltenberg. Bilo bi verovatno previše da i treći srektar zaredom dođe sa severa Evrope.

Među kandidatkinjama je i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja je šest godina bila nemačka ministarka odbrane, ali i njen mandat ističe tek krajem 2024. godine. Navodno određene adute ima i aktualna nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, međutim teško je verovati da bi saveznici prihvatili da NATO i EU vode dve Nemice.

Spominju se i premijeri Holandije i Španije

U potrazi za kandidatima švedski mediji stigli su i do dugogodišnjeg holandskog premijera Marka Rutea, čije se ime često spominje i u kalkulacijama za visoke dužnosti u Evropskoj uniji. Poslednje ime na spisku je španski premijer Pedro Sančez, međutim njegov je hendikep u tome što Španija preuzima predsedanje Evropskom unijom 1. jul, a u novembru ga čekaju i parlamentarni izbori.

Ako dogovor ne bude postignut do leta, ističe Aftonbladet, moguće je da se ponovno izvrši pritisak na Stoltenberga da ostane na toj dužnosti još godinu dana. Bivšem norveškom premijeru mandat je istekao prošle godine, ali je zbog ruske invazije na Ukrajinu odlučio da prihvati ideju da ostane još godinu dana. Bilo je to treće produženje njegovog mandata, a sam Stoltenberg je naglasio da će biti poslednje.

Zanimljivo je da se pre otprilike godinu dana kao Stoltenbergova naslednica spominjala bivša hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitarović, da bi nakon intervjua za još jedan švedski dnevni list Dagens Nyheter u martu 2022. godine, u kojem je s dosta razumevanja govorila o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, njena kandidatura naglo zamrla, prenosi N1 Zagreb.