Da li će Srbija sarađivati u istrazi "Sarajevo safari": "To je morala da bude organizovana akcija"

Sada, nakon što su institucije u Italiji pokrenule istragu, s obzirom na sumnje da su neki od tzv. ratnih turista bili Italijani, slučaj je ponovo isplivao na površinu, a Karić za N1 Sarajevo danas kaže da je "kao i ostatak javnosti bila šokirana onim čime je videla".

Karić podseća da je u funkciji gradonačelnice podnela krivičnu prijavu pred Tužilaštvom BiH, Odeljenjem za posebne ratne zločine, a nakon nekoliko meseci dostavila je i dopunu krivične prijave s konkretnim imenima svedoka.

Usledilo je to nakon što je pogledala dokumentarni film "Sarajevo safari" 2022. godine, te je, kako kaže, "kao i ostatak javnosti bila šokirana onim što je videla".

Šest meseci nakon podnošenja krivične prijave, kao podnositeljka je informisana da je predmet formiran i da je dodeljen tužilac, kao i da se vodi istraga u slučaju.

U avgustu ove godine kontaktirao ju je italijanski novinar Ezio Gavazeni, koji je sproveo svoje istraživanje i posvetio se temi "Sarajevski safari", te je zamolio Karić da dostavi milanskom tužilaštvu krivičnu prijavu i dopunu krivične prijave, koje je podnela Tužilaštvu BiH.

"Ja sam putem italijanske ambasade dostavila krivičnu prijavu tužilaštvu u Milanu. Odlučili smo da ne objavljujemo to kako ne bismo ugrozili proces istrage, nadu vraća interes svetske javnosti, medija, ali i ozbiljnost svega onog što se otvara u Italiji i Milanu. Ja sam pre nekoliko dana podnela novi upit Tužilaštvu kao podnositeljka, i kada dobijem odgovor ja ću obavestiti javnost. Očekujem da nekako saradnjom milanskog i bh. tužilaštva imamo konkretne rezultate", poručila je Karić.

Naglašava da se više ne radi o NN osobama koji su ubijali građane Sarajeva, već o osobama od kojih su neki identifikovani. "Postoje živi svedoci, ali sigurno postoje i dodatne informacije do kojih je došlo tužilaštvo u Milanu", dodaje.

Smatra da će koraci koje preduzimaju institucije u Italiji dati podsticaj Tužilaštvu BiH, jer, kako kaže, žrtve su Sarajlije i Sarajke i bilo bi ispravno da istraga bude intenzivnija u BiH.

Navela je i to da postoje svedoci koji će svedočiti u Milanu, te da se i sama kao tadašnja gradonačelnica stavila na raspolaganje kao svedok. Ističe da postoje i svedoci koji su već svedočili u drugim slučajevima pred Haškim tribunalom, te da njihovi iskazi mogu biti korišćeni u ovom predmetu.

Na pitanje da li je realno očekivati saradnju Srbije u istrazi u ovom predmetu, odgovara da je nemoguće isključiti saradnju jer "bilo ko ko je došao u Sarajevo tokom opsade, ko je zadužio oružje, pucao s položaja VRS, to je morala biti organizovana akcija".

"Nije stvar da li neko želi ili ne želi (da sarađuje), ovo su neosporne činjenice koje će se morati dokazati", podvukla je.

Mahmutović: Srbija će verovatno opstruisati istragu

Profesor krivičnog prava Dževad Mahmutović u razgovoru za N1 objasnio je zbog čega je ovaj proces izuzetno komplikovan i šta se realno može očekivati tri decenije nakon zločina.

Mahmutović pojašnjava da je reč o pravno vrlo zahtevnom postupku, posebno zbog ogromnog vremenskog odmaka i prirode događaja.

Ipak, kaže da je otvaranje istrage samo po sebi važno za žrtve.

"Ona im šalje poruku da zločini takve vrste i takve prirode ne zastarevaju, da pravda dođe do svoje. Dakle, u okvirima tranzicione pravde ta krivična je samo jedan od segmenata pravde, a nauka kaže da i ovi drugi segmenti mogu pružiti zaista kvalitetne satisfakcije žrtvama zločina koji su počinjeni nad njima i nad njihovim najmilijima", kazao je sagovornik N1 Sarajevo.

Iz Tužilaštva BiH je potvrđeno da je u ovom slučaju otvoren samo predmet iako su sve informacije bile pred domaćim državnim tužiocima. Do danas se nije ništa faktički promenilo, nije napravljen nikakav pomak, nisu saslušani čak ni potencijalni svedoci koji će, sve je izvesnije, u skorijoj budućnosti biti saslušani u Italiji.

Mahmutović je stava da ta činjenica najbolje opisuje rad pravosuđa u BiH.

"A ako se možete setiti, mi smo imali situaciju da su novinari, vaše kolege, nalazili snajperiste ovde u Sarajevu i da su s njima razgovarali, a da to tužilaštvima nije ništa značilo u smislu, da kažem, intenziviranja istraživanja takvih ljudi — dakle ljudi koji su bosanskohercegovački državljani, koji su aktivno participirali u ratu i zato je mnogo jednostavnije dokazivati da su takvu radnju isprocesuirali. A ova sad situacija je potpuno drugačija: imamo tu, kažem, i vremensku distancu, imamo prostornu distancu, dakle ljudi, tužioci u Italiji nisu ovde, nemaju svedoke tu nadohvat ruke, nemaju materijale koje imaju naši. Ali to samo govori o našem tužilaštvu i pravosuđu u BiH, koje je posebno negativno u smislu rezultata njihovog rada kad pogledamo predmete ratnih zločina", naglasio je Mahmutović.

Dodao je i da završava jedno istraživanje o tome.

"Ja sad završavam jedno istraživanje u kojem sam analizirao rezultate njihovog rada i vrlo mogu da kažem da se radi o maltene neznatnim brojevima okončanih predmeta ratnih zločina u odnosu na to koliko je postojao sistem počinjenja ratnih zločina, koliko su ti zločini bili intenzivni, koliko je žrtava, koliko je ljudi participiralo u tim zločinima i to jednostavno govori da naše pravosuđe nije odgovorilo adekvatno svom zadatku u smislu procesuiranja ratnih zločina", ocenio je.

S obzirom na informacije da su neki od ratnih turista komunicirali s pripadnicima Vojske Republike Srpske i pojedincima iz Srbije, Mahmutović je govorio i o mogućnostima saradnje Srbije ukoliko se istraga proširi.

"Kada je reč o mogućoj saradnji sa italijanskim vlastima, možda bi moglo nešto i biti, mada drugačiji su odnosi sa Italijom i zemljama Evropske unije. Mi imamo naša iskustva: saradnje sa bosanskohercegovačkim institucijama i pored potpisanog niza sporazuma o saradnji u ovim stvarima, svedočimo opstrukciji u procesuiranju ratnih zločina od Srbije i u fazama istrage i samog procesuiranja. Naravno, zabrinjavajuće je da oni odbijaju da prihvate presude naših sudova pa i da izvrše krivičnopravne sankcije, kao što je za generala Mićića za zločine u Tuzli. Dakle, Srbija će sigurno nastojati da prikrije svoje aktivnosti, aktivnosti svojih zvaničnih državnih službi, koje su pomagale ovim ljudima da dođu i koje su, na neki način, stvorile od toga za sebe jednu vrstu biznisa, a za ove koji su plaćali za te stvari — to je bila jedna vrsta zabave i jedna totalna dehumanizacija stanovnika Sarajeva u toj fazi rata, odnosno tokom celog rata, da su ljudi postali samo neke mete koje su se kretale", pojasnio je Mahmutović.

Zbog svega navedenog, Mahmutović smatra da će Srbija procesuiranje i istragu ovog slučaja maksimalno opstruisati.

"S obzirom na to da je potpuno sigurno bila umešana njihova služba bezbednosti i mislim da su sve vreme i na Haškom tribunalu i pred Međunarodnim sudom pravde nastojali da pokažu kako oni nisu imali nikakve veze sa zločinima počinjenim u BiH. Tako da - verovatna opstrukcija ponovo", poručio je Mahmutović.