Dabrova nije bilo ceo vek, a sada su preplavili Hrvatsku

Stanovnici uz potok Koprivnica, koji teče kroz sam grad, već neko vreme negoduju zbog šteta koje im po baštama i dvorištima uzrokuje dabar. Njegova dužina može da dostigne metra, težak je do 30 kilograma, a kad ga ugleda u vodi prolaznik često pomisli da poveći pas traži zaštitu od sunca.

Kako je Hini objasnio Krešimir Krapinec, profesor na Šumarskom fakultetu u Zagrebu koji se bavi upravljanjem životinjskim vrstama, dabrovi su na nekoliko mesta u Hrvatskoj pušteni u prirodu da bi se obnovila njihova prisutnost.

Među lokalitetima gde je dabar pušten1997. godine jeste i reka Drava kod Legrada. Nije trebalo mnogo da dabar kao invazivna vrsta počne da se širi vrtoglavom brzinom. Uglavnom se kreće uzvodno, a drage su mu i pritoke rekama.

„Uopšte nije čudno što se dabar nastanio nekoliko kilometara od Drave, čak u centru Koprivnice“, kaže Krapinec dodajući da ga često viđaju rekreativci koji šetaju uz potok. Ako ga i ne vidite golim okom, možete pratiti njegovo kretanje jer iza sebe ostavlja srušena stabla i druge tragove koji muče stanovnike uz potok.

Pre 12 godina dabrova u Hrvatskoj je bilo tek na nekoliko mesta, a danas ih ima u skoro celoj zemlji, u Nacionalnom parku Plitvice, na Kupi i u Gorskom kotaru, izuzetak je još samo Dalmacija.

Dabrovi se šire brže nego što se očekivalo i zadaju sve više glavobolje stanovništvu uz reke, potoke i jezera, kao i stručnjacima koji brinu o uravnoteženoj prisutnosti životinjskih vrsta. Tim više što još ne postoji plan za najvećeg glodara.