Deportovan posle 30 godina u SAD: Priča Sandra Silajdžića, izbeglice iz Bosne koji je ostao bez svega (VIDEO)

U Zagrebu nikada nije živeo, ne poznaje nikoga i sada pokušava da pronađe smeštaj, posao i da reši osnovna dokumenta.

„To je počelo u maju, imao sam privremena dokumenta dok sam čekao sud. Imao sam zakazano suđenje u septembru ove godine, da se borim za dokumenta i da ih dobijem nazad. U maju 2025. su me uhapsili, držali su me u zatvoru više od 24 sata na aerodromu. Na kraju su odlučili da me deportuju i premeste u jedan zatvor. Od tada sam počeo da se borim za svoj život, da ostanem u SAD-u. Osam i po meseci sam se borio sa advokatom, ali sam izgubio na sudu. Nisu hteli da čuju moju priču – da sam imao zelenu kartu, da 30 godina živim u SAD-u.“

„U Sjedinjene Američke Države sam došao u decembru 1995. kao izbeglica u Dejton, Ohajo. Dobio sam dokumenta da tamo živim kroz program jedne crkve tokom rata u Bosni. Imao sam pet godina, rođen sam u Derventi. Imam i hrvatska dokumenta jer su mi majka i deda rođeni u Slavonskom Brodu. Kao izbeglica sam tokom rata živeo i u Makarskoj. Tamo nas je uhapsila hrvatska vojska i bili smo u logoru nekoliko meseci.“

„Prvo sam dobio zelenu kartu. U SAD-u je procedura takva da se pet godina čeka na državljanstvo. Mi smo 11. septembra 2001. otišli u Njujork da započnemo taj proces. Nakon terorističkog napada došli su naoružani vojnici i sve izbacili napolje. Od tog dana je sve postalo problematično.“

Novinarka Milena Zajović, koja je prva objavila intervju sa njim u Večernjem listu, rekla je da je na Sandra naišla sasvim slučajno, pročitavši njegovu objavu u jednoj Fejsbuk grupi. Kaže da ga je, nakon što je pročitala da ga je ICE deportovao, kontaktirala da bi joj ispričao svoju priču.

Silajdžić je dodao da se u SAD-u može živeti i bez državljanstva.

„Ako imaš zelenu kartu, nema problema. Ja sam se tamo školovao, radio, plaćao porez, imao socijalni broj. Izašao sam iz SAD-a 2014. godine i tu je nastao problem. Otišao sam na odmor sa prijateljem u Kostariku. Kada sam se vratio na aerodrom, počeli su da me ispituju. Pokazao sam dokumenta, zelenu kartu. Pitali su me da li sam ikada bio pred sudijom za imigraciju, jer sam u srednjoj školi imao manji problem zbog kog sam dobio uslovnu kaznu.“

„Mislio sam da ću možda morati nešto da platim i da će to biti manji problem. Međutim, od 2014. do 2025. sam čekao suđenje. Uzeli su mi zelenu kartu i dali privremeni dokument. Pitao sam da li mogu da radim i putujem i rekli su mi da sve radim normalno, samo da čekam sud.“

„Nekoliko puta sam izlazio iz SAD-a – 2017. sam bio u Zagrebu, Makarskoj i Dubrovniku kao turista. Vraćao sam se i nije bilo problema.“

Problemi su nastali u maju prošle godine, a Silajdžić je opisao uslove u zatvorima i pritvornim centrima:

„Kada su me prvi put uhapsili, odveli su me u pravi zatvor, nosio sam narandžasto odelo. Tamo su bili ljudi sa velikim i malim kaznama, jer je ICE preuzeo taj prostor. Bilo je i ljudi koji su kršili federalni zakon – sve je bilo pomešano. Tako je bilo mesec i po dana. Nakon toga su me vratili u Mičigen, gde sam živeo. Tada su otvorili novi pritvorni centar i tamo sam bio sve do deportacije. To su sve imigranti.“

„Ja sam tamo radio, nisam bio na državnoj pomoći, imao sam svoj stan i svoj automobil. I uprkos tome što sam imao zelenu kartu, oni mogu da vam je oduzmu.“