Despića kuća - arhitektonski biser Sarajeva: Odslikava kulturu življenja jedne pravoslavne porodice

Despića kuća, čiji je najstariji deo izgrađen još u 17. veku, zvanično je u celom obimu otvorena 2001. godine.

Vreme je učinilo svoje pa je bilo potrebno izvesti određene radove kako bi ovaj nacionalni spomenik bio prikazan u najboljem svetlu.
"Mi smo promenili svu stolariju u kući Despića, restaurisani su moleraji, nameštaj. Konzervirani su predmeti, preparirani tekstilni eksponati, zamenjeni nekim drugim tekstilnim eksponatima iste autentične kategorije. Mnogo toga smo napravili u smislu elektrifikacije i tehničkih stvari, restauracije podova. Enterijer je zapravo u potpunosti restaurisan", kaže Indira Kučuk-Sorguč, direktorka JU Muzej Sarajeva.

Porodica Despić se izvorno bavila ćurčijskim zanatom, izradom odevnih predmeta od kože, a s obzirom da je krzno u to vreme bilo jako popularno i vrlo brzo su stekli veliko bogatstvo i počeli da se bave trgovinom i nekretninama, sve do Hadži Makse Despića.

"Osim toga što je bio izuzetno bogat bio je i vrlo popularan. Bio je političar. Dolaskom Autrougarske on je bio član Gradskog veća. U jednoj od prostorija u ovoj kući koja je dograđena početkom 20. veka Makso Despić je okupljao svoje prijatelje i poznanike gde su čitali recitacije, odlomke iz knjiga, družili se, a vremenom i počeli prve pozorišne predstave i s pravom se može reći da je u ovoj kući, u prizemlju, u pozorišnoj sali započelo i prvo pozorište u Sarajevu", kaže Amra Madžarević, muzejska savetnica.

Despića kuća je ponovo otvorena. Ovaj arhitektonski biser oslikava kulturu življenja jedne sarajevske pravoslavne porodice - porodice Despić, a sada je javnosti predstavljen u novom i boljem izdanju.