Đukanović odbio Lekića za mandatara, traži prevremene izbore

Region 20. sep 202215:12 77 komentara
N1

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović uputio je predsednici Skupštine predlog za skraćenje mandata 27. saziva crnogorskog parlamenta. Đukanović navodi da veruje da se do nove vlade može doći jedino odlukom građana na izborima, prenosi RTCG. "Predlog da se mandat za sastav Vlade poveri gospodinu Miodragu Lekiću, koji mi je juče u ime partija koje su osvojile većinu mandata na izborima 2020. uputio gospodin Andrija Mandić nisam mogao da prihvatim, jer smatram da se za to nisu stekli svi neophodni uslovi", naveo je Đukanović.

Povezane vesti

U obrazloženju Đukanović kaže da saglasno sa Ustavom Crne Gore, konsultacije o mandataru za sastav Vlade sa predstavnicima parlamentarnih partija, odnosno koalicija zastupljenih u Skupštini Crne Gore, obavio je 15. i 16. septembra ove godine, prenosi RTCG.

Razgovore je imao da potpredsednikom Demokratske partije socijalista (DPS) Jevtom Erakovićem, generalnim sekretarom Aleksandrom Bogdanovićem i šefom kluba poslanika u Skupštini Crne Gore Danijelom Živkovićem, predsednikom Socijaldemokratske partije (SDP) Raškom Konjevićem i njegovim zamjenikom Borislavom Banovićem, potpredsednikom Socijaldemokrata Crne Gore (SD) Borisom Mugošom i generalnim sekretarom Milošem Čelanovićem, predsjednikom Bošnjačke stranke (BS) Ervinom Ibrahimovićem i potpredsednikom Damirom Gutićem, predsednikom Albanske alternative (AA) Nikom Đeljošajem, predsjednikom Force Genci Nimanbeguom, predsjednikom Demokratske unije Albanaca (DUA) Mehmedom Zenkom, predsjednikom Demokratske partije (DP) Fatmirom Đekom i predsednikom Liberalne partije (LP) Andrijom Popovićem i Generalnim sekretarom Esadom Šainovićem.

Đukanović podseća da se pozivu nisu odazvali predstavnici Demokratskog fronta (DF), Demokratske Crne Gore (DEM), Socijalističke narodne partije (SNP) i Građanskog pokreta URA.

On je naglasio da predlog da se mandat za sastav Vlade poveri Lekiću nije mogao da prihvati.

Javnost je, kako kaže, od strane pojedinih predstavnika partija koji su učestvovali u konstituisanju tog predloga obaveštena da je on dobio samo verbalnu podršku, i da potpise podrške nisu dali poslanici URA, SNP i CIVIS.

„Podsećam da su prilikom određivanja mandatara za sastav 42. Vlade (Zdravko Krivokapić) predstavnici tri pobedničke koalicije („Za budućnost Crne Gore, „Mir je naša nacija“ i „Crno na bijelo“) učestvovali u konsultativnom procesu i priložili potpise podrške većine od 41 poslanika. Takođe, prilikom određivanja mandatara za sastav 43. Vlade (Dritan Abazović) politički lideri većine od 46 poslanika su učestvovali na konsultacijama kod Predsednika države i nedvosmisleno najavili podršku izboru Vlade, što je do u nijansu potvrđeno na sednici Parlamenta“, navodi Đukanović.

Kaže da jedino ovog puta lideri koalicije koji tvrde da imaju većinu nisu se odazvali na konsultacije.

„Nisu priložili ni potpise većine poslanika, a pozivaju se na prethodno iskustvo koje je sasvim drugačije. Dakle, nisam stekao utisak da postoji jasna većina koja bi bila u stanju da formira Vladu koja bi ponudila rešenja veoma teških problema na finansijskom, ekonomskom, pravnom, institucionalnom i političkom planu. Posebno na bezbednosnom, imajući u vidu aktuelnu krizu u Evropi izazvanu agresijom Rusije na Ukrajinu, koja ima nesumnjive implikacije na bezbednost Zapadnog Balkana“, navodi Đukanović i dodaje kako smatra da ne postoji politička saglasnost o formiranju Vlade (o čemu svedoči i saopštenje Građanskog pokreta URA, jednog od konstituenata navodne većine, s jučerašnje sednice Predsedništva).

„Što doživljavam kao nameru da se dalje troši vreme u kojem bi se nastavili pregovori o deobi resora u Vladi i „mesta po dubini“, dok bi za to vreme država dodatno bila urušavana. Na osnovu navedenog, razgovora koje sam obavio, činjenice da su predstavnici partija koje sam naveo ignorisali poziv za konsultacije, i neubedljivog predloga koji sam dobio, a koji je javno doveden u pitanje i od strane pojedinih predstavnika stranaka koje tvrde da imaju većinu, obaveštavam Vas da je konsultativni proces jasno pokazao da nema osnova da se u Ustavom predviđenom roku predloži mandatar koji bi obezbedio podršku u Skupštini Crne Gore za sastav 44. Vlade Crne Gore“, naveo je Đukanović.

Stoga, saglasno ustavnim ovlašćenjima, kako kaže Đukanović, podnosi Predlog za skraćenje mandata 27. saziva Skupštine Crne Gore.

„Smatram da je to najoptimalnije rešenje u datoj političkoj situaciji, i da je u najboljem interesu svih građana Crne Gore, jer se time otvara mogućnost organizovanja prevremenih parlamentarnih izbora u što kraćem roku, što će omogućiti izbor Vlade koja će delovati u punom kapacitetu. Regionalni i globalni kontekst, kao i političko-bezbjednosni izazovi, ekonomski i finansijski problemi sa kojima je suočena Crna Gora, posebno u energetskom sektoru, zdravstvu i drugim oblastima, zahtevaju kompetentnu, odgovornu i efikasnu Vladu koja će danonoćno biti posvećena njihovom rešavanju“, naveo je Đukanović.

Veruje da se do takve Vlade može doći jedino odlukom građana na izborima.

„Polazeći od navedenog, na osnovu člana 90 stav 4 Ustava Crne Gore i člana 128 stav 5 Poslovnika Skupštine Crne Gore, koristim ustavnu mogućnost i podnosim zahtev za sazivanje Skupštine Crne Gore 27. saziva na sednicu Jedanaestog vanrednog zasedanja u 2022. godini, na kojoj će tačka dnevnog reda biti Predlog za skraćenje mandata 27. saziva Skupštine. Koristim priliku da podsetim da je pred svim parlamentarnim partijama i Skupštinom Crne Gore obaveza da se u najkraćem roku izvrši izbor članova Sudskog saveta i sudija Ustavnog suda, i tako prevaziđe institucionalna kriza u pravosudnom sistemu, što je na liniji ispunjavanja obaveza iz poglavlja 23 i 24 i dostizanja željene dinamike u pregovaračkom procesu sa Evropskom unijom“, zaključio je Đukanović.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare