Dodik: U BiH nemaju pravo da intervenišu ni Šmit ni SAD, Velika Britanija ili Nemačka

Region 12. feb 202413:13 12 komentara
N1

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da nijedna država nema pravo da iz bilo kog razloga interveniše, neposredno ili posredno, u unutrašnje ili spoljne poslove neke druge države, jer je to suprotno međunarodnom pravu.

„Ne samo oružana intervencija, već i svaki drugi oblik mešanja ili svaka druga pretnja, upereni protiv ličnosti, države ili protiv njenih političkih, ekonomskih i kulturnih elemenata, suprotni su međunarodnom pravu“, napisao je Dodik u autorskom tekstu objavljenom u beogradskim medijima.

Pozivajući se na Deklaraciju o načelima međunarodnog prava o prijateljskim odnosima i saradnji država u skladu s Poveljom Ujedinjenih nacija, Dodik je ocenio da nijedna država ne može da primeni niti da podrži upotrebu ekonomske ili političke mere da bi prisilila neku drugu državu da joj se „potčini u vršenju njenih suverenih prava ili da dobije od nje koristi bilo koje vrste.“

„Upotreba sile u cilju lišavanja naroda njihovog nacionalnog identiteta predstavlja kršenje njihovih neotuđivih prava i principa neintervencije“, naglasio je on.

Prema njegovim rečima, prema toj Deklaraciji, u vezi sa unutrašnjim pitanjima BiH ne može da interveniše nijedna zemlja, uključujući SAD, Veliku Britaniju i Nemačku, kao ni Savet za primenu mira u BiH (PIK), koji je nazvao „samozvanim i samoizabranim telom samoizabranih zemalja, bez osnova u Dejtonskom sporazumu“.

Dodik je dalje naveo da u BiH ne mogu da intervenišu ni pojedini zapadni ambasadori u Sarajevu, visoki predstavnik i OHR, strane sudije u Ustavnom sudu BiH, Tužilaštvo i Sud BiH, koje je nazvao „vanustavnim pravosuđem“, koje deluje po „muslimanskom okupatorskom pravilu – kadija te tuži, kadija ti sudi“.

Pročitajte još

Svi oni, istakao je, nemaju pravo da deluju iz bilo kog razloga, pa ni, kako je između ostalog naveo, „nepoštovanja nelegalnog i nelegitimnog (visokog predstavnika) Kristijana Šmita i njegovih terorističkih odluka ili zbog pozivanja na samostalnost RS zbog kršenja Dejtonskog sporazuma od stranih država i njihovih predstavnika“.

Kao one koji krše Dejtonski sporazum naveo je američkog ambasadora u BiH Majkla Marfija, kao i američke zvaničnike Džejmsa O’Brajena i Gabrijela Eskobara, kao i nemačkog izaslanika za zapadni Balkan Manuela Sarzaina.

Dodao je da u BiH postoji stalno preglasavanje srpskih sudija u Ustavnom sudu BiH, da postoji „selektivna pravda“ u suđenjima za ratne zločine, pri čemu se vrši progon „maltene svih“ pripadnika Vojske RS, kao i da je rukovodstvo RS izloženo pritiscima predstavnika zapadnih zemalja zbog svog odnosa prema Srbiji, Mađarskoj, Rusiji i Kini.

Protivno međunarodnom pravu ocenio je i sankcije i pretnje, te, kako je kazao, montirane sudske procese koji su usmereni prema zvaničnicima RS, od njega, preko srpske članice Predsedništva BiH Željke Cvijanović, premijera RS Radovana Viškovića, do predsednika Narodne skupštine RS Nenada Stevandića.

Svi oni nalaze se na američkoj „crnoj listi“.

Dodik je ukazao da je suprotno međunardonom pravu i ekonomske sankcije RS, kao i zaustavljanje zaustavljanje projekata i sredstava za ovaj bh. entitet po osnovu već ispunjenih reformi i ciljeva Evropske unije.

Pozivajući se na Dejtonski sporazum, Dodik je ocenio da BiH nije ni republika ni federacija ni savezna država ni bilo šta drugo što postoji u ustavnopravnoj praksi, već je najbliža konfederaciji, s obzirom na vrlo mali broj tačno nabrojanih državnih nadležnosti koje su dva entiteta preneli na nivo BiH.

Pročitajte i

Prema njegovim rečima, entiteti zbog toga imaju status „državotvornih entiteta ali su zadržali ogromnu većinu državnih nadležnosti“.

Predsednik RS pozvao se i na „pravo naroda na samoopredeljenje“, navodeći da „državne zajednice stvorene u nekim posebnim istorijskim uslovima moraju biti spremne da u trenutku, kada se ti istorijski uslovi menjaju, ponovo potvrde razlog svog zajedničkog življenja“.

„Svaka je država dužna da se uzdrži od pribegavanja svim prinudnim merama kojima bi se narodi lišavali svog prava na samoopredjeljenje, slobode i nezavisnosti. Kada deluju protiv i suprotstavljaju se takvim prinudnim merama u vršenju svog prava na samoopredeljenje, ovi su narodi ovlašćeni da traže i primaju pomoć, saglasno sa ciljevima i principima Povelje Ujedinjenih nacija“, zaključio je Dodik u svom autorskom tekstu.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare