Groblje izbeglica čiji su životi okončani u Drini: Napor lekara da budu identifikovani i nađu put do porodica

Da dva puta u istu reku ne može da kroči, Nenadu Jovanoviću nije poznato samo iz predanja. Iako je filozofiju Drine spoznao još kao dečak, ni kao odrastao čovek ne može da tvrdi da zna i istinu o njoj.

"Baš u ovom donjem toku je jako nepredvidiva i za iskusne plivače, a zamislite tek za one ljude koji dolaze sa strane, koji se sa ovakvom rekom, a pitanje je, uopšte, i sa svakom rekom, susreću prvi, drugi ili treći put u životu", priča Nenad Jovanović iz Gorske službe spašavanja - Bijeljina.

Onih, kojima je Drina bila i poslednja, kao pripadnik Gorske službe spašavanja, Nenad je izvukao najviše. Otkad je "balkanska ruta" preusmerena preko Bosne, reka, koja je deli od Srbije, odnela je živote nepoznatog broja izbeglica.

"Evo, odavde nizvodno, nekih 700 metara, tri su čoveka, pod okriljem noći, pokušala da pređu granicu. Dva brata su bila među njima. Jedan od te dvojice braće se, nažalost, utopio u reci Drini, njega nikad nismo pronašli", kaže Jovanović.

Smisao traži u suprotnom - tela, koje on i njegove kolege, na signal policije, ipak, pronalaze, preuzimaju potom druge, nadležne službe.

"Tela borave u mrtvačnici, u komorama", navodi Bojan Karać iz JKP Gradsko groblje Bijeljina

Ono što ne vidimo - gleda on. Bojan Karać, rukovodilac mrtvačnice Gradskog groblja, zadužen je da: preuzme telo utopljenika, otpremi ga na obdukciju, primi nazad, spremi za sahranu i učestvuje u njegovom ukopu.

"Ružan je osećaj taj, samo kad vidite to telo, koje je u fazi raspadanja, gde se neki delovi tela više ne vide, ne mogu da se prepoznaju. Ružno je reći - mrtvačnica, tu su pokojnici - da ne prihvatate srcu to, jer je to posao vaš", kaže Karać.

U Bijeljini, ali i u Zvorniku, aktivisti su podigli spomenike iznad svih grobova utopljenih u Drini. Većina sahranjenih nije identifikovana i neizvesno je hoće li ikada njihove porodice saznati gde počivaju.

Dve do tri su, u tome, ipak, uspele, zahvaljujući doktoru Vidaku Ristiću. Forenzički patolog u penziji, osim obdukcije utopljenih, vrši i uzorkovanje njihovog biološkog materijala, čijom analizom se, u poređenju sa srodničkim, može utvrđivati identitet.

"Ja te koštane uzorke čuvam u zamrzivaču", rekao je forenzički patolog Vidak Simić.
Na sopstvenu inicijativu, duže nego što je predviđeno, sa idejom da porodicama utopljenika olakša pronalazak njihovih tela.

"To je taj koštani uzorak. Ovo se mora očistiti od tkiva, čisto da bude. I ovo je odgovarajuće veličine, oko desetak centimetara. Ja sam odlučio da te uzorke čuvam za stalno, odnosno dok sam tu. I ovi su uzorci uvek spremni, u zamrzivaču su, da se izuzmu i odnesu negde na DNA analizu", dodaje Simić.

Za četrdesetak uzoraka, koliko ih je do sada prikupio, analiza košta 10.000 konvertibilnih maraka, odnosno oko 5.000 evra. Ali se za taj novac, do sada, nije izborio.

"Pokušavao sam, ali ono: ćao-pa, pa-doviđenja - šta mi imamo sa tim?". Da se urade DNA profili i da se stave na neki sajt ambasade, profil ambasade, na kraju krajeva, i privatni sajt koji će se obnarodovati gde će, recimo, u Avganistanu, Pakistanu, Alžiru, porodica koja sumnja da se neko njihov utopio u našoj Drini, ode tamo i uradi otac i majka, recimo, svoj DNA profil, tamo dobije, doktor uporedi sa sajta taj profil i da, to je taj i da, to nije taj", napominje.

Doktor Simić, za sada, ostaje jedan od usamljenika u ispravljanju ove "krive Drine". Bez podrške sistema, uglavnom su i svi drugi, volonteri, aktivisti, nevladine organizacije, u gotovo svim zemljama regiona, iako je broj pronađenih tela na "balkanskoj ruti" prošle godine, u odnosu na 2022, uvećan za skoro pedeset odsto.