Hrvatska savetuje Bugarsku o evru: Opustite se, moglo je mnogo gore

Od kada se Hrvatska pridružila evrozoni, njena inflacija je - istina je - bila malo viša nego pre pristupanja, navodi Politko Evropa.

Ali u velikoj meri, kažu stručnjaci - tvrdi ovaj medij - njeni drugi ekonomski podaci ukazuju na to da je njena tranzicija u velikoj meri bila uspešna priča - i model koji Bugarska treba da oponaša.

Rast u Hrvatskoj je bio među najjačima u EU prošle godine sa 3,8 procenata, čemu je doprineo turistički sektor koji se snažno održao čak i kada su se industrijski problemi Evrope umnožili.

Nezaposlenost je na najnižem nivou od početka praćenja statistike u ovoj zemlji 1996. godine.

Grantovi u okviru različitih fondova EU nastavljaju brzo da pristižu, zahvaljujući vladi koja "radi svoj domaći zadatak", piše Politiko.

Rejting kompanija Fič očekuje da će do sredine sledeće godine apsorbovati svih 4,5 milijardi evra sredstava namenjenih u okviru Mehanizma za oporavak i otpornost.

Možda je najvažnije to što su plate porasle za preko 30 procenata otkako su Hrvati zamenili svoje kune za evro, ocenjuju.

Turbulentni ulazak u evro

Hrvatska i Bugarska, dve od najsiromašnijih zemalja EU, zvanično su ušle u čekaonicu za pridruživanje evrozoni u isto vreme sredinom 2020. godine, nakon što su tokom većeg dela prethodne decenije održavale nivo inflacije na ili čak malo ispod nivoa evrozone.

Ali niz šokova koji su počeli pandemijom promenio je sve to: Inflacija je porasla mnogo više nego u evrozoni, dostigavši vrhunac od preko 13 procenata u Hrvatskoj i skoro 19 procenata u Bugarskoj.

Iako je inflacija u Hrvatskoj i dalje među najgorima u EU, analitičari kažu da uzroci uglavnom nisu povezani sa usvajanjem evra.

„Hrvatska je bila jedina zemlja koja se pridružila evrozoni u uslovima ozbiljnih inflatornih pritisaka“, rekao je Petar Sorić sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Zagrebu, napominjući da je inflacija od 2022. do 2023. godine bila najgora od 1990-ih, kada se bivša Jugoslavija raspadala.

Sa takvim uslovima na početku procesa usvajanja, rekao je Sorić, potrošačima je bilo teško da utvrde šta pokreće inflaciju — što je dovelo do percepcije da je ona daleko veća nego što sugerišu zvanični podaci.

Ali strahovi od rasta cena su delimično opravdani, rekao je Fran Galetić, takođe sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Zagrebu, ukazujući na iskustvo susedne Slovenije, gde su cene porasle za devet procenata u roku od 18 meseci od usvajanja evra u januaru 2007. godine.

„Iako je zvanična politika slala ohrabrujuće poruke da se to neće dogoditi, mnogi su se setili kako je to izgledalo“, rekao je Galetić.

Da bi smirila javnost, hrvatska vlada je primorala supermarkete da prikazuju cene u obe valute četiri meseca pre nego što je evro zamenio kunu 2023. godine, i godinu dana nakon toga.

To ipak nije sprečilo oportunističke trgovce da vrše pritisak na svoje kupce, tvrdi Politiko.

Mnogi hrvatski trgovci su podigli cene pre nego što je pravilo stupilo na snagu, što im je omogućilo da tvrde da ih nisu podizali tokom perioda dvostrukog prikazivanja cena, rekao je Galetić.

Potrošačke cene su rasle mnogo brže u 18 meseci oko usvajanja evra nego u evrozoni.

Sofija će usvojiti sličnu politiku počev od jula i moraće da uči iz iskustva Zagreba, kaže Politiko.

Nije da u Hrvatskoj nije bilo protesta - ranije ove godine, Hrvati su bojkotovali supermarkete zbog rasta cena, primoravajući vladu da proširi niz ograničenja cena koje je uvela za neke osnovne proizvode 2022. i 2023. godine.

Prednosti evra

Međutim, generalno gledano, stručnjaci kažu da prelazak na zajedničku valutu donosi daleko više koristi nego nedostataka.

Ana Šabić, direktorka Odeljenja za evropske odnose Hrvatske narodne banke, nazvala je usvajanje evra u zemlji „potpuno uspešnom pričom“.

Hrvatska se oprostila od naknada za konverziju valuta, a premija kreditnog rizika zemlje u odnosu na Nemačku – što se ogleda u prinosima državnih obveznica – gotovo je nestala.

Hrvatska narodna banka procenjuje da zemlja sada štedi oko 160 miliona evra godišnje samo na troškovima razmene i transakcija.

Ali uz suptilnu reč upozorenja zemlji (koja je tokom godina videla i disfunkciju vlade i skandala), naglasila je da su „detaljno i blagovremeno planiranje“, kao i „jasna podela zadataka i odgovornosti među uključenim institucijama, neophodni“.