Majka iz Jablanice plivala kroz mulj da spasi četvorogodišnjeg sina

U razgovoru za N1 Sarajevo Amra je sa suzama u očima i drhvatima glasom prisetila kako je sve krenulo u Donjoj Jablanici.

“Suprug je zaspao. Moj sin Daris i ja smo ostali još da se igramo. Oko pola jedan iza ponoći čuli smo jako nevreme. Uspela sam da dođem do prozora i videla sam da voda nosi auto. U tom trenutku sam probudila supruga i rekla mu da voda odnese auto. U tom trenutku naša prva komšinica Ševala nam je pokucala na vrata. Ona je samo legla u hodnik i rekla da je izgubila sve što je u životu imala. U tom trenutku nisam znala šta se dešava. Odjednom je došla voda na prvi sprat. Uspeli smo petero ljudi ubaciti u kuću i pobegli smo na tavan. Zvali smo u pomoć. Komšija je imao mrežu i uspeli smo da nazovem Gavru kojeg lično poznajem. Deminer je i član je civilne zaštite. Zvala sam i rekla: ‘Gavro, Gavro pomozi nam’. Voda dolazi do tavana. Čekali smo tu dva sata i nikakve pomoći nije bilo. Voda je došla do tavana i jedini izlaz je bio da skačemo kroz taj prozor”, kazala je sagovornica N1.

Posle dva sata čekanja na tavanu pozvala je majku i rekla joj kakva je situacija. Amra i njena porodica, ali i komšije kojima su na kratko pružili utočište na tavanu, sada su spas od poplave pokušali da pronađu na krovu obližnje džamije.

“Ja sam nazvala svoju mamu i rekla sam joj: ‘Mama mi moramo skakati, nama pomoći nema’. Prvo je skočio komšija Muhamed Begović. Potom smo skočili moj sin i ja. Izgubila sam bila snagu i nisam verovala da možemo doći do krova džamije. Voda je bila prehladna. Uspela sam svoje četverogodišnje dete da dovedem do džamije. Pola sata smo bili tu. Nakon toga, komšija se pojavljuje sa kompresorom. Tim kompresorom smo prevezli komšinicu Ševalu, mog supruga Semira. U jednom momentu smo svi bili tu, na krovu džamije. Odjednom je voda krenula da ide prema krovu džamiju”, kazala je Amra sa suzama u očima.

Kiša je počinjala da pada sve jače, i sve je bilo manje nade.

“U tom momentu sam stavila svog sina na kompresor i krenuli smo do obale. Onda je opet krenula nenormalna kiša i nevreme. Moj sin je pao sa tog kompresora. Počeo je da grca u vodi. Skočila sam za njim. U jednoj ruci čuvala sam svog sina, a u drugoj plivam i čuvam kompresor. Uspela sam da dođem do kuće našeg mumina. On je onda preuzeo mog sina. Gospođa Lejla se vratila na krov džamije da bi ostale prevezla. Na obali sam čekala do šest ujutru sa svojim sinom. Konstantno sam dozivala pomoć. U 6 i 15 ujutru dolaze dvojica policajca, Admir Faladžić i Nedim Ćosić. Admir je uzeo mog sina sa toliko pažnje samo da bi ga prevezao na sigurno. Hvala im do neba. Uspeo je samo da nas prebaci na sigurno mesto. Bili smo u restoranu Maksumić. Nedim je ostale prevozio. Nakon toga, došli su ostali. Uspeli su da spase naše prva komšije koji su imali dve male curice”, kazala je Amra.

Ona kaže da su sve komšije pomagale da bi se spasio njens sin Daris.

“Nikada se neću vratiti”

“Kada smo bili na tavanu, nas sedmoro, bili smo ubeđeni da neće voda doći do tavana… Kada je krenula ponovo kiša, mislila sam da nama pomoći nema. Svima nam je bilo samo da spasimo mog sina Darisa. Moj komšija prvi je skočio da vidi da li ja mogu plivati sa svojim sinom. Komšija Muhamed je pre toga izgubio sina, odnela ga je voda. Naš komšiluk je funkcionisao kao jedno. Kada sam plivala, gubila sam snagu. Mislila sam da ako izgubim sina, meni mog života nema. Samo mi je u glavi bilo da se spasi Daris. Dragi Alah mi je dao snagu“, kaže majka četvorogodišnjeg dečaka.

U selo više ne planira da se vraća.
„Ne mislim se dole vraćati. Komplet porodice su izgubile živote. U kontakatu sam sa porodicama koje su ostale dolje”, istakla je.

Ističe da joj je te noći bilo bitno samo da spasi sina i dovede ga na sigurno. Priseća se kako joj je dečak stalno govorio da mu je hladno.

Četvorogodišnji Daris je rekao da ga nije bilo strah i da ima želju da pomogneu čišćenju Donje Jablanice.

Majka Amre Jahić, Admira Hindić, kazala je da od te noći više ništa nije isto.

“Prvi poziv moje Amre je bio oko pola dva iza ponoći. Pomislila sam ko me zove u ova doba? Javila sam se i Amra mi je samo rekla: ‘Mama mi smo na trećem spratu’. Opisala mi je situaciju i rekla da zovem vatrogasce i pomoć. Odmah sam ih pozvala. Oni su mi pojasnili da su na terenu i da će krenuti. Rekli su mi da će pokušati da stupe u kontakt. Amra me nazvala oko pola tri i rekla: ‘Mama, ako niko ne dođe mi smo gotovi’. I onda se svaka veza prekinula. Moj suprug je otišao dole peške, veze više nije bilo. Zvali smo ih milion puta. Ne krivim ja nikog, ali morate shvatiti jednu majku koja je u neizvesnosti. Samo sam molila Boga da prestane kiša i da ih spasi. Daris me samo noć ranije molio da ostane kod mene. Da mu se nešto desilo, ne bih sebi mogla to oprostiti”, kazala je u suzama Admira.

Proseća se da ju je poznanik Gavro oko šest ujutro pozvao i rekao da su živi.

„Tu noć je nešto u čoveku puklo, isto kao da nisam osoba koja sam bila. Meni je samo bitno da su oni svi živi i zdravi. Sve drugo će da bude”, zaključila je Admira Hindić za N1.