Više od 71 posto zaposlenih u Hrvatskoj doživelo je polno uznemiravanje na radnome mestu, a uznemiravanju su izloženije žene, istaknuto je u Centru za ženske studije gde su predstavljeni rezultati istraživanja o polnom uznemiravanju na radom mestu u Hrvatskoj.
Polno uznemiravanje na poslu doživele su tri četvrtine žena i polovina muškaraca. Među njima, svaka treća osoba doživela je polno uznemiravanje na radnome mestu od više osoba, dok je čak 61 posto polno uznemiravanih osoba to doživelo od svojih nadređenih, pokazuje istraživanje, koje je sprovela nezavisna stručnjakinja za suzbijanje nasilja protiv žena Dunja Bonacci Skenderović.
Povezane vesti
Istraživanje je rađeno na uzorku od 448 ljudi, a izveštaj je uobličen u e-knjigu „Na poslu želim da me se doživljava profesionalno!“.
„Najčešći oblici polnog uznemiravanja u čak 90 posto slučajeva su neželjene seksualne primedbe, kao i sugestivni i uvredljivi komentari ili šale usmerene prema osobi ili izrečene u njenom prisustvu. Zatim sledi požudno i neprimereno direktno gledanje u delove tela (64 posto slučajeva). Neželjene dodire, grljenje i ljubljenje doživelo je 53 posto ispitanika, a neželjene pozive seksualne prirode 40 posto ispitanika. Dva ili više oblika polnog uznemiravanja i nasilja doživelo je više od 82 posto ispitanika“, kazala je Dunja Bonacci Skenderović.
Pravobraniteljka za ravnopravnost polova Višnja Ljubičić potvrdila je da se novi podaci poklapaju s ranije sprovedenim rezultatima o polnom uznemiravanju.
„Gotovo se svakodnevno susrećem sa slučajevima polnog uznemiravanja, posebno od kada je krenula inicijativa #nisamtražila. Pre inicijative, broj pritužbi na godišnjem nivou je rastao. Godine 2016. godine bilo je dvadesetak pritužbi, a samo u prva četiri meseca ove godine primili smo već više od 60 pritužbi“, rekla je pravobraniteljka Ljubičić.
Polno uznemiravanje na poslu žene prati tokom cele karijere
Dramska umetnica Lada Bonacci pročitala je nekoliko stvarnih priča žena koje su otkrile da polno uznemiravanje na radnome mestu žene prati tekom cele karijere, od studentskih poslova do menadžerskih funkcija.
Trend povećanog razotkrivanja osoba koje stoje iza polnog uznemiravanja, komentarisala je izvršna direktorka Centra za ženske studije Dorotea Šušak koja je ocenila da su globalne pojavnosti i rukavci #metoo pokreta, kao i lokalizovana verzija navedenih aktivizama pod nazivom #nisamtražila, učinili važne korake za vidljivost žrtava i njihovih iskustava, ali i za detekciju dugogodišnjih zlostavljača.
O polnom uznemiravanju na radnome mestu većina žrtava ćuti. Čak 83 posto ispitanika koji su bili polno uznemiravani, to nikome u firmi nisu prijavili. Većina njih kazala je da to nisu učinili jer smatraju da poslodavac ništa neće preduzeti.
Istraživanje koje je Dunja Bonacci Skenderović sprovela u sklopu „Fride“, projekta protiv polnog uznemiravanja na radnome mestu, između ostalog, utvrdilo je da poslodavci nemaju efikasan sistem prevencije i suzbijanja polnog uznemiravanja na radnome mestu.
Autorka poslodavcima preporučuje poštoivanje zakonske obaveze zaštite dostojanstva radnika kroz interne akte firme, uvođenje poverenika za zaštitu dostojanstva radnika, edukacije zaposlenih o polnom uznemiravanju na radnome mestu, kao i sastavljanje internih obrazaca za prijavu polnog uznemiravanja na radnome mestu.
