"Ovo što se dogodilo, hapšenje Sergeja Trifunovića je mnogo gore nego kada je Severina zadržana na granici, tačnije reč je o nepodnošljivom policijskom cinizmu", rekao je za N1 Zagreb pisac Miljenko Jergović.
„O maltretiranju Sergeja Trifunovića sam pisao i pre godinu dana, kao i o maltretiranju Severine. Ovo hapšenje Trifunovića jer gore jer se slučaj Severine nije događao u zemlji članici Evropske unije. Ali, njen slučaj je kod srpske javnosti izazvao zgražavanje. Ovo što se dogodilo s Trifunovićem je puno gore, reč je o nepodnošljivom policijskom cinizmu. Zamislite, splitsku policiju vređaju aluzije s Instagrama Sergeja Trifunovića o njihovom ustašluku i vezi s Francetićem“, rekao je pisac Miljenko Jergović.
On je i upitao „kako ih to odjednom vređa, dok se ostalih 365 dana u godini ponašaju potpuno drugačije.“
„Videli smo koncert u Imotskom i kako policija gleda na to. Kako je problem kad im Sergej Trifunović kaže nešto o tome? Druga stvar koja me ojađuje, to je cela levo-liberalna i slobodarska hrvatska scena, koja se zajedno s našim ministrom spoljnjih poslova zgražavala nad slučajem Severine, a danas na u slučaju Sergeja Trifunovića. Nailazimo na zastrašujuću muklu tišinu. Takođe, on i Severina imaju nešto zajedničko, ljudima na vlasti u njihovim zemljama nije stalo do njih. Da je na njihovom mestu bio neto bliži njima, reakcije bi bile drugačije. Ovako nešto priređuje se samo onima koji su nepoželjni u svojim zemljama“, naveo je pisac.
„Rata na ovim prostorima ne može biti, osim…“
“Ako se NATO, Rusija i crni đavo ne dogovore da organizuju jedan. Zemlje s ovih prostora izgubile su suverenitet samostalnog pokretanja ratova. Takođe, ne mislim da bi ljudi više želeli u rat.”
Ali, zato se lako ulazi u lične sukobe, u čemu prednjače premijer Hrvatske Andrej Plenković i predsednik Zoran Milanović.
“Moram priznati da mi je to na određeni način pitanje ispod nivoa. Odvratno mi je da gledam na televiziji Plenkovića da pljuje po predsedniku Republike, ali moram priznati i da bi mi bilo odvratno da je stvar obrnuta. To je sve jedan nižerazredni oblik cirkusa u kojem platforma premijera svoju intelektualnu potkapacitiranost u odnosu na predsednika nadoknađuje viškom platforme. A ta platforma su HRT i ostali mediji, osim onih koji pripadaju “osovini zla”, kako je to Plenković opisao. U svakom slučaju, to je nešto o čemu bi hrvatska javnost trebalo više da vodi računa.”
„Brine me Dodik i zatiranje normalnosti u komunikaciji“
“Milorad Dodik i preostala dvojica, ili preostale dve komponente, jer nije on jedini problem u BiH iako je često ili ponekad najveći i nikad sam… Te tri komponente se zapravo ponašaju kao što se ponašaju i svi drugi u celoj ovoj priči jer nemaju kapacitet da ratuju. Onda na simboličkom nivou stvar dovode do krajnjih ekstrema. Recimo, čini mi se da je u BiH na nivou reči i nekih mirnodopskih postupaka stvar odavno postala gora nego što je bila u trenutku pre početka rata. Teže su reči zadnjih godina izgovarane nego pre početka rata. Na gori način su se međunacionalni odnosi zatirali i uništavali, a rata nema, niti će ga biti, da kucnem o drvo. A nema ga jer postoji kompletan i potpuni nadzor, ne samo nad BiH nego i nad susednim zemljama. Ne može se dogoditi ništa osim toga, tako mi se bar čini, paklenog zatiranja bilo kakve normalnosti u međusobnoj komunikaciji.”
Novi roman „Rat“
Novi roman „Rat“ Miljenka Jergovića doživeo je drugo hrvatsko, i prvo ukrajinsko izdanje.
“Ova knjiga drugačija je po svemu od prethodnih. Moje knjige koje su se ticale rata, radnja je bila smeštena u Sarajevo i Bosnu. „Rat“ je knjiga koja je potpuno izvan nama poznatih prostora i poznatih iskustava rata. Na neki način, to je knjiga bajka, šta god to značilo. Grad u koji je smeštena radnja nama nije poznat, to je kao neki grad iz noćne more”, kazao je Jergović.
U knjizi je niz kratkih priča, koje bi trebalo čitati redom jer čine celinu. Specifično za knjigu je i to da niko od likova u knjizi nema ime.
“Da ima, morao bi imati karaktere i životnu priču, što bi vodilo na sasvim drugu stranu. Ovo su ljudi koji imaju svoja zanimanja, profesije, a one su zapravo u funkciji jednog imaginarnog grada i opkoljenog i krajnje frustriranog sveta”, kaže pisac i ne krije da mu mnogo znači činjenica što knjiga ima i ukrajinsko izdanje.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare