Vijesti: Koga i zašto tužilaštva i sudovi u Crnoj Gori prisluškuju i prate

U poslednje dve i po godine, pišu danas Vijesti, samo je jedan građanin imao mogućnost da ostvari uvid u podatke prikupljene primenom mera. U 2022. i 2023. godini, prema dostavljenim podacima, naloženo je uništavanje podataka i informacija prikupljenih primenom MTN u 45 slučajeva, ali je to u devet sudova u Crnoj Gori učinjeno samo u devet predmeta.

Ovih dana prisluškivanje je ponovo aktuelizovao bivši specijalni državni tužilac Milivoje Katnić koji je posumnjao da je nadziran u svojoj spuškoj ćeliji. Osnovni državni tužilac je odbacio njegovu krivičnu prijavu nakon što je, kako je rečeno, obavio uviđaj prostorije u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.
Sa druge strane, protiv Dejana Peruničića, bivšeg šefa tajne policije, podignuto je i potvrđeno više optužnica upravo zbog nezakonite primene mera tajnog nadzora. Suđenje je zatvoreno za javnost, a više desetina osoba navodno je nezakonito prisluškivano i praćeno od kraja 2019. do poslednjih dana avgusta 2020. godine.

Građani se zakonito mogu prisluškivati na dva načina. U prvom slučaju, mere tajnog nadzora (MTN), na obrazloženi predlog državnog tužilaštva, odobrava sudija za istragu. Druga mogućnost je da na predlog direktora Agencije za nacionalnu bezbednost (ANB), Vrhovni sud donosi odluku o primeni MTN.

U prošloj i 2022. godini, u Crnoj Gori, na predlog državnih tužilaštava, sprovedeno je 775 mera tajnog nadzora, što je dovelo do optuženja ukupno 34 lica. To, međutim, nije konačan broj onih koji su u prethodne dve godine “slušani” jer je podatak o broju građana koji su bili “na merama” Agencije za nacionalnu bezbjednost i dalje, rešenjem Vrhovnog suda, označen stepenom tajnosti.

Sa druge strane, iako zakon predviđa tu mogućnost, u istom periodu, u osnovnim i višim sudovima nijedan građanin nije pozvan da izvrši uvid u prikupljeni materijal sprovođenjem mera tajnog nadzora, a ANB je, od januara 2020. godine do 1. jula 2024. samo jednom građaninu Crne Gore omogućila uvid u dokumentaciju i merama tajnog nadzora.

U 2023. godini, državna tužilaštva u Crnoj Gori su predložila 241 MTN, od kojih su sudije za istragu usvojile 176 predloga. Formirano je 99 predmeta, a MTN su dovele do optuženja osmoro lica.

Paušalno pravo države

Prethodne, 2022. godine, državna tužilaštva su formirala 102 predmeta i predložila čak 599 mera koje su, kako se navodi u Izveštaju o radu Vrhovnog državnog tužilaštva, dovele do optuženja 26 lica.

“Nepotpuna i neprecizna normativna definisanost ovih mera u procesnom zakoniku - a koja po mom mišljenju nije bila slučajna ni nesvesna, umnogome doprinosi tome da je teško uopšte i naslutiti, a kamo li utvrditi razmere tih zloupotreba prema građanima ove države. Otuda i tolika disproporcija u broju odreðenih MTN (jer je to javni podatak), u odnosu na osnovu njih broj procesuiranih predmeta i na broj građana koji su dobili informaciju da su nekada bila na udaru tih mera. Radi se o vrlo domišljatoj zakonskoj postavci da, ukoliko dobijete informaciju da ste bili pod merama imate pravo na uvid u prikupljeni materijal.
Trik je u tome da član 162 Zakonika o krivičnom postupku daje potpuno paušalno pravo državi da vam tu informaciju jednostavno nikada ne saopšti, a koje pravo ona naravno koristi u punom kapacitetu”, ističe advokatica Andrijana Razić.

Poređenja radi, u Crnoj Gori je od 1. januara 2010. godine, nakon što je te godine zakonskim izmenama uvedena mogućnost primene MTN, do 11. novembra 2016. godine na MTN bilo 2.328 građana, saopšteno je svojevremeno “Vijestima” iz Uprave policije.

Institut alternativa je objavio podatak da je od 2009. do 2015. godine pod MTN bilo 846 građana, od kojih je samo 19 pravosnažno osuđeno.

Sa druge strane, i dalje je nepoznat broj mera tajnog nadzora o kojima, na predlog direktora Agencije za nacionalnu bezbjednost (ANB), donosi odluku Vrhovni sud jer je ova sudska instanca taj podatak označila stepenom tajnosti.

Podsećamo, ova informacija prvi put je, nakon 2009. godine, objavljena u “Vijestima” krajem januara 2021. godine. Kako je tada saopšteno, ANB je 2020. godine, od Vrhovnog suda, zatražila odobrenje za 42 slučaja tajnog nadzora.

“U toku 2020. godine Vrhovnom sudu su dostavljena 42 predloga. Svi predmeti su, od strane Agencije, označeni kao ‘tajni’, pa vam osim broja, a od odredbi Zakona o tajnosti podataka, druge informacije ne možemo dostaviti”, rečeno je tada “Vijestima”.

To je, ujedno, bilo i prvo zvanično objavljivanje podataka posle 13 godina nakon što je ANB proglasila tajnim informacije o odobravanju zahtjeva za sprovođenje ovih mjera. Prvo, a do danas i poslednje jer je na upit “Vijesti” iz Vrhovnog sudu rečeno da je “podatak o broju lica koja su pod merama tajnog nadzora koje donosi Vrhovni sud označen stepenom tajnosti”.

MTN, u koje, između ostalog, spada tajni nadzor i snimanje telefonskih razgovora i drugih komunikacija na daljinu, presretanje, prikupljanje i snimanje računarskih podataka, ulazak u prostorije radi tajnog fotografisanja i video i audio-snimanja u prostorijama i tajno praćenje i video i audio-snimanje lica i predmeta, mogu se primenjivati po dva osnova.

Zakonikom o krivičnom postupku (ZKP) definisane su nadležnosti za određivanje MTN. ZKP propisuje situacije u kojima MTN, uz obrazloženi predlog državnog tužioca, pisanom naredbom određuje sudija za istragu. To znači da državni tužilac ima obavezu da obrazloži predlog za određivanje mera, taj obrazloženi predlog dostavlja sudiji za istragu, koji u situacijama kada prihvati obrazloženi predlog državnog tužioca donosi pisanu naredbu o određivanju MTN.

Na drugoj strani, kako se navodi u Zakono o ANB, direktor Agencije izdaje pisani nalog za praćenje i osmatranje na osnovu prethodne odluke predsednika Vrhovnog suda Crne Gore.
Crnogorska javnost se permanentno bavi merama tajnog nadzora. Iako je prošlo već četiri godine od svrgavanja DPS vlasti, ne može se reći da je ova oblast suštinski reformisana. I dalje ostaje veliki broj nepoznanica.

Kao što je već rečeno, i dalje su tajni podaci o sprovođenju MTN u okviru ANB ali, čini se, jedna od ključnih nepoznanica je šta se dešava sa podacima i informacijama koji su prikupljeni na ovaj način a nisu iskorišćeni u krivičnom progonu građana koji su bili na merama.

Zakon u ovim slučajevima, kad su u pitanju državna tužilaštva, predviđa uništenje tog materijala ali, prije toga, “obaveštavanje lica prema kome je preduzeta mera tajnog nadzora u slučaju kad ne dođe do pokretanja krivičnog postupka”. To lice ima pravo uvida u prikupljeni materijal, osim ako sudija za istragu proceni da postoji osnovana bojazan “da bi obaveštavanje lica ili uvid u dobijeni materijal moglo da predstavlja ozbiljnu opasnost po život i zdravlje ljudi ili bi moglo ugroziti neku od istraga koje su u toku ili iz drugih opravdanih razloga”, kako se navodi u članu 162 ZKP.

“Čitav sistem koji prepoznaje naš ZKP, koji treba dodatno nadograđivati, ima i svoju tamnu stranu. Mogućnost zloupotrebe, prekoračenja u određivanju i slično, definisali bismo kao opasnost od povrede ljudskih prava, posebno prava na privatnost. U traženju ove ravnoteže naš zakonodavac je i propisao normu koju pominjete. Jasno je da u slučaju nepokretanja krivičnog postupka, pravilo je da se lice koje je bilo predmet ovih mera, obavesti i izvrši uvid pre uništavanja materijala, dok je neobaveštavanje izuzetak od ovog pravila. Prva dva razloga su jasno postavljena i nesporno imaju u praksi često svoje opravdanje. Iz ‘drugih opravdanih razloga’ je kaučuk odredba pod koju možemo podvesti bilo što. Da konkretno odgovorim na vaše pitanje: nije definisana i omogućava da izuzetak postane pravilo, što i statistika jasno dokazuje. Ovaj deo norme ne treba menjati, već brisati”, kaže za “Vijesti” pravnik Sergej Sekulović, bivši ministar unutrašnjih poslova u Vladi Zdravka Krivokapića.

I ANB ima obavezu uništavanja materijala ali samo u slučaju “posebne opravdanosti i hitnosti” koja zahteva da se otpočne primena sredstva i metode i pre odluke predsednika Vrhovnog suda. Ukoliko predsednik Vrhovnog suda, odnosno sudija koji ga zamenjuje, u roku od 48 časova ne odobri primenu tog sredstva i metode, Agencija je dužna da obustavi njegovu primenu, a podatke i dokumenta na kojima su ti podaci zabeleženi uništi. Takođe, u Zakonu se ističe da registri i zbirke podataka ANB ne mogu sadržati podatke o ličnosti čije prikupljanje nije u nadležnosti Agencije. Ukoliko Agencija dođe u posed takvih podataka, dužna je da ih neodložno uništi.

Uništavanje materijala samo u devet slučajeva

U izveštajima Vrhovnog državnog tužilaštva se navodi da je 2022. u 27, a u prošloj godini u 18 slučajeva, sudija za istragu obavešten da prikupljene materijale sprovođenjem MTN uništi. U istraživanju “Vijesti”, međutim, pokazalo se da, barem u osnovnim i višim sudovima u Podgorici i Bijelom Polju, koji su odgovorili na upite poslate na osnovu Zakona o dostupnosti informacija, došlo do uništavanja prikupljenih podataka i informacija, do 1. jula ove godine, u samo devet slučaja.

“Vijesti” su, uz pomoć aplikacije MANS-a, tražile od svih osnovnih i viših sudova u Crnoj Gori da dostave podatke o broju odobrenih MTN, donetih u 2022, 2023. i 2024. godini na osnovu člana 159 Zakona o krivicnom postupku, te informacije da Ii je i koliko su puta pre nego što je uništen materijal prikupljen MTN obaveštena lica da je prema njima mera preduzeta, kao i informacije na koliko lica je primenjen član 162 stav 2 ZKP-a prema kojima je došlo do primena MTN ali nije pokrenut krivični postupak.
U osnovnom sudu u Danilovgradu, kako je navedeno, od početka 2020. do danas formiran je jedan predmet po predlogu Osnovnog državnog tužilaštva u Podgorici za sprovođenje MTN. Nakon sprovođenja MTN prikupljeni materijal je uništen, a lice prema kojem je mera preduzeta nije obaveštavano.

Osnovni sud u Cetinju odobrio je pet MTN u 2022. godini. U narednoj i 2024. godini nije bilo u ovom sudu odobrenih MTN. Tokom 2022, 2023. i 2024. godine nije bilo izdatih naredbi za uništavanje informacija i podataka prikupljenih merama tajnog nadzora, pa samim tim nije bilo lica koja bi bila obaveštena da su prema njima sprovođene MTN ili da je zaključeno da se iz zakonskih razloga ta lica ne obaveštavaju.

Osnovni sud u Pljevljima u istom period odredio je jednu meru tajnog nadzora prema dva lica. Nije bilo uništavanja informacija prikupljenih sprovođenjem MTN.

U Višem sudu u Bijelom Polju 2022, 2023. i 2024. godine odobreno je 26 MTN, izdate su dve naredbe za uništavanje informacija i podataka prikupljenih sprovođenjem MTN, u dva slučajeva uništen je prikupljeni materijal bez obaveštavanja lica prema kojima su preduzete MTN, a nije bilo slučajeva u kojima su lica imala pravo u uvid u materijal prikupljen MTN.

Viši sud u Podgorici u toku 2022. godine doneo je 56, u 2023. godini 61 a u 2024. godini, do 10. jula, 47 naredbi sudije za istragu za sprovođenje MTN. U ovoj sudskoj instance nije u ovom periodu bilo uništavanja podataka i informacija prikupljenih primenom MTN.

“Imajući u vidu trajanje mera, mnoge od njih su još u primeni a u odnosu na one koje se ne primjenjuju očekuje se odluka nadležnih tužilaštava o tome da li će prikupljeni materijal biti korišćen za pokretanje krivičnog postupka ili ne”, navodi se u odgovoru Zorana Radovića, predsednika Višeg suda u Podgorici.
Iz ‘drugih opravdanih razloga’ je kaučuk odredba pod koju možemo podvesti bilo što. Da konkretno odgovorim na vaše pitanje: nije definisana i omogućava da izuzetak postane pravilo, što i statistika jasno dokazuje. Ovaj deo norme ne treba menjati, već brisati, kaže Sergej Sekulović

U Osnovnom sudu u Beranama u 2022. godini nije bilo MTN, u 2023. godini odredena je jedna mera, a u 2024. godini tri. Nije bilo uništavanja podataka i informacija prikupljenih sprovođenjem MTN.

U Baru šest uništavanja

Osnovni sud u Baru je jedan od retkih sudova u kojem je odobreno u ovom periodu sedam MTN, a u šest slučajeva, kako navodi Tamara Spasojević, predsednica suda, utvrđeno je da postoji osnovana bojazan da bi se obaveštavanjem lica ili uvidom u dobijeni materijal ili drugih opravdanih razloga, na osnovu člana 162 stav 2 ZKP, po pribavljenom mišljenju državnog tužioca, sudija za istragu odlučio da ne obaveštava lice prema kome preduzeta mera i da mu ne dozvoli uvid u dobijeni materijal.

Osnovni sud u Žabljaku nije u poslednje dve i po godine odobrio nijednu MTN, pa samim tim nije bilo ni uništavanja eventualno prikupljenog materijala.

Osnovni sudovi u Plavu i Herceg Novom nisu odgovorili na zahtev, u Kolašinu nemaju tražene podatke, a njihove kolege u Rožajama, Podgorici i Kotoru su odbile zahtev za pristup informacijama od javnog značaja.

Od 1. janura 2022. godine do prvih dana jula 2024. godine, dakle, u devet crnogorskih sudova, sedam osnovnih i dva viša, sudije za istragu odobrile su primjenu 210 MTN, bilo je devet slučaja uništavanja podataka i informacija prikupljenih primjenom MTN. Sa druge strane, u period 2022/23. godina, prema izveštajima Vrhovnog državnog tužilaštva, naloženo je uništavanje materijala u 45 predmeta.

Zašto se javlja ovaj očigledan nesrazmer nema objašnjenja jer, kako su u Vrhovnom državnom tužilaštvu rekli “Vijestima”, “shodno odredbama Zakonika o krivičnom postupku kojima je regulisano postupanje u vezi sa mjerama tajnog nadzora (VDT) nije ovlašćeno da daje mišljenje po zahtevu sudije za istragu u smislu čl. 162 ZKPa”. Dodaju da nisu u obavezi da vode evidenciju o uništavanju materijala prikupljenog primenom mera tajnog nadzora, ako i o drugim radnjama koje preduzimaju sudija za istragu i postupajući tužilac.

“Sada se postavlja drugo ključno pitanje, kako se vrši nadzor? Da li je dovoljna zaštita to što odlučuje sudija za istragu, konsultujući tužioca? Kako parlamentarni nadzor u ovom delu ne može, zbog prirode stvari, pokazati punu efikasnost, mislim da treba uvesti dodatne mehanizme. Jedna ideja bi bila da se u nadzor uključi Vrhovni sud, kroz predsednika ili veće, Zakon o ANB-u tu može dati određene smernice, ili Ustavni sud, što bi sa aspekta zaštite ljudskih prava bilo elegantnije rešenje, ali se postavlja pitanje da li bi u tom slučaju bilo potrebno menjati Ustav”, pita Sergej Sekulović.

U svakom slučaju, nezakonito zadržavanje podataka i informacija prikupljenih primenom MTN povećava stepen opasnosti da se ovaj materijal koristi u druge svrhe protiv lica koje je bilo na merama, a protiv njega nije pokrenut krivični postupak.

Otvoreno je i pitanje šta se dešava sa podacima i informacijama koje prikuplja ANB sprovodeći MTN uz dozvolu predsednika Vrhovnog suda. U članu 16 Zakona se navodi da ukoliko ANB dođe do podataka o ličnosti čije prikupljanje nije u nadležnosti Agencije, dužna je da ih neodložno uništi.

ANB uspostavlja i vodi registre i zbirke ličnih i drugih podataka koje prikupi u vršenju poslova iz svoje nadležnosti, kao i dokumenata o tim podacima i organizuje njihovo korišćenje i čuvanje.

Bez prisustva građana

U članu 16 Zakona o ANB se navodi da registri i zbirke podataka ne mogu sadržati podatke o ličnosti čije prikupljanje nije u nadležnosti Agencije ili koji se ne odnose na svrhu radi koje su podaci prikupljeni.

Takve podatke i dokumenta Agencija bez odlaganja uništava nakon uvida predsednika Vrhovnog suda, odnosno Veća sudija Vrhovnog suda. Uništavanje podataka i dokumenata vrši komisija koju obrazuje direktor Agencije, sačinjava se zapisnik koji potpisuju članovi komisije koji prisustvuju uništavanju podataka i dokumenata. Zapisnik o uništavanju podataka i dokumenata Agencija dostavlja na upoznavanje predsedniku Vrhovnog suda, odnosno Veću sudija Vrhovnog suda.

Javnost i građani su do sada ostali nedostupni podaci o uništavanju materijala koji je prikupljao ANB, ali im se zato ostavlja druga mogućnost. U članu 18 Zakona o Agenciji za nacionalnu bezbjednost se navodi da je “Agencija (je) dužna da građanina, na njegov pisani zahtev, obavesti da li su preduzimane mere prikupljanja podataka o njemu i da li Agencija vodi evidenciju njegovih ličnih podataka i da mu, na njegov pisani zahtjev, stavi na uvid dokumenta o prikupljenim podacima” u roku od 30 dana od prijema zahteva. U stavu 3 se objašnjava da ANB nije dužna da pruži ove informacije “ako bi obaveštenje otežalo ili onemogućilo izvršenje poslova Agencije ili bi moglo dovesti do ugrožavanja bezbednosti drugog lica, o čemu će pisano obavestiti podnosioca zahtjeva u roku od 15 dana”.

Zanimljivo je da ANB, u informaciji dobijenoj po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, navodi da je iz Bara, decembra 2020. godine, podnet zahtev kojim je zatraženo da se da se odgovori da li vodi evidenciju ličnih podataka ovog lica, te da mu dostavi “celokupnu dokumentaciju iz registara i zbirki podataka o preduzimanim merama prikupljanja podataka prema njemu”. ANB, međutim, posle tri i po godine, naglašava da je “predmet još uvek u radu”.

Ovi podaci nisu nimalo iznenađujući i oni upravo potvrđuju moj odavno formirani stav da se po pitanju korišćenja MTN dominantno radi o masovnoj zloupotrebi od strane državnih organa, u neke ne tako plemenite i moralne svrhe, smatra Andrijana Razić

U 2021. godini, na 35 zahteva, ANB je odgovorila da nije preduzimala mere prikupljanja podataka a u četiri slučaja, Agencija se pozvala na član 18 stav 3. ANB je jednom licu, nastanjenom u Podgorici, omogućila uvid u dokumenta o prikupljenim podacima, dok po zahtevu iz Beograda, kako se navodi, nije odlučivano, ali nije naveden razlog.

Zanimljivo je se se među podnosiocima zahteva ANB-u pojavljuje i samo jedna žena iz Podgorice.

Već sledeće godine 23 žene je interesovalo da li su “na merama” ali, kao ni protiv 43 pripadnika suprotnog pola, po podacima ANB, nisu preduzimane mere prikupljanja podataka. U 2022. godini

ANB je trojicu građana obavestila da “ne može udovoljiti njihovom zahtevu jer bi se na taj način moglo optežati izvršenje određenih poslova iz njene nadležnosti”. I iz 2022. godine jedan slučaj je još u radu, po jednom zahtevu, ne navodi se razlog, nije postupano. Na zahev iz Subotice, u vezi pokojnog Ž. Z. odgovoreno je da ANB nije u posedu traženih podataka.

Uvid samo jednom licu

U 2023. godini bilo je 17, a do 1. jula ove godine još 12 zahteva. Od 29 zahteva, na 14 je odgovoreno praktično priznanjem da su podnosioci bili na merama, ali da se ne može udovoljiti njihovom zahtevu... Advokatu Igoru Ćetkoviću iz Ulcinja je rečeno da se lice koje zastupa, “iz R. Kosovo sa privremenim boravkom u Ulcinju”, nalazi u evidencijama Agencije “po osnovu davanja mišljenja za dobijanje dozvole za privremeni boravak imenovanog u Crnoj Gori u prethodnom periodu, o čemu je nadležnom organu prosleđivano pozitivno mišljenje”.

Dakle, ANB je od januara 2020. godine do 1. jula 2024. samo jednom građaninu Crne Gore omogućila uvid u dokumentaciju i MTN. Na drugoj strani, u istom periodu, o MTN koje se sprovodi na predlog državnih tužilaštava, uz odobrenje sudija za istragu, nijednom građaninu nije omogućeno da izvrši uvid u prikupljeni materijal.

Advokatica Andrijana Razić ističe da ne treba posebno isticati niti se može dovoljno naglasiti zašto je važno da građanin nad kojim su bile primenjene ove mere dobije informaciju o tome i da pregleda pribavljeni materijal pre njegovog uništenja.

“Sama činjenica da vam je neko mesecima kršio najvažnija i najzaštićenija ljudska prava a da se ispostavilo da za to nije imao dovoljno razloga niti kvalitetnog pravnog osnova, ukazuje na ogromnu potencijalnu opasnost koje niste ni bili svesni i koja se u svako doba može ponoviti a da vi to i dalje ne znate. Sama spoznaja da ste bili predmet interesovanja policijskih i pravosudnih organa i iz kojih razloga, kao i sadržaj prikupljenog materijala, može puno toga da vam osvesti, da vam ukaže i da vas upozori,” ističe Razić.

Ona kaže da je odavno je postala “javna tajna” da se u Crnoj Gori navedene mere koriste često i uglavnom bez legitimnog zakonskog osnova.

“U najvećem broju slučajeva mere tajnog nadzora uopšte ni nemaju za cilj otkrivanje i dokazivanje krivičnih dela i činilaca, već neke sasvim druge motive i agende. U tim smislu, ovi podaci nisu nimalo iznenađujući i oni upravo potvrđuju moj odavno formirani stav da se po pitanju korišćenja MTN dominanatno radi o masovnoj zloupotrebi od strane državnih organa, u neke ne tako plemenite i moralne svrhe”, ističe Razić.