Jutarnji list: Hrvati su najdeblji muškarci u Evropi

Uverljivi šampioni preterane telesne mase su hrvatski muškarci jer ih čak 73 odsto ima višak kilograma, a udeo preteških muškaraca najniži je u Francuskoj i iznosi 53 odsto. Najmanji procenat žena s prekomernom težinom u EU ima Italija (37 odsto), a udeo žena u Hrvatskoj s prevelikim indeksom telesne mase iznosi 58 odsto.

"Debljina je jedini značajan prepoznati zajednički rizik za razvoj danas vodećih pet nezaraznih bolesti od kojih oboljeva i umire 90 odsto ljudi u Hrvatskoj: srčanih bolesti, šećerne bolesti tipa 2, hronične opstruktivne bolesti pluća, mentalnih poremećaja i nekih tumora", objašnjava Sanja Musić Milanović, specijalistkinja epidemiolog i šefica Službe za promociju zdravlja.

Prema procenama iz publikacije OECD-a "The Heavy Burden of Obesity", prekomerna telesna masa povezuje se u Hrvatskoj s očekivanim smanjenjem trajanja života za tri i po godine. Prema projekcijama, do 2050. godine prekomerna telesna masa biće odgovorna za 75 odstso slučajeva dijabetesa (167.000), 10 odsto kardiovaskularnih bolesti (279.000), sedam odsto slučajeva demencije (20.000) i pet odsto slučajeva raka (16.000).

Povećanje problema s prekomernom težinom tokom karantina primećeno je u više evropskih zemalja. Istraživanje nemačkog Instituta Robert Koh pokazalo je da se samo u početnoj fazi pandemije prosečna telesna masa povećala za jedan kilogram. Za takvu promenu inače bi trebalo deset godina.

"Epidemiološke mere zbog kovida utiču na manje kretanja, a tome su najviše doprinele mere koje su ograničavale sportske aktivnosti, na primer zatvaranje teretana, škola i slično. Ako se manje krećete, ne bavite se sportom, a više ste pred ekranima, što je propraćeno i većim procentom unosa grickalica i druge nezdrave hrane. Sve te indirektne štete koje nam je doneo kovid tek će doći na naplatu i čekaju nas ozbiljne analize, a nakon toga još ozbiljnije akcije koje će podstaći naše građane da se pokrenu, izađu iz kuća i vrate aktivnostima na otvorenom", smatra nastojnik Klinike za internu medicinu KBC-a Rijeka Davor Štimac.

U hrvatskoj statistici prekomerne telesne mase posebno preveliku masu ima 27,3 odsto osoba uzrasta od 18 do 24 godine, 45,1 odsto u dobi od 25 do 34 godine, 59,8 odsto onih od 35 do 44 godine i čak 66,6 odsto ljudi u dobi od 45 do 54 godine. Osobe u dobnoj skupini od 45 do 64 godine suočiće se sigurno uz prekomernu težinu s razvojem neke ozbiljnije bolesti.

Uočena je i učestalost prekomerne telesne mase i debljine kod dece, od čak 35 odsto uzrasta od osam godina prema CroCOSI istraživanju (Evropska inicijativa praćenja debljine kod dece, Hrvatska 2018/2019), što Hrvatsku svrstava među najpogođenije evropske države. Prisutnija je u jadranskoj regiji i ruralnim područjima, upozorava Sanja Musić Milanović.

Hrvatska nema akciioni plan za prevenciju i smanjenje prekomerne težine od 2012. godine. Posledice se već sigurno osećaju, upozorava Jutarnji list.