Kako se u Tuzli slavi Božić: "Na Badnje veče s nama bile i naše komšije Hrvati i Bošnjaci - da podelimo radost"

Duhovni preporod u Svetoj zemlji

Vasiljević nosi titulu hadžije, koja svedoči o njegovom hodočašću na najsvetija mesta hrišćanstva. Prisećajući se tog iskustva, ističe kako je poseta Vitlejemu i Jerusalimu trajno oblikovala njegov duhovni život, prenosi N1 Sarajevo.

"Na Krstovdan 2023. godine hodočastio sam u Svetu zemlju. U Vitlejemu smo posetili Pećinu Hristovog rođenja, a u Jerusalimu se poklonili najvećim svetinjama. Od jerusalimskog patrijarha Teofila III dobio sam gramatu, hadžijsku povelju, koja mi daje pravo da ispred svog imena nosim prefiks hadžija, a moji potomci ispred prezimena," pojašnjava Vasiljević.

Za njega, to putovanje nije bilo samo turistički obilazak, već čin duboke lične promene:

"To čoveka menja iz korena. Duhovno sam se uzdigao i utvrdio svoju veru. Morate proći tim stazama da biste osetili tu energiju i shvatili težinu i lepotu mesta gde je Hristos živeo i čuda činio."

Božić u Tuzli: Praznik koji spaja komšije

Govoreći o proslavi Božića u Tuzli, Vasiljević naglašava da se, pored tradicionalnih verskih običaja, u ovom gradu neguje i posebna vrsta zajedništva.

"Božić je porodični praznik, ali mi ovde živimo život zajedno sa našim sugrađanima drugih veroispovesti. Sinoć, na Badnje veče, u porti našeg Sabornog hrama bilo je mnogo vernika, ali su nam se pridružile i naše komšije Hrvati i Bošnjaci da s nama podele radost i uveličaju naš najradosniji praznik," kaže Vasiljević, dodajući da su ljubav, mir i tolerancija temelji života u Tuzli.

Običaji su, kako kaže, slični kao i u drugim krajevima. Dan počinje ranom liturgijom, nakon čega sledi porodični ručak. Posebna pažnja posvećuje se "polazniku" – prvoj osobi koja uđe u kuću na Božić.

"Polaznik treba da bude draga i bliska osoba koja donosi mir, radost i ljubav u dom. Dočekuje se bogatom trpezom i daruje, jer simbolizuje blagostanje za narednu godinu," pojašnjava on.

"Voli svoje, poštuj tuđe"

U vremenu kada društvene mreže i ubrzan tempo života često udaljavaju mlade od tradicije, Vasiljević ističe važnost roditeljskog primera. Smatra da se vrednosti ne uče samo rečima, već delima.

"Nažalost, internet i moderno doba nose svoje izazove, ali na nama je da decu učimo onome što smo mi nasledili od svojih roditelja. Ja svoju decu od malih nogu vodim u hram, učim ih našoj veri, ali i tome da poštuju druge. Ključna poruka koju im prenosim je: voli svoje, a poštuj tuđe. Ako istinski voliš i poznaješ svoje, znaćeš poštovati i tuđe svetinje," poručuje Hadži Aleksandar.

Naglašava i da se duh Božića ne sme zadržati samo na prazničnim danima: "Treba da obilazimo ne samo rodbinu, već i starije komšije, one čija su deca u inostranstvu i koji su usamljeni. Ljubav i pažnja prema bližnjem, posebno prema prvom komšiji s kojim delimo i dobro i zlo, treba da traje cele godine."

Dječija radost kao suština praznika

Razgovoru se pridružio i Aleksandrov sin Nikola, koji je s ocem prisustvovao jutarnjoj liturgiji. Njegove reči na najiskreniji način sažimaju suštinu praznika.

"Bio sam na liturgiji, bilo je jako fino. Za mene je najradosniji trenutak kada slavimo Božić sa porodicom i kumovima. Igramo se, zezamo i zajedno ručamo," rekao je Nikola, podsećajući da su dečija radost i zajedništvo najlepši ukras svakog Božića.