U Mrkonjić Gradu u Bosni i Hercegovini postoji kovačnica stara čak 500 godina. U njoj osamdesetogodišnji kovač, Ahmo Zonić, proizvodi sve i to ručno. No, najpopularniji je po izradi kosa. O njemu i njegovom radu je, kaže, čuo ceo svet, a o njegovoj radionici nastaloj 1569. godine, nalaze se zapisi u muzejima. Njegove kose oštrije su, kaže, od žileta - u šta pojedini ipak nisu poverovali.
U oštrinu Ahmine kose nije poverovao američki ambasador. Gledavši koz prozor kancelarije kako se to u Bosni i Hercegovini kosi trava starim, ručno kovanim, kosama, ne bi mu jasno, priča Ahmo “uze da proba i osta zatečen”, prenosi N1 Sarajevo.
“On je zamahnuo, mislio da je to tupo, da je to loše i ona je njega skroz okrenula, toliko je posekla trave i onda je rekao idem kod tog čoveka da vidim ko je on i šta on to radi”, priseća se Ahmo, dodajući da je ambasador zaista došao i odneo predsedniku Reganu kao suvenir jednu kosu.
Tako je Ahmina ručno kovana kosa završila u izložbenom prostoru nekadašnjeg američkog predsednika Ronalda Regana. U Ahminu radionicu zavirili su mnogi, pa čaki i gotovo sve svetske televizije.
“Severna Koreja nije, sve su dolazile, eto ti”, dodaje.
I to da bi svet video kovačnicu staru čak 500 godina u kojoj se i danas kuje.
Zanat je sa kolena na kolena prenela porodica Zonić. Za Ahmu, najbolji kovač kosi bio je njegov deda i to u vremenu kada se proizvodilo na desetine hiljada njih. Nekada veoma cenjene, danas potcenjene.
“Ova kosa što se sad kuje ili što se kovalo pre davao je seljak za nju ovcu i janje. Sada je moja kosa četiri kile pečenog mesa, jedna pakla cigareta, dve gajbe piva, dva litra konjaka”, priča Ahmo.
U prevodu, 200 maraka za proces koji traje danima. U jeku toplotnog talasa, 80-godišnji Ahmo je kraj vatre. Narudžbe se moraju isporučiti. Najviše idu za Srbiju.
“Imam ja i ove za takmičenja. Ona je skupa, preko 200 evra”, ističe.
Sve što zna, preneo je svom sinu i unuku. Voljan je, kaže, besplatno preneti znanje svima. Ali, kako kaže, nema dobrovoljaca.
“Sela su umrla, sela su pala, omladina je otišla. Neće više niko da ručno radi, ali ne zaboravite, bio ja ili ne, zemlja se mora obrađivati jer selo je uvek držalo grad”, dodaje.
U Mrkonjić Gradu nekada je bilo 36 kovača – svi u istoj ulici. Danas je Ahmo sam. Želja mu je, kaže, da se njegova kosa zaštiti, a ulica nazove po njegovim kolegama – Kovačka. Ne želi da se ne zaboravi da se u Ahminoj radionici, između ostalog, može pronaći brava koju niko ne može obiti, ali i najoštrija čakija, stara koliko i BiH.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Budi prvi ko će ostaviti komentar!