Ako je poruka studenata ljubav - uspeli su, ali poduhvat koji su studenti-biciklisti pruzeli na sebe nije nimalo lak, nosi brojne izazove i može biti problematičan iz ugla opšteg zdravlja, rekao je doktor Radoje Milić.
Dr Radoje Milić je šef laboratorije za fiziologiju na Fakultetu za sport u Ljubljani, čovek koji je prvi otkrio slovenačkog biciklističkog asa Primoža Rogliča i najavio dolazak Tadeja Pogačara, slovenačkog bicikliste koji je tri puta osvojio Tour de France, ali i otkrio mnoge druge biciklističke šampione pre njih.
Istakao koliko je zahtevan i izazovan poduhvat koji su studenti preuzeli na sebe.
Povezane vesti
„To je poduhvat koji može biti problematičan iz ugla opšteg zdravlja. Problematično je kada neko ko nije pripremljen odlazi na prilično zahtevan zadatak, što se tiče kilometara. Mislim da je organizacija, koliko sam uspeo da ispratim ove etape, dobro odbrala putanju koja je manje zahtevna“, kazao je on.
Dr Milić primećuje da je reč o heterogenoj grupi različiti sposobnosti, ali sa izuzetnom ambicijom.
„Pošto se ne radi o takmičenju, već o vožnji bicikla iz tačke A u tačku B, treba napraviti strategiju u kojoj su svi oni u komfornoj zoni. Treba uzeti u obzir one koji su najmanje spremni. Najslabiji idu napred, a pozadi oni najbolji… Ima tu i onih koji nisu u formi, vidim to i po stilu vožnje, ali i onih koji treniraju“, naveo je.
Da je tura na početku, dr Milić bi im preporučio da prvo izvoze 8.000 ili 10.000 kilometara, pa se onda upuste u ovakvu trku.
„Važno je koliko ulažete energiju u brzinu koju postižete. Te brzine koje oni voze, oko 20 kilometara na brdima i manje, tamo vazdušni otpor mnogo manje dolazi do izražaja nego pri većim brzinama. Oni se inače voze kao na običnim biciklima. Neoliko njih se spušta na gornji deo, a inače svi su uglavnom otvoreni prema tom otporu. Ima tu i tehničnih detalja koje govore o tome da su neki od njih sigurno bolje trenirani rekreativci“, kazao je.
Pojedini rekreativci treniraju kao profesionalci.
Povezane vesti
Vrlo je važno da su uspeli da dobiju prolaz kroz sve te zemlje, dodao je, jer su satnice ključne zbog regulacije saobraćaja.
Iskusni maseri su u ovom slučaju važniji od lekara, napomenuo je, ističući i važnost higijene.
„Ne znam u kakvoj su meri to uspeli da organizuju, ali vidim da su veseli, zadovoljni i da neki čak nisu ni umorni, što me iznenađuje. Ovo je neverovatan poduhvat. Očima nekoga ko 39 godina radi sa profesionalnim biciklistima, mogu da kažem da je ovo nešto neverovatno. Ako je poruka ljubav, uspeli su. Moraš voleti ovo što radiš i voleti one za koje radiš“, naveo je.
Na pitanje da li će ovo možda učiniti biciklizam popularnijim, dr Milić kaže da se u Srbiji prvo mora izboriti za trake koje su obezbeđene za sve učesnike u saobraćaju.
„Ipak, u pitanju je pokret koji može da mnogo popularizuje biciklizam. Još je lepše što su povezali sve naše ljude koji žive ‘napolju’. Ja živim ‘napolju’ već godinama i znam kakva je sreća videti nekog ko radi za dobrobit naše zemlje“, dodao je.
Dodao je i da je bicikl najbolja liposukcija, a mast se na ovim brzinama troši.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare