Devedesetogodišnji lekar i dalje leči pacijente u bugarskim selima

S medicinskom torbom u ruci Apostolov se penje strmim ulicama sela Skrat, u podnožju planine Belasice, nedaleko od granice s Grčkom i Severnom Makedonijom.

Njegov slučaj nije neuobičajen u Bugarskoj, posebno u ruralnim područjima u kojima nema dovoljno lekara koji bi zamenili starije kolege, piše AFP. Prema podacima Eurostata, 54,5 odsto bugarskih lekara u 2023. godini imalo je najmanje 55 godina, što je najveći udeo među članicama Evropske unije. Prosečna starost lekara opšte prakse veća je od 61 godine.

Apostolov brine o više od 1.500 pacijenata raspoređenih u nekoliko sela. Radni dan počinje oko sedam sati, kada se iz svog doma u Petriču vozi oko 16 kilometara do ordinacije u Skratu.

Pacijenti ga najčešće posjećuju zbog visokog krvnog pritiska, dijabetesa i drugih hroničnih oboljenja. U podne obilazi one koji više ne mogu samostalno da dođu do ordinacije, a poslepodne odlazi i u susedna sela.

"Za sada se osećam dobro. Posao mi ne predstavlja teret. Nastaviću da radim sve dok se dobro osećam i dok su pacijenti zadovoljni", rekao je Apostolov.

Dodao je da bi rado prepustio posao nekome ko želi da dođe i radi u tom području, ali da mladih lekara nema.

Apostolov je počeo da radi 1962. godine kao okružni lekar, nakon čega je rukovodio bolničkim odeljenjem u Petriču i vodio kardiološku ordinaciju. U Skratu radi od 2000. godine.

Bugarska ima najniži očekivani životni vek u Evropskoj uniji, koji je 2024. iznosio 75,8 godina, u poređenju s prosekom EU od 81,5 godina. Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, zemlja beleži i jednu od najviših stopa smrtnosti koja se može sprečiti. Nedostatak lekara jedan je od razloga za kasno otkrivanje bolesti i slabije lečenje hroničnih oboljenja.

Potpredsednica Bugarskog nacionalnog udruženja lekara opšte prakse Gergana Nikolova upozorila je da je primarna zdravstvena zaštita nedovoljno razvijena, finansirana i cenjena. Prema njenim rečima, mladi lekari izbegavaju rad u porodičnoj medicini, posebno u ruralnim područjima, zbog preterane administracije, slabih mogućnosti napredovanja i niskih primanja.