Masovne pucnjave užasnule Balkan, a i dalje je "nabaviti pištolj lako kao kupiti hleb"

Tuča u kafani izazvala je još jedno divljanje širom stare prestonice zemlje, u kojoj je napadač ubio 13 ljudi ilegalnim vatrenim oružjem, a zatim pucao u sebe, piše Rojters.

"Morali smo iznova da proživljavamo sve naše strahote. Ponovo smo razoreni jer nismo uspeli ništa da učinimo, uprkos tome što smo težili tome - i srcem i dušom", rekla je Pejović (63) koji već tri godine lobira kod političara da uvedu strožu kontrolu oružja u maloj balkanskoj zemlji.

Crnogorski premijer Milojko Spajić najavio je pooštravanje mera kontrole oružja nakon pucnjave, uključujući i pooštrene kontrole za dobijanje dozvola. Takođe je vlasnicima ilegalnog oružja dao dva meseca da ga bez sankcija predaju.

Ali prethodne mere kontrole oružja na Zapadnom Balkanu imale su ograničen uticaj, podseća Rojters.

To samo naglašava koliko je teško iskoreniti nasilje širom regiona prepunog miliona komada vatrenog oružja zaostalih od regionalnih sukoba, gde kultura posedovanja oružja seže vekovima duboko, piše ovaj medij.

Čak i kada vlade donose strože zakone, mnoge zemlje u nedostatku novca nemaju resurse ili ponekad volju da sprovode zakone, kažu tri eksperta za Rojters, delom zato što trgovinu oružja vode moćne kriminalne bande.

Nedostatak akcije, kažu, podstiče nesigurnost u regionu i potencijalno u susednoj Evropskoj uniji, gde balkansko oružje često završava.

"Važno je ne samo imati dobro zakonodavstvo, već i biti u stanju da održavate i sprovodite svoje zakonodavstvo“, rekao je Nils Duke, direktor Flamanskog instituta za mir sa sedištem u Briselu, nezavisnog istraživačkog tela, čiji je domaćin Flamanski parlament.

Dodao je: "Borba protiv ilegalnog vatrenog oružja je veoma težak zadatak i mislim da još mnogo toga mora da se uradi."
Crna Gora već ima dugogodišnji program tokom kog je predato desetine hiljada komada oružja.

Neki od primeraka su upotrebljeni za izradu spomenika pod nazivom Ptica mira u Podgorici.

Ipak, program nije učinio mnogo da zaustavi pristup ilegalnom tržištu.

Od pucnjave 2022. Pejović je lobirala za pooštravanje zakona o kontroli oružja. Pomogla je da se uvede "Markov i Mašanov zakon", nazvan po njenim ubijenim unucima.

Nikada nije usvojen, iako je prošlog meseca predložen nacrt oštrijeg zakona.

"Ovde nabaviti vatreno oružje liči na kupovinu hleba u radnji“, rekla je Pejović.

Raspad zemlje i gomila zaostalog oružja

Raspad Jugoslavije 1990-ih izazvao je niz krvavih etničkih sukoba, posle kog je ostalo, piše Rojters, oko šest miliona viška vatrenog oružja na Zapadnom Balkanu.

Najnoviji podaci iz projekta Small Arms Survey, projekta sa sedištem u Švajcarskoj, sugerišu da je samo oko polovine prikupljeno ili uništeno.

Do 27. januara, tri nedelje nakon zahteva Milojka Spajića za predaju ilegalnog oružja, Crnogorci su predali 1.535 komada oružja.

Ovo je usledilo nakon sličnog poteza u Srbiji 2023. godine u kojem su, prema podacima policije, civili predali 82.000 komada oružja, preko četiri miliona komada municije i oko 26.000 komada eksplozivnih ubojnih sredstava, nakon dve masovne pucnjave. Bosna je imala sličan program poslednjih godina.
Stručnjaci hvale te napore, ali statistika izaziva sumnju u njihov uspeh.

Procenjuje se da je u Crnoj Gori u opticaju još do 100.000 komada ilegalnog oružja, kaže Đorđije Vukićević, potpredsednik Nezavisnog sindikata policije Crne Gore.

Godišnji incidenti u vezi sa oružjem u regionu - koji uključuju nesreće, samoubistva, pretnje i nasilne zločine - porasli su za više od 70 odsto između 2019. i 2024. godine, prema podacima SEESAC-a, regionalne inicijative za kontrolu oružja koju podržavaju UN i EU.

U istom periodu, broj smrtnih slučajeva u vezi sa oružjem, isključujući samoubistva, ostao je relativno stabilan između 100 i 150 godišnje, pokazuju podaci.

Prema podacima Kancelarije Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNODC), stope smrtnosti od zločina protiv oružja na Zapadnom Balkanu su oko 30 odsto veće od onih u najvećim zemljama EU.

Crno tržište balkanskog oružja takođe utiče na druge regione. Balkansko oružje je često traženo širom sveta jer je jeftinije, navodi UNODC.

"Činjenica da je vatreno oružje proizvedeno u jurisdikcijama Zapadnog Balkana korišćeno u nekoliko terorističkih napada 2015. i 2016. u Evropi i da se nastavlja da se koristi širom regiona u različitim kriminalnim kontekstima izaziva zabrinutost“, rekao je UNODC Rojtersu u pisanom odgovoru na pitanja.

Neke promene mogu pomoći.

U novembru su se zemlje Zapadnog Balkana saglasile da usklade zakone o oružju sa Evropskom unijom i suzbije nelegalno oružje.

U okviru projekta Hermes koji podržava UN koji je pokrenut 2023. godine, Bosna je pojačala poštanske i carinske kontrole koje su presretale vatreno oružje namenjeno zemljama čak u Japanu i Sjedinjenim Državama, rekao je Davor Ilić, stručni savetnik za prevenciju krijumčarenja i prekršaja u Upravi za indirektno oporezivanje BiH.

"Napori da se smanji ilegalno oružje dali su merljive i pozitivne rezultate, ali problem šverca i nedozvoljene trgovine i dalje postoji", rekao je Ilić.

Kultura oružja

Crna Gora je, piše Rojters, sa 616.000 stanovnika, rastuća turistička destinacija za bogate Evropljane koje privlače njene planine, doline i jadranska obala.

Takođe, Crna Gora voli oružje.

Snažna kultura oružja potiče iz vekovnih ratova sa Turcima, Mlečanima i Austrijancima. Danas je na trećem mestu u svetu po posedovanju oružja po glavi stanovnika, sa 39,1 komada vatrenog oružja na 100 ljudi, pokazuju podaci istraživanja o malom oružju.

Crnogorski kralj Nikola Petrović je 1910. godine, da bi ojačao svoju malu vojsku i odvratio osvajače, naredio da svi muški građani kupe revolver Gaser, kasnije poznat kao "crnogorski revolver". Pištolj je postao deo tradicionalne odeće.

Povezanost sa oružjem je očigledna svuda. Pored kafane u kojoj je počela pucnjava 1. januara, stoji crkvena ograda od starih musketnih cevi oduzetih od Turaka u 19. veku.

Preko puta dva topa čuvaju ulaz u bivšu kraljevsku kasarnu. Antikvitetno oružje krasi zidove dnevnih soba, restorana i barova širom grada.

Kontrola naoružanja je nepopularna.

"Moja generacija... odrasla je u domovima u kojima je oružje bilo sastavni deo domaćinstva“, kaže Velimir Rakočević, predavač kriminologije iz Podgorice.

Ta kultura je prisutna u većem delu regiona.

Na Kosovu, gde postoje stotine hiljada ilegalnog oružja, policija kaže da se nasilje vatrenim oružjem pogoršava leti kada ljudi slave na svadbama ispaljivanjem metaka u vazduh, prenosi Rojters.

Mural naslikan na spoljašnjoj strani policijske stanice u Prištini prikazuje scenu venčanja u kojoj muškarac na plesnom podijumu puca u zvezdano nebo dok ga dete posmatra.

"Slavite srcem, a ne oružjem", piše na slici.