Crnogorski predsednik Milo Đukanović vratio je na ponovno odlučivanje sve zakone koje je donela Skupština na sednici 29. decembra, među kojima su i izmene Zakona o slobodi veroispovesti. Đukanović se tom prilikom pozvao na Ustav, a upravo na Ustav skreću pažnju i tamošnji političari iz izvršne i zakonodavne vlasti uz poruku da će predsednik snositi posledice ako bude prekršio taj najviši akt.
U prvim danima nove godine sukobi u vezi sa Zakonom o slobodi veroispovesti se nastavljaju – zbog predsednika Crne Gore narodni poslanici ponovo će razmatrati odluku da se ukinu svi članovi tog zakona koji se odnose na promenu statusa imovine crkve i obavezu registracije verskih zajednica.
POVEZANE VESTI:
Navodeći razloge za vraćanje zakona u Skupštinu Milo Đukanović je doveo u pitanje izbor pojedinih poslanika. Uz to je podsetio da je svaki od njih dužan da se lično identifikuje elektronskom karticom prilikom utvrđivanja kvoruma, a što na sednici nije poštovano, jer su neki poslanici glasali onlajn.
„Stoga je otvoreno pitanje da li je prilikom početka predmetne sednice i usvajanja njenog dnevnog reda postojao kvorum, a samim tim i pitanje demokratskog legitimiteta, kao i usaglašenosti usvojenih zakona sa Ustavom Crne Gore i važećim pravnim propisima“, poručuje Đukanović.
Poslanici iz redova parlamentarne većine su složni da je ovo opstrukcija opozicionih partija i pokušaj blokade sistema u celini.
„Ovim činom je gospodin Đukanović, očito pod pritiskom destruktivnih i radikalnih struktura u svojim redovima koje se pripremaju za predstojeći Kongres, nažalost pokazao da su priče o demokratskoj tranziciji vlasti i kooperativnosti njega i opozicije samo bili jeftini marketinški trikovi“, poručuju iz Kluba poslanika vladajuće većine.
Potpredsednik Vlade Dritan Abazović upozorava – Đukanović je dao sebi žuti karton, a ako prekrši Ustav, biće smenjen, dok premijer Zdravko Krivokapić tvrdi da predsednik nastavlja „u višegodišnjem maniru da zemlju tretira kao svoj feud“.
Na to Đukanović odgovara kritičarima da ne sude o onome što ne znaju i da ne brane Crnu Goru od njega.
Đukanović sledeći put neće imati izbora
Dekan Fakulteta za državne i evropske studije u Podgorici Đorđe Blažić objašnjava da predsednik ima ustavna ovlašćenja da zakon odbije, ali ukoliko ih skupština ponovo usvoji, neće imati izbora.
„Predsednik države, u ustavno-pravnom smislu, kada odlučuje drugi put o istim zakonima, onda je dužan da ih proglasi, to je već imperativna norma“, ističe Blažić.
Zbog spornog zakona od kraja decembra 2019, pa maltene tokom cele prošle godine, Srpska pravoslavna crkva je organizovala protestne litije. Reč je o ustavno-pravnoj igranci koja će da produbi podelu društva, moguć je i nastavak litija, konstatuje politički analitičar Đorđe Vlajić.
„To je bilo jasno od prvog dana da se Đukanović neće povući. Taj težak politički poraz, praktično, njegove stranke na izborima je za predsednika partije trebao biti signal da se povuče“, smatra Vlajić i dodaje da poslednji Đukanovićev potez „nije samo inaćenje, nego i održavanje sebe u životu“.
Vlajić smatra da bi za Srbiju najbolje bilo da se drži sa strane po ovom pitanju i da ostavi crnogorskom društvu da ga samo reši.
Rešiće se, napominje parlamentarna većina – staloženo, demokratski i legalno, a predsednik Skupštine Aleksa Bečić ističe da će u skladu sa Ustavom ponovo biti izglasani svi zakoni.
